"Kada bela dama zaplese po sahovskoj tabli prava igra pocinje. "
M.M.Majers
„Igra bele dame" govori o prijateljstvu, ljubavi, porodičnim tajnama, spletkama i brojnim drugim nedaćama koji život nosi."
Kada Sara Bašić, student žurnalistike, ostane...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Mahnuli smo Aleksi pre no što smo izašli iz banket sale, klimnuo je samo glavom u znak pozdrava i nastavio da priča sa nekim slatkim frajerom gotovo i ne primetivši nas. Na vratima banket sale, umalo se nismo sudarili sa misterioznom plavušicom sa našeg sprata, na koju je moja pažnja već dva dana bila usmerena bez ikakvog povoda.
- Igore, kakvo prijatno iznenađenje! Od kud ti ovde? – rekla je plavušica predivnog osmeha i krupnih kestenjastih očiju koje su me podsećale na nečije, obučena u snežnu belu haljinu bez leđa koja joj je sjajno prianjala uz telo i ogrnuta istom takvom ešarpom, izgledala je kao da je sišla sa naslovne strane nekog prestižnog modnog časopisa.
- Moja devojka je novinarka, pa smo pozvani na banket kod Pajića. Andrea, da te upoznam, moja devojka Sara Bašić. Saro, Andrea Borota, savetnik ministra unutrašnjih poslova. – rekao je odvažno Igor.
- Drago mi je. – rekla sam promrmljavši više sebi u bradu.
- Nisi se hvalio da imaš devojku. – dirala ga je Andrea. - Ala će se policajke sa seminara razočarati kada budu čule da si sa njom došao.
- Nećeš da im kažeš, valjda. – začikavao je Igor.
- Ne znam, možda i hoću. – govorila je Andrea sa osmehom. -Dugo ste zajedno?
Spremila sam se da odgovorim, kada je Igor brzo prekinuo pokušavši vešto da izbegne pitanje pitanjem:
- Od kud ti ovde?
- Vraneš i ja smo išle zajedno u gimnaziju. Danas smo se slučajno srele u holu i ona mi dala propusnicu. Ko bi propustio priliku da upozna Pajića?
- Da...- promrmljao je Igor više za sebe prevrćući očima.
- Igore.- rekla sam cupkajući i pokazujući očima da skrati razgovor.
- Izvini nas Andrea, rado bih ostali da ćaskamo sa tobom, ali Sara očekuje važan poziv iz Beograda i moramo da požurimo u sobu. – pravdao se Igor sa ogromnim šarlatanskim osmehom na usnama. - Drago mi je što sam te video. Pričaćemo se sutra na seminaru.
Naravno da mu je laskalo da mu priđe ovakva devojka, kom muškarcu ne bi, još savetnik ministra unutrašnjih poslova, to nije bila mala stvar. Ipak je on bio sin svoga oca, poznatog šmekera i karijeriste generala Vukašina Martinovića.
Da li sam bila ljubomorna na ovu prelepu plavušu?
Jesam, gorela sam od ljubomore, možda je to i bio razlog što je od početka osećala antipatiju prema njoj. Bila je lepša, uspešnija od mene a tek je imala dvadeset i sedam godina a ja sa svojih dvadeset četiri godine nisam imala ništa osim neizvesne novinarske karijere.
U pravu je onaj kada je rekao: „Iza svake uspešne žene stoji druga žena koja koluta očima.". Definitivno sam ta druga žena bila ja i želela sam da što pre pobegnem od nje, jer mi je stvarala manjak samopouzdanja, nervozu i nabijala kompleks niže vrednosti koji mi sada nimalo nije trebao.
- OK, vidimo se onda sutra na seminaru! – rekla je nevoljno Andrea poljubivši Igora u obraz posmatrajući moju reakciju, a zatim se okrenula i vratila u banket salu sa zadovoljnim osmehom na usnama.
Ljutito sam pritisnula dugme i pozvala lift, Igor je samo na to odmahnuo glavom progunđavši više za sebe:
