Povratak u Beograd

135 29 0
                                    

Čim sam zakoračila u hotel znala sam da ne mogu da ostanem više na Kopaoniku, već da moram hitno da se vratim za Beograd, što nije bilo bio nimalo teško, jer još nije bilo prošlo šest sati ujutru i imala sam dovoljno vremena da se spakujem i stign...

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.


Čim sam zakoračila u hotel znala sam da ne mogu da ostanem više na Kopaoniku, već da moram hitno da se vratim za Beograd, što nije bilo bio nimalo teško, jer još nije bilo prošlo šest sati ujutru i imala sam dovoljno vremena da se spakujem i stignem na prvi autobus u pola osam.

Ma koliko sam želela da malo odremam u autobusu, nisam mogla, u glavi sam čitavim putem vrtela film šta se dogodilo u toj prokletoj kolibi kao i da li smo iz nje mogli da izađemo svi nepovređeni.

Teško... Andrea je bila spremna da nas svo troje poubija, prethodno naivno uvukavši nas u svoju strateški vešto osmišljenu igru iz koje smo Igor, Tea i ja jedva žive glave izvukli.

Ali čemu sve to?

Na to pitanje koje me je najviše mučilo, nisam mogla da nađem odgovor.

U svoj stan sam stigla nešto posle dvanaest i bio je iznenađujuće prazan, što je bilo pomalo čudno, ali mi je prijalo, jer nisam bila raspoložena da odgovaram ni na kakva pitanja, dosta mi ih je bilo onih sinoć u policijskoj stanici.

Istuširala sam se i ispružila na kauč, osećala sam umor, ali nisam mogla da spavam. Stalno sam gledala u mobilni nadajući se da će Vukašin ili Sofija nazvati i reći da Igor nije više životno ugrožen... ali uzalud, telefon je tvrdoglavo ćutao kao da je želeo da me nervira.

Skrenuvši umorno pogled na stočiću sam ugledala ovonedeljno izdanje lista „Pasaž" sa Pajićem na naslovnoj strani, lenjo sam se ispružila, dohvatila ga i zadovoljno se osmehnula pročitavši naslov:

Uskoro spektakl kakav Balkan još nije video

Moja prva naslovna strana.

Posmatrajući naslovnu stranu pomislila sam:

JA sam novinar, ovo je demokratija i zašto bih ćutala, Srbija treba da sazna šta se desilo u onoj maloj kolibi na obroncima Kopaonika prošle noći i ni ministar Sretenović niti neki pajkan iz provincije ne mogu da me spreče u tome.

Brzo sam ustala, uzela svoj laptop iz torbe, otvorila ga i počela da kucam članak pod nazivom: „IZ ROKOŠETA U TARGET: Igra bele dame", u kome sam detaljno opisala otmicu jedne naše poznate manekenke, pokušaj ubistva nje i njenog brata od strane savetnika ministra unutrašnjeg poslova i oštro osudila rad našeg ministra unutrašnjih poslova, koji je čitav slučaj hteo vešto da zataška.

Pročitala sam ga i zadovoljno sklopila laptop ispružila ponovo na kauč i napokon, posle duže od dvadeset i četiri časa, utonula u san.

Iz rikošeta u target: Igra bele dameWhere stories live. Discover now