8.6. - Better without me-

1.3K 112 13
                                    

Obavijest prije samog nastavka.

Priča Marilyn je izbrisana i neću nastaviti sa posanjem i necu zapoceti nikakvu drugu priče nakon što završi The Book Writer. Neće biti niti druge sezone niti nikakve druge knjige.Žao mi svih vas kojima se sviđala Marilyn,ali jednostavno je trebalo biti tako i nema pomoći. Ovo pišem dok je već izbrisana.

Možda,nekad,jednom,mi dođe ponovno da pišem i ponovno ću pisati,ali jednostavno sada nema šanse.Više se ni sama ne pronalazim u pisanju i više ne vidim svoj ventil u tome.Više je postalo tlaka i mučenje i baš iz tog razloga neću pisati ništa nakon ove knjige.

Još bih vam se htjela zahvaliti za sve to činite za mene i što zapravo čitate ovo jer sjećam se kako sam u početku bila presretna kad sam dobila prvi vote na ovoj priči i kako sam ju mislila izbrisati,a sad je prva u fanfiction kategoriji.

Danas je 19.8.2016. i The Book Writer je prva u fanfiction kategoriji.Prva!I to sve zbog vas.

Stvarno hvala svim curama i ako ima dečkima što troše svoje vrijeme na ovo.Hvala vam svima.

"Harry je došao.Rekao je da želi razgovarati sa tobom."tata me prekine u pisanju zadaće.

"Reci mu da ne želim razgovarati sa njim."popravim naočale.

"Poprilično je tužan."

"Neću razgovarati sa njim,okay?"tata zatvori vrata moje sobe te se ja vratim biologiji.Trenutno sam bila u ratu s Harryjevom mamom i nikako nisam mogla zakopati ratnu sjekiru.

"Rekla sam ti da neću razgovarati sa njim."nisam se okrenula kad sam čula vrata kako se otvaraju.

Tišina je vladala sobom te sam bila prisiljena okrenuti se.

Bio je u lošem izdanju.Toliko lošem da ga nikad ne bih poželjela.

"Izađi van iz moje sobe."čudila sam se što nije imao ogroman buket ruža u rukama.

"Poslušaj me."

"Neću." okrenem se natrag prema stolu.

"Shvatio sam zašto ljutiš."

"Dugo ti je trebalo."prokomentiram sama sebi u bradu,ali je ipak čuo te je zatvorio vrata,a potom ih zaključao.

"Oprosti."

"Stvarno?"kimne glavom.

"Nemoj biti naivan i misliti da ću ti oprostiti.Jesi shvatio što si učinio?"ustanem sa stolice i prekrižim ruke ispod grudi.

"Jesam. I žao mi je što sam to rekao."

"Što si rekao?"

"Da si spavala sa mnom."zadovoljno se nasmijem i kimnem glavom.

"Iako ne znam zašto se ljutiš,nije bila laž. "moja ruka automatski odleti prema njemu te moj dlan završi na njegov obraz.

"Hodaš uokolo po zgradi i po poslu i govoriš da si spavao sa mnom?Jesi poslao male svojim rođacima?Jesi napisao Marcu poruku da si umočio?Koliko ljudi zna,Harry?" nije mi odgovarao na pitanje.

"Koliko Harry?"

"Oprosti."ponovno,ali ovaj put jače i na drugoj strani otisnem svoj dlan na  njegovom obrazu.

"To boli!"

"Koliko ljudi zna?!"

"Svi dečki sa kojima se družim."

"Pitam koliko."bijes se počeo ocrtavati u mojim očima i nadala sam se da će ga vidjeti.

"13 njih."

"Tko još?"znala sam da to nije sve.

"Moj kat sa posla."

"Koliko?"

"8."21 za sad.Krasno.

"I dečki s fakulteta.Njih 4."25.Sve bolje i bolje.

"Rodbina."

