"Kada bela dama zaplese po sahovskoj tabli prava igra pocinje. "
M.M.Majers
„Igra bele dame" govori o prijateljstvu, ljubavi, porodičnim tajnama, spletkama i brojnim drugim nedaćama koji život nosi."
Kada Sara Bašić, student žurnalistike, ostane...
Ops! Esta imagem não segue nossas diretrizes de conteúdo. Para continuar a publicação, tente removê-la ou carregar outra.
Teodora i Aleks su već dva dana bili na Kopaoniku zbog snimanje reklame, čini mi se ili tako nešto. Igoru nije bilo pravo kada je ugledao Aleksu, kako sedi za Teinim stolom, a još više kada je video kako nam oboje uporno mašu i zovu da im se pridružimo.
- Gde ste do sada? – upitala je prekorno Tea gledajući na sat.
- Ništa me ne pitaj. Trkao sam se sa autobusom po ovom kijametu. Gospođica je mislila da ću da je ispalim, pa je krenula ovamo, jedva sam je stigao. Brža je bila od Brzog Gonzalesa i Ptice Trkačice kad se udruže. – žalio se Igor, Teodori.
- Bašićka, kako je prošao tvoj diplomski? – upitao me je radoznalo Aleksa ne obraćajući pažnju na Tein i Igorov razgovor.
Kao da nije znao, mogu da se opkladim u bilo šta da se već čuo sa Irenom i da mu je ona ispričala sve do najsitnijeg detalja.
- Sjajno, gledaš u novu novinarku lista „Pasaž" Saru Bašić. –objavila sam odvažno.
- Čestitam! – rekao je oduševljeno Aleksa pozvavši konobara i poručivši najskuplji šampanjac. - To mora da se proslavi.
- I te kako! – rekla je oduševljena Tea zagrlivši me i čestitajući mi, a zatim radoznalo upitala. - Saro, kakva se to sinoć „španska sapunica" odigrala u Vili Davidović, gde je glavnu ulogu igrala i režirala Irena?
Gospođica Davidović joj je sigurno sve već ispričala, ali verovatno je htela da čuje pravu verziju priče.
- A, kada Irena nije glumila i režirala neku „špansku sapunicu"? – upitala sam ih sa osmehom.
Prepričala sam im celu „sapunicu", od početka do kraja. Svakako čitav jučerašnji događaj u Vili Davidović je bio daleko zanimljiviji od mog diplomskog, ma koliko je meni bilo to teško da priznam. Teodora me je povremeno prekidala i dobacivala nešto što joj je Irena rekla, tako da smo od „sapunice" vrlo brzo došli do komedije sa dramskim završetkom.
- Tipična Irena, kraljica drame. – prokomentarisala je Teodora više za sebe ispijajući jedan veći gutljaj šampanjca. - Nego, pusti sada nju, od kada ti i moja bata delite sobu?
- Od danas... - odgovorio je Igor ponosno umesto mene, pošto su meni misli i pogled odlutali u jedan zabačeni ugao restorana, gde je u separeu sedeo Pajić okružen svojim menadžerom i asistentima.
Sonja je bila u pravu, čuvali su ga bolje od engleske kraljice, oko njegovog separea sve je bilo prazno, kao da je bio okružen minskim poljem u koje niko nije smeo da zakorači, osim šefa sale koji je trčkarao oko njega na puckanje prsta njegove menadžerke.
U drugom kraju restorana naspram nas sedela je Aleksandra, pila čaj i sa velikom pažnjom vrebala Pajića, kao gladna zver svoj plen, vešto i obazrivo smišljajući kao i ja kako da dođe do njega.
- Sarice! - rekao je Aleksa sa đavolskim osmehom na usnama. - Šta kažeš da se menjamo: da ti pređeš kod Tee u apartman, a ja da se preselim kod inspektorčića u sobu?
