"Kada bela dama zaplese po sahovskoj tabli prava igra pocinje. "
M.M.Majers
„Igra bele dame" govori o prijateljstvu, ljubavi, porodičnim tajnama, spletkama i brojnim drugim nedaćama koji život nosi."
Kada Sara Bašić, student žurnalistike, ostane...
Oops! Această imagine nu respectă Ghidul de Conținut. Pentru a continua publicarea, te rugăm să înlături imaginea sau să încarci o altă imagine.
Posle večere svratili smo do Irene u sobu da proverimo kako je i šta joj je doktor rekao u vezi sa povredom.
- Ti baš danas namerio da umreš, Martinoviću? – viknula je Irena sedeći na fotelji sa nogom podignutom na tabure ugledavši nas kako ulazimo u sobu posle njenog: „Slobodno!".
- Izvini, malo sam preterao.– prošaputao je Igor pokajnički zagrlivši Iranu i poljubivši je u obraz.
- Malo, znaš šta, Martinoviću, takva ti izvinjenja možda pale kod Bašićke, kod mene,NE!
- A može li ovako izvinjenje? – upitao je uzevši kesu od mene i pruživši joj flašu „e", njenog omiljenog vina.
- Jednom šmeker, uvek šmeker. – govorila je sa osmehom i pokazavši nam da sednemo na dvosed preko puta nje.
- Sonja me je zvala. – rekla je Mia izašavši iz spavaće sobe sa teškim uzdahom i ne tako oduševljeno držeći još u telefon u ruci. - Sutra rano moram za Beograd, trebam da uradi par fotografija neke folk dive Kate Jokić.
- Baš šteta, neće imati ko da me gnjavi i pridikuje. – rekla je sarkastično Irena, a zatim se meni obratila. - Kada smo već kod gnjavatora, tebe jutros nisam videla kako ispraćaš omiljenu sestru za Beograd.
- Aleksandra je otišla, kada? – upitala sam iznenađeno.
- Rano jutros je odjurila punim gasom za Begiš, ni Ptica Trkačica joj nije bila ravna tog trenutka. – odgovorila je Irena.
- Da te jutros nisam videla čitavu, pomislila bih da je ovo njeno maslo. - rekla sam kroz smeh gledajući njen natečen članak.
Ona i Aleksandra se nikada nisu podnosile, jednom prilikom na nekoj žurci umalo se nisu potukle, jedva su ih Tea i Aleksa razdvojili, malo je falilo da i policija urgira.
- Simpatije su obostrane. Znaš kako kažu: „Ljubav nije ljubav, ako malo ne zaboli.". – govorila je kroz smeh Irena.
- Ko o čemu ona o ženskama? Nije valjda da si i nju stigla da odmeriš? – dobacio je Igor.
- Još odavno, a ti kao nisi bacio pogled na onu njenu prelepu malu pozadinu? - upitala ga je radoznalo Irena.
Igor je hteo da nešto prokomentariše, ali u tom trenutku je ušao Viktor sa kesom leda za Irenu, tako da se suzdržao od komentara.
Ostatak večeri smo proveli šaleći se, igrajući karte i ispijajući vino koje smo doneli. Igor je sve vreme bio neobično ćutljiv i pomalo odsutan, što nimalo nije ličilo na njega.
- Drugar, šta je sa tobom? Da li se javljao otmičar? – upitao ga Viktor jednog trenutka, očito mu je Irena sve već ispričala, nikada nije znala da sačuva tajnu. - Da li je sve u redu sa tvojom sestrom? Imate li dovoljno novca?
- Neću i tebe da gnjavim s tim. Saro, idemo. Kasno je. – rekao je Igor gledajući na sat.
- Koliko? - upitao je Viktor.
- Nevažno... – odgovorio je Igor spremajući se da otvori vrata i izađe.
- Igore, možda mogu da ti pomognem. – insistirao je Viktor uporno.
- Hvala. Ali ne...
- Ostavi ponos sad po strani i saslušaj me! – prvi put sam čula Viktora da povisi ton. - Imam prijatelja, kome je sestra takođe bila kidnapovana. Njegovi roditelji su odbili da plate otkup. Nije da nisu imali novca, oboje su intelektualci plivali su u parama, već jednostavno bilo je stvar principa. Policija je danima tragala za njom i nije mogla da je nađe. Posle par dana alasi su našli njeno obnaženo telo, kako pluta Dunavom. Otac je posle toga doživeo moždani udar nakon koga je ubrzo preminuo, majka je pretrpela teški nervni slom, završila je u „Lazi Lazareviću" i još uvek je tamo na lečenju, a što se mog prijatelja tiče osnovao fondaciju pod imenom „Lana" koja pomaže porodicama koje su u sličnoj situaciji, kao što je bila njegova. Tog dana se zakleo da niko ni zbog čijeg ponosa, neće više da se strada. Igore, ne dozvoli da tvoja sestra doživi njenu ili još neku goru sudbinu. Koliko vam još novca nedostaje?
- Pet hiljada evra. – odgovorio je posramljeno posle dužeg ćutanja.
- Dobićeš ih ujutru. Ne brini, Teodora će biti dobro. – rekao je krajnje prijateljski Viktor.
- Iz tvojih usta u Božije uši. – promrmljao je Igor zagrlivši ga prijateljski pre nego što smo izašli iz sobe. - Tvoj sam dužnik.
- Nisi. Tu smo da se pomažemo. – rekao je vedro Viktor. - Odmori se, sutra te čeka dug dan i računaj da ti je to sve završeno.
Igor je samo klimnuo glavom i sa mnom nemo izašao sobe i stepenicama se uputio ka sedmom spratu.
