Ujutru me je probudio miris kafe koju se širio po spavaćoj sobi i Igovor nežni poljubac.
- Bûdi se spavalice, intervju se neće napisati sam od sebe! - rekao je počevši da me golica.
- Igore, nemoj, nisam raspoložena. - govorila sam kroz smeh.
- Slušaj me dobro, Bašićka, bez akcije nema reakcije tako da moraš da se baciš na posao. - rekao je prekorno.
Nevoljno sam se uspravila, bio je u pravu ma koliko se ta činjenica meni u tom trenutku nije svidela.
- Imaš neki plan, inspektorčiću? - upitala sam ga dok mi je dodavao šolju kafe.
- Aha, da uhapsim Pajića i ti da mu lepo ispostavljaš onu hrpu pitanja koju si spremila na stolu. - odgovorio je krajnje neozbiljno.
- Da uhapsiš Pajića? - ponovila sam zagrcnuvši se kafom.
- Da, ako baš ne nađemo neko drugo rešenje. Pevači uvek šetaju sa gaćama punim kokaina, marihuane, ekstazija... i uvek možeš lako da ih uhapsiš zbog posedovanja opojnih sredstava, ako ni zbog nečeg drugog, kako to ne znaš?
Uzdahnula sam i posmatrala ga dok je gustirao kafu i pušio. Ma koliko mi bilo teško da priznam, sumnjala sam da je Pajić bio izuzetak. Pevači, kao i svi ostali umetnici, vrlo su se lako odavali opojnim sredstvima u nedostatku inspiracije, to je bila javna tajna o kojoj se malo govorilo a puno se znalo i bila je opšte poznata stvar.
- Intervju možeš da nazoveš: „Iskreno, iz optuženičke klupe". Ne mora ni da zna da nisi pajkan. - rekao je sa osmehom. - Neka se iznenadi kada bude čitao tvoj intervju u sledećem broju „Pasaža".
- Igore, uozbilji se! - rekla sam gurnuvši ga.
- Nikada nisam bio ozbiljniji. - rekao je poljubivši me. - Znaš da bih sve učinio za tebe.
Pomerio mi je kosu iza uha.
- Igore, stvar je ozbiljna, a ti se šegačiš. - rekla sam pomalo ljuto. -Ti ne poznaješ Aleksandru, ne znaš s kim imam posla... ima više iskustva i prakse od mene...
Zapušio mi je usta jednim poljupcem, a zatim rekao sa osmehom:
- Dobro, dobro, razumeo sam. Ja sam samo jedan niži inspektorčić u kriminalnoj policiji i ništa više, koji nema dve blage veze o novinarstvu, koji je voljan da ti pomogne. Makar to značilo da tog tvog sagovornika mora da uhapsi.
Oboje smo se nasmejali na to.
- Lud si.
- Možda, ali ja sam taj koji poseduje ovo luče, koje će te odvesti pravo do tog intervjua i naslovne strane. - govorio je mašući mi ispred nosa svojom policijskom značkom.
- A, zloupotreba službeno položaja...
Zapušio mi je usta jednim strasnim poljupcem rekavši:
- Da li ti ikada ućutiš?
Samo sam se nasmejala na to.
Posle tog razgovora smo otišli u hotelski restoran na doručak.
Nedaleko od nas sedela je ona ista misteriozna plavušica iz lifta, za razliku od prošlog puta, sada nije bila sama, već u društvu markantnog muškarca, sina nekog visokog funkcionera starijeg od nje, koji se sve vreme ljigavo smeškao i nabacivao prostačkim forama, na koje se ona odgovarala ljubaznim osmehom, dok joj je pogled često lutao prema nama. Iako se Igor nimalo nije obazirao na nju, meni je bila pravi trn u oku, ne zbog svoje manekenske građe, bujnih grudi ili sjajne guze... već iz nekog nepoznatog razloga izgledala mi je kao nevolja u visokim potpeticama koju bi valjalo izbeći.