"Rekao si rodbini da smo spavali skupa?"kimne glavom.

"Ajmo ovdje stati jer što više pričaš to mi se više gadiš."spustio je glavu i pogledao u stranu.

"Vidiš,Harry,razlika je u tome što ja nisam nikome rekla,a ti svima.Nisam ti dala jedino do čega mi je bilo stalo,samo da pričaš uokolo kao si mi to oduzeo."zagrize usnicu.

"Imaš li pojma kako sam se osjećala kad si to rekao?"odmahnuo je glavom.

"Naravno da nemaš."preokrenem očima. Otključam vrata te ih otvorim kako ih ne bi morao sam.

"Izađi,molim te."no ostao je stajati na mjestu i nije se micao. Nije čak podignuo pogled da vidi moje ljutite oči.

"Harry."nije se odazivao.

"Harry."namrštim se.

"Žao mi je.Stvarno mi je žao.Hester,nisam mogao spavati koliko su me proganjali tvoje riječi,ali na neki način je to i istina.Bili smo zaračeni i ja sam te ostavio.I sad smo se pomirili i opet sam sve sjebao i stvarno mi je žao zbog svega što činim.Izgradim kulu i onda ju srušim.I tako stalno.Možda si ti jednostavno predobra za mene i možda nisam vrijedan toliko truda,znoja,muke,krvi i suza.Što sam postigao u životu? Ništa.Nisam fenomenalan kao ti da sam petnaest godina objavim knjigu.Nisam toliko pametan kao ti.Ne mogu se mjeriti sa tobom. Nisam završio fakultet,a trebao sam tebe poslušati i dovršiti ga.Možda je posao jedina stvar koja mi dobro ide.To je valjda jedina stvar koju nisam sjebao do sad. Ja sam samo obična budala,s hrpom para s kojima ne znam kamo ću.Imam sve što se može novcem kupiti,ali ne mogu kupiti da imam nešto što tebi treba."nikad nisam znala šta reći nakon njegovih riječi. Pogotovo kad bi se te rečenice nakupile i postale odlomak u novinama po dužini.

"Harry..."

"Otići ću,Hester. Tek sad shvaćam koliko nisam dobar za tebe."približi mi se i stavi ruke na moje obraze.

"Bit će ti bolje bez mene." palcem prijeđe preko mog obraza i polako spusti usnice na moje i otisne pomalo dugi poljubac.Odvoji usnice od mojih i nasloni čelo na moje,a onda me zaobiđe i spusti se uskim drvenim stepenicama te zastane na zadnjoj i pogleda u mene,a onda izađe iz kuće i zatvori vrata.

Ostala sam stajati na mjestu i razmišljati o njegov riječima.Bile su teške i pune laži.Bit će mi grozno bez njega,a ne bolje.Bit će užasno,a ne grozno.

"Harry."prošapćem njegovo ime i krenem trčati niz stepenice,no naravno da se u ovakvim situacijama mora nešto loše dogoditi.

Desni zglob je glasno kvrcnuo kad sam stala na jednu od stepenica te sam zbog toga izgubila ravnotežu i pala niz njih.

"Hester!"čim sam se dočekala dna stala sam na noge.Bolje rečeno nogu.

"Dobro sam."mama i tata su gledali u mene,a onda sam odskakutala do stepenica niz koje sam se bacila.Ovoga puta sam završila sa pijeskom u ustima.

"Harry!"nadala sam se da će me čuti.Psovala sam sebi u bradu dok sam pokušala ustati i vidjeti je li njegov auto još uvijek pred kućom.

"Harry!"glasnije se zaderem,a onda ga vidim kako se okreće.Osmijeh mi zaigra na licu te počnem skakati kako bi došla do njega.

Krene prema meni,a čim mi se približim,bacim mu se u zagrljaj.

"Ostani."

The Book Writer ➳ h.s.Opowieści tętniące życiem. Odkryj je teraz