Cijena ljubavi

Ispitivanje

Inspektor, Bruno i Adela ušli su u prostoriju u kojoj se nalazio poligraf.

-Onda, tko će prvi?-Bruno se smijao.

-Opustite se, gospodine Vukas, doći ćete na red odmah poslije gospođice Adele kako bi ona mogla što prije otići. No vama ovakvo ispitivanje zbilja nije ni potrebno.

-Tako je, možete me odmah osloboditi barem ovih lisica.

-Kako da ne. Gospođice, molim vas sjednite na ovu stolicu.

Adela je sjela na stolicu nasuprot radnog stola.

-Sada ću vam spojiti elektrode...

-Molim vas, znam dobro što je poligraf. Nemojte mi ništa objašnjavati, tako će biti brže.

-U redu.

-Vidite, takva je bila i u braku samom.

Adela na to ništa nije rekla.

-Gospodine, vama bih toplo savjetovao da zašutite.

-Uvijek sam ja za sve kriv.

-Najčešće i jesi, Bruno.

-Ma da. Samo je vi spojite, inspektore, pa ćemo vidjeti tko laže.

-Oh...

-Evo, sve je spremno.-reče inspektor i ode s druge strane stola i sjedne na stolicu za kompjuterom.-Samo se opustite.

-U redu.

-Možemo početi s testiranjem. Jeste li spremni?

-Jesam.

-Dobro onda. Prvo pitanje, dali ste bili u braku s gospodinom Brunom Vukasom?

-Hah, gospodinom... Da, bila sam.

-Molim vas da što kraće odgovarate na pitanja. Dali ste još uvijek u braku s njim?

-Ne.

-Jeste li za vrijeme vašeg braka znali čime se vaš muž bavio?

-Da.

-I nije vam to smetalo?

-Ne.

-Želim biti siguran da se razumijemo. Znali ste da je vaš muž diler?

-Ne, zaboga! Mislila sam na to da je studirao medicinu...

-U redu. Znači ne znate ništa o tome kako se bavio preprodajom droge?

-Ne, ne znam.

-Hvala vam, gospođice Adela, no mislim da daljnje ispitivanje neće biti potrebno.

-Samo to?-upita Bruno-Eto zato kriminalci šeću na slobodi, a nevini kao ja završavaju u zatvorima.

-Bruno...

-Ma daj, Adela. Izigravaš anđela.

-Ja sada idem.

-Slobodno. I pozdravite mi Nea.

-Hoću, hvala vam.-Adela iziđe.

-Eh, a sada ono što smo svi čekali...

-Što to?

-Sada ste vi na redu.

-Ali mislio sam da sam ja tek sutra...

~*~

Adela se zatim vrati k Neu i Damjanu.

-Jeli sve dobro prošlo?-upita ju Damjan.

-Da. Naravno kad nemam što skrivati. No nadam se da će sada sve Brunine laži isplivati na površinu.

-Idemo mi na sladoled!-reče Damjan.-Što kažete?

-Super! Hoćemo li, mama?

-Kasno je...

-A daj, mama...

-No sigurna sam da imamo sladoleda i doma.

-Jupiii!-veselo će Neo.

~*~

-Neo, ima nešto o čemu bismo ja i Damjan s tobom htjeli porazgovarati.

-Ovaj sladoled je odličan.

-Dobro Neo, radi se o nečem važnijem.

-Da, naime tvoja majka i ja se namjeravani vjenčati.-reče Damjan.

-To znam.

-Da, no želimo požuriti s vjenčanjem.-reče Adela.-Kako bismo što prije posvojili Ivana.

-Oh, to je lijepo.

-To je sve što ćeš reći?-upita Adela.

-A kada je točno vjenčanje?

-Pa, za... Tri dana?-reče Damjan.

-Damjane?

-Što ti misliš, Adela?

-Pa... Bit će teško, no... U redu, ionako ne mora biti tako veliko vjenčanje. Za tri dana onda.

-Volim te, ljubavi.-Damjan ju poljubi.

-Joj, ne preda mnom.-Neo se nasmije i pokrije rukom oči.