"Kada bela dama zaplese po sahovskoj tabli prava igra pocinje. "
M.M.Majers
„Igra bele dame" govori o prijateljstvu, ljubavi, porodičnim tajnama, spletkama i brojnim drugim nedaćama koji život nosi."
Kada Sara Bašić, student žurnalistike, ostane...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Kada se konobarica udaljila od Sofijinog i mog stola, donevši nam porudžbine ispričala sam joj sve što se dogodilo na Kopaoniku, najveći akcenat bacivši na sâm događaj u kolibi.
Slušala me je pažljivo, bez prekidanja, kada sam završila svoje izlaganje, ispila je jedan veliki gutljaj vina, teško uzdahnula i nezadovoljno odmahnuvši glavom počela da priča:
- Eh, kćeri moja, kamo lepe sreće da je to počelo na Kopaoniku, kao što ti kažeš, to je počelo još davne 1982. godine...
Vule i ja smo još uvek bili u braku. Živeli smo u Nišu. Vukašin je tamo radio kao poručnik, oduvek je bio karijerista zbog toga je brzo i dobio prekomandu za Beograd, njegovoj sreći toga dana nije bilo kraja, mislim da se tome više radovao nego kada se Igor rodio. Ja sam radila u Nišu, kao računovođa nije mi se napuštao posao, Igor je krenuo u vrtić taman se uklopio, bio je mali jedva je napunio dve godine iz tog razloga smo se dogovorili, da on ide za Beograd, ali da svaki vikend dolazi kod nas. To je funkcionisalo čitavih dva meseca, dok nije dobio četvorosobni stan na Vidikovcu i pritiskao nas da se preselimo ovamo, što sam ja uporno odbijala jer su rođaci i naši prijatelji bili u Nišu.
Dve nedelje nije dolazio, niti se javljao posle te naše svađe. Igor je često pitao za njega, nedostajao mu je, tako da sam ljuto spakovala stvari i otišla sa njim za Beograd. Ključeve od stana sam imala, dao mi ih je čim ga je dobio. Ušli smo u prelepo opremljen stan. Mislila sam da ga iznenadim, ali je on veće iznenađenje pripremio meni, kada sam ušla u spavaću sobu zatekla sam ga golog kako kreše neku plavušu...
Zastala je sa teškim uzdahom, ispila jedan veći cug vina i nastavila je da se priseća nemilog događaja od pre dvadeset godina.
- Izletela sam iz stana noseći zbunjenog Igora sa sobom u naručju dok je Vukašin jurio za mnom do pola stepeništa podižući pantalone i zakopčavajući šlic govoreći da će sve da mi objasni što sam ja ignorisala i vikala da hoću razvod.
Kasnije sam preko jednog prijatelja saznala da je to bila ćerka tadašnjeg ministra odbrane Miodraga Borote, Milena, koja je radila kao sekretarica u Generalštabu i da su se tako spanđali.
Ne dugo posle toga dao mi je razvod i starateljstvo nad Igorom.
Kasnije sam čula priče, da mu je Milena rodila ćerku, ali iz nekog razloga Vukašin nije hteo da je prizna.
Milena je poginula u saobraćajnoj nesreći, ubrzo nakon toga.
Neki zli jezici su pričali da nije mogla da podnese to što se Vukašin ostavio i oženio Martom, a ne njom i da se zbog toga namerno pod punim gasom survala sa mosta kolima u Savu, a da je Miodrag uz pomoć svojih prijatelja na položaju ceo taj događaj vešto zataškao.
Iskreno, se nadam da su to samo priče.
O toj devojčici je brinuo njen deda Miodrag Borota, poznavala sam ga bio je dobar čovek i Vukašinov mentor. Povukao se iz javnog života nakon pogibije svoje jedinice da bi čuvao unuku. Koliko sam čula preminuo je 1999. godine, posle bombardovanja, imao je dovoljno vremena da usadi seme mržnje toj devojčici prema ocu, bratu i sestri i to sa dobrim razlogom, izigrao joj majku, odbacio nju koštao je reputacije njenog dedu koji je bio pretendent da postane predsednik Jugoslavije nakon Brozove smrti...
Andrea je sigurno kovala svoju osvetu godinama, a kako bi se najbolje osvetila generalu Vukašinu Martinoviću, nego što bi mu ubila ćerku mezimicu i sina jedinca.
- Znači Igor je ubio sestru? – prošaputala sam sa nevericom kada je Sofija završila svoje pripovedanje.
