Cijena ljubavi

Dan vjenčanja

Adela, Dora i Patricija ponovno su idućeg jutra bile u Adelinoj sobi. Dora joj je pravila frizuru dok ju je Patricija šminkala.

-Napravit ću ti neku visoku pundžu, što kažeš?-upita ju Dora.

-Mislim da će to biti odlično, još kada dodamo i veo...

-Bit ćeš najljepša mladenka do sada.-reče Patricija.

-Hoćeš reći do tvoje udaje.

-Hej, to si ti rekla, ne ja. I tako sam ponosna što nosiš moju vjenčanicu. Hvala ti.

-Hvala tebi, savršena je.

Začuje se kucanje na vratima.

-Mama, mogu li ući?

-Uđi, Neo.

Neo stane na vratima kao da se bojao prići im.

-Što ti je, dođi ovamo.-reče Patricija-Samo bez ljubljenja.

-Mama, izgledaš... Kao nikad prije.

-Hvala ti, dušice.

-Vrijeme je za selfie! Dođi Neo.-Patricija reče i podigne mobitel u zrak.

Nakon što se uslikaju par puta Adela reče:-Opis neka bude "I think I wanna marry you".

-Ili možda "special day".-reče Dora.

-Zašto ne samo "najljepša djeveruša"?-upita Patricija.

-Oh, Patricija...-nasmije se Dora.

-Možete i "pokušavamo biti zgodnije od Nea no ne ide nam".-reče Neo smijući se.

-Ma čuj ti njega, dođi ovamo.-reče Patricija i krene prema njemu.

-Ne, idem, samo me nemoj škakljati.-Neo iziđe.

-Stvarno je presladak.-reče Dora.

-Da, i uskoro ću imati još jednog sinčića koji će me nasmijavati. Sve ovo radim zbog njega.

-To je tako nesebično od tebe.

-Adela, oprosti, no ne mogu izdržati da ti to ne kažem.-reče Patricija-Ne možeš se udavati samo radi dijeteta. Imaš 25 godina, prelijepa si... Ne kažem da se ne trebaš udati, samo da... Ako je to samo zbog Ivana, onda nemoj. Udaj se jer voliš Damjana.

-I volim ga. On je prvi koji me zna nasmijati i usrećiti... On je moj život. Volim ga i beskrajno sam sigurna u ovo što činim.

-U redu onda, ako je tako, idemo dovršiti što smo započele.

~*~

Dok se kod kuće Damjan spremao za odlazak u crkvu njegova majka je ušla u njegovu sobu.

-Sine, spremni smo. Ideš li?

-Zar me to uopće moraš pitati?

-Idemo prvo u limuzini do Adele a zatim ćemo svi skupa u crkvu.

-U redu, spreman sam. Idemo, majko.

~*~

Kad Damjan stigne pred Adelinu zgradu i iziđe iz limuzine na ulazu u zgradu ugleda Korinu. Potrči k njoj i uzme ju za ruku kako bi se okrenula.

-O, bok mladoženjo!

-Ko... Oh, što ti radiš ovdje?

-Jučer se nisi žalio...

-Tko te je uopće pozvao na vjenčanje?

-Adela me pozvala, naravno. Željela je pomiriti se samnom. Ti bi trebao biti više poput nje.