Za razliku od mene, kojoj je pogled fiksiran konstantno za misterioznu plavušicu, Igoru je pogled odsutno lutao po čitavom restoranu od kada smo zakoračili u njega.
- Martinoviću, izgleda da imaš tajnu obožavateljku. - rekla sam ispijajući veliki gutljaj čaja.
- Stvarno? Koju? - upitao je radoznalo počevši da prati moj pogled naglo okrenuvši se, ali istoga trena ga je dočekao snažni udarac mog stopala ispod stola. - Čemu sada ovo?
- Nije pristojno da se džentlmen razvrće u prisustvu dame za stolom. - odgovorila sam mirno, ispivši veći gutljaj čaja.
- Kao ni da se ta ista dama šutira ispod stola.- govorio je mršteći se i diskretno okrenuvši se. - Moram priznati draga, da ona plavuša tamo u desnom uglu nije za bacanje.
Osmehnula sam se i rekla:
- Nju možeš da startuješ tek kada doguraš do čina načelnika policije. Martinoviću, upoznaj Aleksandru Bašić.
Okrenuo se još jednom diskretno, kako bi je bolje osmotrio.
- Ono tamo je čuvena Krvožedna Kučka? - upitao me je iznenađeno.
- Jašta. - odgovorila sam.
- Ona ista Krvožedna Kučka koju smo sinoć merkali sa balkona? - govorio je iznenađeno.
- Da gledaš u jedinstveni primerak, ima ga samo u Srbiji. - rekla sam bez ikakvog značaja ispijajući čaj.
- Malečka, ja njoj mogu da priđem samo kada postanem ministar unutrašnjih poslova. Finu si mi devojku našla nema šta. - promrmljao je sebi u bradu razočarano.
- Razvedri se. Nisam na nju mislila. - odgovorila sam. - Mislim ja na svog drugara.
- Nego kakvu si mi to priliku našla Bašićka, baš me zanima? - upitao je radoznalo.
Baš u trenutku kada sam se diskretno okrenula i spremila da mu je pokažem misterioznu plavušicu koja nas je posmatrala sve vreme nestala je.
- Izgubila se, sedela je tamo. - rekla sam pokazavši mu pogledom na sto.
- Mora da radi u cirkusu, čas je vidiš, čas je ne vidiš. - odgovorio je ispivši jedan veći gutljaj kafe i naglo ustavši. - Izvini me sada i ja moram da na'vatam nekog pre nego što i on ne nestane ili postane nevidljiv. Čekaj me tu, da se nisi makla!
Naredio je, a zatim se izgubio u masi.
Uzela sam nezainteresovano neke dnevne novine koje se našle na stolu i lagano ispijala čaj čekajući Igora da se vrati.
Nije mnogo prošlo, kada pojavio sa ogromnim kezom na usnama i ponosno rekao sedajući na svoje mesto:
- Zbog ovoga mi dođeš ogromnu čokoladu od dvesta grama s lešnicima, Bašićka.
- Zbog čega? - upitala sam radoznalo.
- Imaš zakazan intervju sa Pajićemu njegovom predsedničkom apartmanu u četiri sata. - odgovorio je ispivši poslednji gutljaj svoje kafe.
- Kako? - upitala sam zbunjeno.
- Mađioničari nikada otkriva svoje trikove. Samo budi tačna i nemoj da me brukaš. - odgovorio je spremajući se da krene.
- Igore... - rekla sam.
- Zahvaljivaćeš mi kasnije, Bašićka, žurim na seminar. - rekao je gledajući na sat i poljubivši me u obraz. - Budi tačna!
Naglasio je još jednom, pre nego što se ponovo izgubio u stilu velikog Hudinija, ostavivši me bez teksta i ikakvog komentara.
YOU ARE READING
Iz rikošeta u target: Igra bele dame
Mystery / Thriller"Kada bela dama zaplese po sahovskoj tabli prava igra pocinje. " M.M.Majers „Igra bele dame" govori o prijateljstvu, ljubavi, porodičnim tajnama, spletkama i brojnim drugim nedaćama koji život nosi." Kada Sara Bašić, student žurnalistike, ostane...