"Kada bela dama zaplese po sahovskoj tabli prava igra pocinje. "
M.M.Majers
„Igra bele dame" govori o prijateljstvu, ljubavi, porodičnim tajnama, spletkama i brojnim drugim nedaćama koji život nosi."
Kada Sara Bašić, student žurnalistike, ostane...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Igor je brzo utonuo u san, za razliku od mene, koja se prevrtala po krevetu, pokušavajući da zaspim, da bi na kraju, kada sam shvatila da od toga nema ništa, ustala, obukla Igorovu košulju, uzela Tein laptop i otvorila Dnevnik.
Znala sam da je ona ovde i videla šta radim, ostala bez svih deset prstiju jer je njen Dnevnik bio njena svetinja koju niko nije smeo da dira, ali ovo je bila vanredna situacija.
Mobilni joj je bio povezan sa laptopom tako da je sa lakoćom unosila sve događaje u Dnevnik uz ukucavanje lozinke na telefonu.
Uzdahnula sam, ukucala Dora i počela od poslednjeg datuma unosa da čitam Tein Dnevnik zavalivši se u komfornu fotelju:
21.01.2010. godina.
(datum kada je kidnapovana)
Dragi Dnevniče,
Danas sam imala veoma uvrnut dan: prvo sam se uspavala (znam, znam nisi iznenađen, jer mi se to previše često dešava u poslednje vreme) zatim zakasnila na snimanje, da bi mi se posle toga, kao šlag na tortu za vreme fotošutinga, nakačila neka plavušica, sa pričom da smo sestre.
Da, da, kako da ne...
Da imam sestru, i te kako bih to znala. Tačno je da smo slične građe i da imamo istu boju očiju, ali to ne znači da smo sestre.
Zar ne?
Kako reče ono da se zove? Anđela... Anđelka... Tako nešto... Sigurna sam da počinje na A... Nebitno... prezime joj je takođe bilo neobično, ne sećam se da sam ga čula pre...nije ni važno. Otkačila sam je u visokom stilu i neće joj pasti na pamet da me smara ponovo.
Posle toga sam srela Milana Pajića (moram da ti priznam da je i dalje zgodan, kao nekada, možda sada i još zgodniji), ponudio mi je da ponovnu saradnju, u ime dobrih starih vremena. Iskreno, dvoumila sam se da je prihvatim, sve do trenutka dok nije počeo da mi prigovara i drži predavanje o tome kako sam otišla prošli put bez pozdrava i objašnjenja, kao i da sam se ponela veoma neprofesionalno. JA SE PONELA NEPROFESIONALNO? JA? A on je bio taj koji je sve vreme bio tu sa mnom na snimanju spota i čuo šta mi je ona narkomančina tražila da uradim. Šta sam mogla drugo da uradim u tom trenutku, osim da pokupim svoje stvari i demonstrativno da napustim snimanje. Meni takva reklama nije trebala tada, a ni sada. Mlada sam, lepa i nema potrebe da se skidam po spotovima da bih se pokazivala, koja hoće neka izvoli, ja neću.
Posle toga kao višnja na šlag, Andrija mi kaže da se ponaša krajnje neprofesionalno, što neću da idem na glupu promociju spota, da trebam: „Da prebolim to.", „Zakopam ratnu sekiru.", „Otpočnem novu saradnju sa njim.", „Da bi to sjajno bilo za moju karijeru, da se pojavim u njegovom najnovijem spotu, koji treba da se prikazuje na MTV-u sredinom ove godine.".
Posle svega?
Ne pada mi napamet. Makar moja manekenska karijera otišla ovog trenutka do đavola, ja sa tim nabeđenim kretenom Milanom Pajićem neću da sarađujem.
Da se Aleksa nije na kraju umešao i ubedio da krenem na promociju nikada ne bih ni otišla.
Sumnjam da se nešto ozbiljno dešava između mog bate i Bašićke. Nadam se da će se najzad smuvati, ne odvajaju se jedno od drugog vidim im iskrice u očima, kada su zajedno. Kako se samo gledaju? Još sada dele sobu... Svašta tu može da bude.
Da li bih prihvatila njihovu vezu?
Hmmmm...
Teško pitanje... Šalim se, naravno oboje su zaslužili da budu srećni. Posebno Sara posle svega.
Smuvaće se oni, osećam to samo je pitanje vremena, možda još večeras, ipak zajedno idu „da se smaraju na dosadnu promociju spota", a iz dosade se svašta dešava.
Ne mogu da verujem da se Andrija muva sa onom Krvožednom Kučketinom, šta je video na njoj? Izgleda kao pile u sred mitarenja sa onom frizurom, možda bih trebala da joj priđem i da joj je popravim frišku.
Divota! Ne mogu da verujem, šta će mene još danas da snađe! Evo je opet u holu moja „seka". O ne, prilazi mi, kako neki ljudi mogu da budu dosadni nemam reči..."
Pročitala sam još jednom poslednji red. Brzo, sam skočila na noge morala sam sa Igorom da podelim svoje otkriće.
- Saro, može da sačeka do sutra ujutru. – šaputao je.
- Ne može!- rekla sam, izvlačeći ga iz kreveta vukući ga za ruku.
- Šta je bilo? – upitao je dok sam mu u krilo stavljala Tein laptop i selektovala poslednju rečenicu.
- Čitaj!
Naredila sam mu, iznenađeno me je pogledao, a zatim počeo da čita poluglasno, kada je završio rekao je:
- Misliš da je...
- Mislim da ako nađemo tu Anđelu, Anđelku... Ili kako se već zove našli smo našeg otmičara!
Posmatrao me je zabrinuto
- Saro, kako da je nađemo? – rekao je sklopivši laptop razočarano. - Tea je dala jako štur opis te devojke, po ovome ne može da se napravi foto-robot, niti šta. Nikada joj moć zapažanja nije bila jača strana.Tako da nemamo ništa, milo moje.
- A šminkerka?
- Šta šminkerka? – upitao je zevajući.
- Šminkerka je videla možda može da je opiše. – rekla sam.
- Možda može. Hajdemo u krevet. Ujutru ćemo da smislimo nešto...
Klimnula sam poslušno glavom i nevoljno smestila se ponovo kraj njega u krevet.
