Cijena ljubavi

Tko će pričuvati Nea?

Nakon razgovora s Brunom Adela je bila bjesna i netko ju ponovno nazove na mobitel.

-Bruno, ostavi me na miru! Rekla sam da više neću razgovarati s tobom!

-Adela?

-Damjane, ti si.

-Da. Zar te Bruno gnjavio?

-Ispričati ću ti drugi put.

-Ovaj...mislio sam da, ako želiš, izađemo večeras na večeru.

-Večeras?

-Da, ako hoćeš.

-Pa...može, zašto ne? Želim se opustiti nakon svog tog stresa s Brunom.

-Super! Da dođem po tebe ili...

-Ne, moram odvesti Nea k Patriciji i onda ću doći.

-U redu. Volim te.

-I ja tebe, bok!

-Oh Damjane, kad bi barem svi muškarci bili kao ti...

Adela ode u Neovu sobu i upita ga:
-Sine, želiš li ići kod tete Patricije?

-Pa tek smo se vratili od nje.

-Znam no moram ići negdje večeras, no nemogu te ostaviti samoga doma.

-Zašto? Pa velik sam. Mogu se sam brinuti za sebe.

-Dušice, tek nedavno si naučio vezati cipele i na sat.

-Pa sporo učim...dobro, samo da spremim pidžamu i četkicu.

-Hajde dušice, požuri, čekam te vani.
Adela ode u dnevni boravak i nazove Patriciju.

Patricija reče Bruni:
-Bruno, Adela me zove!

-Javi se, nemoj reći da sam tu.

-Halo, Adela?

-Bok Patricija.

-Ah..bok, ovaj...Zoveš zbog Brune?

-Brune? Ne, što ti je? Trebam te da večeras pričuvaš Nea.

-Da Neo večeras prespava kod mene? Zar ideš negdje?

-Da, idem na spoj s Damjanom.

-Na spoj s Damjanom... Dobro, nema problema, pričuvati ću ga.

-Hvala ti Patricija, zbilja si mi puno pomogla.

-Ne, ne možeš.-Bruno je mahao rukama.

-Ovaj, stani Adela! Sjetila sam se da večeras ipak ne mogu. Znaš, imam tu novu kolekciju za dovršiti i mnogo toga ustvari...

-Oh, shvaćam...

-Možda da pitaš Brunu da ga pričuva?

-Izgleda da nemam drugog izbora.

-Hajde draga, nije on tako loš.

-Nisam tako loš?

-Dobro, čujemo se poslije Patricija, bok!

-Nisam tako loš?

-Pa nisi.

-Oh Patricija...Čula si; ide na spoj s tim malim gadom a mene mrzi. Idem kući, danas ću cijeli dan provesti s Neom.