Krenula sam čitati ovu knjigu ispočetka i skuzila kako ima puno nastavaka koji završavaju sa volim te.
Barbara je stavila tanjur na ogroman trbuh.Bio je pun kolača,a mi smo ju gledali u čudu dok je sve to trpala u sebe.
"Uspori malo."Gemma joj kaže i prođe rukom kroz sivu kosu.Svako malo je mijenjala boju kose.Nisam shvaćao zašto,ali svaka joj je dobro stajala.
"Ne mogu."kaže.
"Udebljala si se."
"Nikad ne smije reći trudnici da se udebljala,Gemma."opomenom ju.
"Kako ti to znaš?"prekriži ruke na prsima.
"Možda mu je cura trudna."Barbara odloži tanjur na stol.
"Nemam curu."namršti se.
"Što je s onom slatkom plavušom,koja je bila na mojoj svadbi?"
"Prekinuli smo za Božić."duboko udahnem nakon što to kažem.
"Zašto?"
"Zato jer sam retarderana budala i ona je predobra za mene."primim se rukama za glavu.
"Pa zar ne može popraviti stvar?"odmahnem glavom.
"Ima drugog."sama pomisao na njega mi je zadavala bol u trbuhu i mučninu.Nije bio ružan,dapače bio je vrlo zgodan i imao je lijepu kosu,ali nije bio za nju.Nitko nije bio za nju i nitko neće biti za nju sve dok ju ne prestanem voliti.
"Žao mi je Harry."
"I meni je žao. "Gemma je šutjela cijelo vrijeme.Samo sam čekao trenutak kad će uskočiti u razgovor.
"Želiš da ju nazovem i da popričamo?"odmahnem glavom.
"Gemma se druži s njom.Da joj je stalo,pitala bi ju kako sam."oboje pogledamo u nju.
Gledala je u stranu i mulja je prstima po hlačama.
"Što je?"
"Ne družim se s njom."promrmlja sebi u bradu.
"Kak misliš,ne družiš se s njom?"prekrižim ruke na prsima i zagrizem usnicu.Želio sam puknuti i derati se pred svim ljudima u Ikei.
"Zašto bi se družila s njom?Prekinula je s tobom i ne želim više biti u njezinom društvu."
"Ona nije prekinula sa mnom,ja sam s njom prekinuo!"
"Harry!"
"Što? "
"Kako si mogao?"to je bilo dobro pitanje. Kako sam mogao prekinuti sa njom?
"Ne znam."i nisam znao narednih deset minuta i nisam znao narednih pola sata i nikad neću saznati.Ne znam zašto sam takvo retarderano biće.Ne znam kako sam se usudio ostaviti ju.
"Rastajem se."Barbara stavi ruke na trbuh.
"Što? "
"Calvin me prevario."duboko udahnem.
"Kako si saznala?"Gemma popravi svoju suknju i prebaci desnu noge preko lijeve.
"Bila sam na njegovom mobitelu dok je spavao i vidjela video u kojem jebe njegovu kolegicu."bio sam šokiran.Da mora prolaziti kroz takvo što dok je trudna,je nezamislivo.
"Jesi ga izbacila iz kuće?"odmahne glavom.
"Skinula sam prsten i izašla van sa curama.Spavala sam sa drugim i poslala mu video."
"Jesi bila trudna i prije nego što te prevario?"
"Ne."
"Znači bit ću ujak nekom djetetu koje je napravio neki potpuni stranac kojeg više nikad nećeš vidjeti?"Barbara kimne glavom.
"Čestitam ti."u njezinim očima se ocrtavao bijes.Prekržim ruke na prsima.
"Što sam trebala?Oprostiti mu to što je učinio? "
"Umm...Da? "frkne nosom i brzim korakom odšeta od nas.Promatrali smo ju dok se gegala i promatrala stvari koje će joj možda zatrebati.
"Glupa je."Gemma kaže i nasloni glavu na moje rame.
"I ti si."kažem joj prije nego što krenem za Barbarom.
"Oprosti?"povisi ton te se Barbara okrene prema njoj.
"Ja sam glupa?Ja se nisam zaručila ni sa kime,a potom ga ostavila!"
"Bio si zaručen?!"počinjem poprimati jake udarce od starije sestre.Dok se pokušavam obraniti od nje,umješa se mlađa sestra i počne me tući.
"Nazovi ju!"zapovijede.Izvučem se van iz sendviča i sjednem na stolicu u kutu na kojoj su bila dva jastuka.
"Nazovi ju."Barbara stane ispred mene i prekriži ruke na prsima.Imala je kameno lice i nije pokazivala nikakve emocije,ali znao sam da je ljuta,a ljuta trudnica je najgora trudnica.
Izvadim mobitel i prijeđem po kontakata kako bih našao njezin broj,ali nije spremljen pod Hester te tražim i dalje.
Bila je spremljena pod NE ZOVI.
Nekoliko sam puta bio u prilici ju nazvati.Dok sam bio pijan ko majka i nisam znao za sebe.Dok sam bio usamljen tijekom noći,ali ujedno i pijan.
"Zauzeta je."stavim ga natrag u džep hlača i prebacim nogu preko noge.
"Što? Sad ćeš čekat dok tu ne uzvrati poziv?"Barbara je bila ljuta,dok je Gemma tupo stajala pored nje i izgledala kao da joj je starija sestra mama.
"Neće mi uzvratiti poziv."i u tom trenutku moj mobitel zazvoni.Skamenim se na samu pomisao da ću čuti njezin glasa nakon toliko vremena.Na videima,njezin glas nema ono što ima u pravom životu i dok priča na telefon.Ne čuje se ta hrapavost koju je pokušavala sakriti.
NE ZOVI.
"Molim?"javim se.Čujem tišinu sa druge strane,a onda šuškanje i napokon njezin glas kako izgovara moje ime.
"Kako si?"ustanem sa stolice i stanem malo podalje od sestara kako ne bi prisluškivale razgovor.
"Dobro sam."
"Super.Ovoga..."počešem se po glavi.
"Trebao si nešto?"
"Zapravo da."pročisti grlo i okrenem se.Gemma i Barbara su stajale tik uz mene.Lešinari.
"Što? "čujem kako netko doziva njezino ime.
"Smetam li možda? Nisam nazvao u pravi trenutak?"
"Ne,ne.Samo sam začuđena što zoveš nakon toliko vremena."zagrizem usnicu.
"Da,trebao sam nazvati prije."
"Ili uopće ne nazvati."sjećam se koliko je bila hladna prvi put kad sam je ugledao.Kao da sam napravio rupu u tom obrambenom zidu.
"Hes."požalim što izgovorim njezin nadimak.
"Hester."ispravi me.
"Da.Oprosti.Imaš li pola sata vremena za kavu?"nešto je nerazumno govorila.U toj mjeri da nisam ništa mogao shvatiti.
"Trenutno imam dogovoreno,ali ako želiš možemo se naći na onom krovu zgrade gdje smo bili jednom."
"Kad?"
"Pola dva."pogledam na sat.Bilo je pola pet.
"Sutra popodne?"
"Poslije ponoći. "nikad nismo izlazili tako kasno jedino ako bi se vraćali iz kina ili od nekud.
"Okay..."prekine poziv iako sam joj htio reći da mi nedostaje.
YOU ARE READING
The Book Writer ➳ h.s.
FanfictionMore happy love!More happy, happy love! John Keats Najbolje dostignuće: #1 u fanfiction