Cijena ljubavi

Posvojenje

Adela je cijeli dan provela razmišljajući o tome dali da posvoji Ivana.
Pitala je prijateljicu iz centra za socijalnu skrb kako da ga što lakše posvoji a ona joj je savjetovala kako bi ona i Damjan trebali požuriti s vjenčanjem i da bi sve bilo brže gotovo.
Odlučila je reći Damjanu za to večeras za večerom.

-Damjane?

-Halo, Adela?

-Jesi zauzet?

-Ne, na pauzi sam.

-Dobro, mislila sam da se nađemo večeras u nekom restoranu. Moramo razgovarati.

-Adela, nemoj me plašiti. Jeli sve u redu?

-Ma je, da. Ali ne mogu preko telefona o tome. Nemoj se brinuti, sve je u redu.

-U redu, ako ti tako kažeš. Vidimo se onda večeras u istom restoranu u devet.

-Može, volim te.

Damjan je spustio slušalicu. Bilo mu je teško reći joj volim te nakon što ju je prevario s Korinom. Osjećao je kako ju je izdao.

~*~

-Neo, dođi molim te!-Adela je pozvala Nea iz sobe.

-Hej, mama. Što je bilo?

-Sjedi, moram razgovarati s tobom.

-Dobro.

-Sjećaš se Ivana, tvog prijatelja iz bolnice?

-Da, što s njim?

-Pa, mama se jako sprijateljila s njim i prirastao mi je srcu. Upoznala sam i njegovu majku, no nažalost, ona je umrla. Nakon što iziđe iz bolnice, Ivan mora u dom za nezbrinutu djecu gdje će ostati tko zna koliko dok ga ne posvoje. Ako ga posvoje uopće. Ja mu želim pomoći.

-Želiš ga posvojiti?

-Tako je.-Adela je rekla ne znajući kakvu da Neovu reakciju očekuje.

-Mislim da je to super ideja.

-Stvarno?

-Da, on neće morati u dom a ja ću dobiti brata. I novoga tatu. Bit ćemo obitelj. To će biti baš super.

-Oh, Neo, nemaš pojma koliko mi je drago čuti da se i ti slažeš s tim.

-Pa naravno, ne možemo ga ostaviti samoga.

-Dođi Neo.-zagrli ga.-Znaš, zbilja sam te dobro odgojila.

-Najbolje, mama.

-I morao bi ići k tati večeras. Idem na večeru s Damjanom. Ne smeta ti to?

-Ma naravno da ne. A kada idem kod tate?

-Odvesti ću te kad god poželiš.

-Mogu li odmah?

-Odmah? Hah, baš si ga se zaželio. U redu, samo prvo da ga nazovemo i javim mu da dolazimo.

~*~

Bruno otvori vrata i ugleda Adelu i Nea.

-Eto moga sina! Napokon!-čučne i raširi ruke. Neo mu se baci u zagrljaj.

-Ne znam kako, ali vidim da su se stvari poboljšale između vas. Drago mi je zbog toga.

-Mogu li se igrati u svojoj sobi?-Neo upita Brunu.

-Idi.-reče i nasmiješi mu se. Neo ode a Bruno se zatim ustane i nasloni na vrata prekriživši ruke.

-Izgledaš odlično, moram primijetiti.

-Nemoj primjećivati.

-U redu. Opet ideš van s Damjanom?