"Kada bela dama zaplese po sahovskoj tabli prava igra pocinje. "
M.M.Majers
„Igra bele dame" govori o prijateljstvu, ljubavi, porodičnim tajnama, spletkama i brojnim drugim nedaćama koji život nosi."
Kada Sara Bašić, student žurnalistike, ostane...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Kada smo sišli na parking bolnice Igor mi je drhtavom rukom pružio ključeve od kola i seo na mesto suvozača.
- Hoćemo li kod mene? - upitala sam ga sedajući na mesto vozača i vezavši pojas.
- Ne, vozi me u stan. Moram ozbiljno da porazgovaram sa Sofijom. – odgovorio je.
Klimnula sam samo glavom i pokrenula motor.
Ćutao je celim putem prema Karaburmi, pogled mu je lutao po slučajnim prolaznicima, koji su se šetali ulicama Beograda. Spustila sam jednog trenutka ruku na njegovo koleno, dok sam čekala da prođe crveno na semaforu, nezainteresovano me pogledao očima punih suzai nastavio odsutno da posmatra ulicu.
Posle nekih pola sata, zbog velike gužve u gradu koju je izazvala ledena kiša, parkirala sam ispred velike stare zgrade na Karaburmi u kojoj je živeo već godinama sa majkom. Izašao je nevoljno iz kola uzevši me za ruku i lagano povevši me prema drugom spratu gde im se nalazio stan.
- Igore, gde si bio? Doktor mi je rekao da si izašao na lični zahtev... – govorila je prekorno Sofija, dok je u žurbi zaključavala stan i okrenuvši se prema nama da krene dole prema izlazu.
- Bio sam kod Sare... – odgovorio je bez ikakvog značaja. - Mama, da te upoznam ...
- Znamo se. - odgovorile smo gotovo u isti glas, osmehnuo se umorno na to.
- Ideš nekuda? - upitao je. - Hteo sam da popričam sa tobom.
- Marta me je zvala, Vukašinu je pozlilo. Neće da ide u bolnicu, zamolila me da dođem. Kaže da imam veći uticaj na njega od nje. Možda bi trebao da i ti ... – samo je na te reči odmahnuo glavom znala je da ne može na silu da ga ubedi da krene sa njom. - Da li je nešto važno u pitanju?
- Čekalo je više od dvadeset godina mogu još koji sat. - promrmljao je više za sebe.
- Dobro onda, idem ja. Saro, osećaj se kao kod svoje kuće. Vidimo se! – rekla je u žurbi pogledavši još jednom u sina krenula ubrzanim korakom da trči prema prvom spratu.
Igor je otključao vrata i uveo me je u prostrani trosoban stan držeći me za ruku. Veliki dnevni boravak, lepo uređen i sa stilom, ali nisam imala vremena za razgledanje jer je Igor otvorio jedna vrata levo i uveo me u svoju malu momačku sobu koja pored ogromnog troseda, malog garderobera i radnog stola na kome se nalazio stariji model računara nije moglo da stane ništa više.
Kako smo zakoračili u sobu, naglo me je povukao u zagrljaj i strasno poljubio.
- Igore, jesi li dobro? – upitala sam ga obavivši mu ruku oko vrata.
- Kada si ti kraj mene, ja sam najbolje osećam. – odgovorio je podigavši i spustivši me na krevet.
- Igore! - vrisnula sam kada je počeo da me golica.
Ležali smo neko vreme valjajući se po njegovom krevetu ma koliko pokušavao da sakrije svoju zabrinutost zbog Tee nije mogao. Uspravila sam se jednog trenutka i rekla:
- Igore, nemoj da si takav Tea te obožava. Samo sada nije u stanju da rasuđuje, ona kučkica joj je isprala mozak... Videćeš, kroz nedelju dana biće ona stara Teodora koju oboje znamo.
- Misliš? – upitao me je sumnjičavo.
- Ne mislim nego, znam. Poznajem je, Igore više od deset godina. Nemoj da je pritiskaš, pusti je neka se izduva i sama odluči kada će da priča sa tobom. - odgovorila sam prolazeći mu prstima kroz kosu.
- Šta ćeš ako ne bude htela da kontaktira ni sa tobom, jer mi držiš stranu? – upitao me je radoznalo.
- Irena će to da sredi, znaš kako utiče na Teu. – odgovorila sam.
- Znam, i to me najviše plaši, jer znam kako moja sestra razmišlja u stvari ne razmišlja i lako pada pod tuđi uticaj... Šta ako joj se Andrea podvukla pod kožu i okrenula protiv mene?
- Ne lupaj glavu, bez veze, Teodora nije tolika ćurka, iako tako izgleda ponekada.
- Misliš? – upitao me je nesigurno.
- Ne mislim, nego znam.
- Znaš? – ponovio je golicajući me. - Da li tako isto znaš da ćeš večeras da prespavaš kod mene?
- Rado, ali moram da idem na večeru sa Vladom i Damirom. Sećaš se?
- Sećam se. – rekao je sa teškim uzdahom i posle pola sata ispratio me do svojih kola kako njegova devojčica ne bi zakasnila na važnu večeru sa bratom i očuhom.
