"Kada bela dama zaplese po sahovskoj tabli prava igra pocinje. "
M.M.Majers
„Igra bele dame" govori o prijateljstvu, ljubavi, porodičnim tajnama, spletkama i brojnim drugim nedaćama koji život nosi."
Kada Sara Bašić, student žurnalistike, ostane...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ali pre nego što se vratim na događaj koji je uzburkao našu javnost pre desetak dana, da Vam se predstavim: Moje ime je Sara Bašić, novinar sam časopisa „Pasaž" i urednica kolumne„Iz rikošeta u target". Šta bih mogla da Vam kažem o sebi? Rođena sam u Kruševcu, malom gradu u kome počiva naša istorija, ali već godinama živim u Beogradu. Moj otac, Dragan Bašić, je bio urednik i jedan od suvlasnika časopisa „Pasaž". Zašto kažem bio? Stradao je u avionskoj nesreći pri povratku za Beograd, kada sam imala deset godina. Odgajala me je majka, Jasmina Bašić, ugledna beogradska advokatica. Imala je težak život nakon očeve pogibije i kako je ona umela da kaže: vodila je „parnicu svoga života". Naime, moj stric, Zvezdan Bašić, je tužio moju majku za nesavesnost i zahtevao starateljstvo nada mnom. Nemojte misliti da je to radio iz velike ljubavi koju je osećao prema meni. Ne. Već zbog polovine časopisa koji mi je po zakonu pripadao, kao jedinoj naslednici nakon očeve smrti. Srpska posla, šta da Vam pričam, živite tu, znate sve šta se dešava i kako stvari funkcionišu ovde. Nego, da vas ne gnjavim dosadnim detaljima. Ukratko rečeno, moja majka je posle godinu dana teške borbe, dobila parnicu i ja sam se vratila da živim kod nje. Posle toga smo otišle na zasluženi odmor u Tunis, na mesec dana. Tamo je upoznala mog očuha, Vladimira Andrejevića, sudiju u trgovinskom sudu. Venčali su se i posle nešto više od dve godine zabavljanja dobili sina, a ja mlađeg brata, Damira.
