"Kada bela dama zaplese po sahovskoj tabli prava igra pocinje. "
M.M.Majers
„Igra bele dame" govori o prijateljstvu, ljubavi, porodičnim tajnama, spletkama i brojnim drugim nedaćama koji život nosi."
Kada Sara Bašić, student žurnalistike, ostane...
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
Mrzovoljna medicinska sestra na prijemnom odeljenju nije htela ni da me pogleda, a kamoli da mi dâ bilo kakvu informaciju o Igorovom stanju, "jer nisam najuži član porodica".
Toliko me je iznervirala da sam se na kraju sâma uputila prema opštoj hirurgiji na petom spratu na kojoj je Igor ležao nakon operacije.
Dok sam se besno penjala stepenicama, sudarila sam se sa jednim starijim doktorom.
- Pardon.- promrmljala sam nastavivši dalje uz stepenice.
- Saro? - prošaputao je iznenađeno sa nevericom visoki muškarac, skroz sede kose i staklasto plavih očiju doktor opšte hirurgije Aleksandar Lazić, moj kum i čovek koji je dosta pomogao mojoj majici oko starateljstva nada mnom
- Kume, kakvo prijatno iznenađenje! - rekla sam snažno zagrlivši ga.
- Saro, jesi li se to izgubila, ortopedija je u prizemlju, hoćeš da te odvedem tamo? - upitao je zabrinuto posmatrajući moju povređenu ruku.
- Nema potreba, nisam tu zbog toga, već nečeg drugog, ali to je duga priča. - odgovorila sam.
- Imamo vremena. – odgovorio je gledajući na sat. -Možemo da odemo do mog kabineta da popijemo kafu i da mi sve ispričaš, ako imaš vremena i nikuda ne žuriš?
- Ne, ne žurim nikuda. – odgovorila sam.
- Onda idemo. – rekao je povevši me ka trećem spratu.
Ušavši u kabinet ispričala sam mu sve šta mi se dogodilo u poslednjih nedelju dana, počevši od mamine smrti pa do pucnjave u kolibi na Kopaoniku.
Ćutao je nekoliko minuta nakon mog izlaganja, a zatim rekao:
- Biću iskren Saro, Teodora Martinović je doživela blaži oblik nervnog sloma i sada je na posmatranju, odbija da priča šta se dogodilo, izbacila je psihijatra iz sobe gađajući ga buketom cveća koji joj je otac doneo, jedva smo je umirili davši joj saditive. Što se tiče Igora Martinovića dovezen u nesvesnom stanju, sa metkom u desnom ramenu, njegova rana sama po sebi nije bila smrtonosna, ali je prilikom transporta izgubio dosta krvi i pojavila se infekcija s kojom se borimo antibioticima. Sada je u šok-sobi i nadamo se najboljem.
