Iz rikošeta u target: Igra bele dame

Večera sa Jelićem i Teom

Teodora i Аleksa su nas čekali sa nestrpljenjem u stanu. Ugledavši nas kako ulazimo u stan, istog trena Aleksa mi je pritrčao u susret, čvrsto me zagrlio i izjavio saučešće.

Aleksa Janjić je inače bio naš školski drug, modni kreator i osoba koja je bila najviše zaslužna za Teodorinu dosadašnju karijeru. Vukao ju je sa jedne na drugu modnu reviju i vešto preporučivao svim svojim kolegama, tako da se Teodora već sa sedamnaest godina smešila sa naslovne strane „Cosmopolitana", a sa dvadeset i jednom šetala pistom u kreacijama najpoznatijih modnih kreatora. Brzinom svetlosti, uz njegovu pomoć, ova zgodna plavuša je bacila čitavu Evropu pod noge.

Visok mladić, zelenih očiju, tamnosmeđe kose zalizane gelom, uvek obučen u najnovije modne trendove i najfluorescentnije boje ovoga sveta, najviše je vremena provodio s Teodorom, verovatno zato što su oboje pripadali istom svetu, Svetu mode.

Aleksa je inače gej, zbog čega je često upadao u nevolju.

U Srbiji je neshvatljivo biti drugačiji. Homofoba je bilo na sve strane, a među njima je bio i Igor, Tein polubrat, koji ga nikako nije podnosio i kada je god mogao izbegavao ga je u širokom luku. Tea je s mukom balansirala između najboljeg druga i brata i uvek se trudila da bar jedan ne bude tu kada i drugi, kako bi izbegla konflikt.

- Primi moje iskreno saučešće. – rekla je Tea kada sam pokunjeno sela na veliku barsku stolicu za pultom u kuhinji, gde smo obično ručavale.

- Hvala, Tea. – prošaputala sam umorno.

- Dobro, devojke, nećemo sada o tužnim temama. Imamo nešto interesantnije na repertoaru. - rekao je Aleksa vedro pruživši svakome svoj paketić omiljene kineske hrane i štapiće. - Ženska, kako ti je prošao prvi intervju?

- Kako znaš za intervju? – upitala sam ga iznenađeno.

- Rekla mi je jedna ptičica. – odgovorio je posmatrajući Irenu.

Nisam mogla da se ne nasmejem na to i počnem da pričam šta se desilo od mog odlaska kod strica do intervjua sa Levićem.

Aleksa me je pomno slušao upijajući svaki detalj, poput sunđera. Bio je gora tračara od nas tri zajedno. Profesionalna deformacija, valjda.

- Davidovićka, takvog macana kao što je Lević ne treba da ispuštaš ni za živu glavu! - rekao je Aleksa igrajući se svojim kineskim štapićem kada sam završila svoje izlaganje.

- Aleksa, to ne moraš ni da mi kažeš. – govorila je Irena vragolasto se smeškajući. - Takva prilika se ne propušta. Videćemo se još večeras.

Nas troje smo razmenili zbunjene poglede.

Irena je imala jednu manu, kao jedinica bolovala je od toga da bude u centru pažnje i zbog toga je često izmišljala neverovatne priče. Pre par godina smo je Aleksa i ja uhvatili u jednoj maloj laži, kada je slučajno promenila jedan važan detalj. posle toga nismo verovali ni u jednu njenu priču bez corpus delicata, za razliku od Tee koja je sve njene priče gutala lakoverno, kao ćurka kukuruz.

- Da, kako da ne? Postoji i Uskršnji Zeka i živi na Uskršnjim ostrvima, lično sam ga video. Dokaži. - govorio je Aleks podrugljivo.

Samo se nasmejala na taj njegov komentar i iz tašne izvukla ceduljicu na kojoj je pisalo:

„Čekam te večeras na istom mestu, mače. „ V. L.

I njegov broj.

- Neverne Tome! Sada me izvinite, odo' da se spremam za date, a vas troje pocrkajte od muke. - govorila je s likovanjem ušavši u kupatilo i snažno zalupivši vratima, ostavivši nas troje zbunjene i bez teksta, kako je to znala da uradi samo ona i niko drugi.

- Društvo, - rekla je Tea sanjalački sa uzdahom posle par sekundi tišine - sećate se Andrije Lošića?

- Ko se ne seća onog malog plavog dosadnog zdepastog fotografa koji je na prošloj žurci samo tebe jurio da slika? – objasnila sam.

- Izlazim s njim večeras. Mislim da ćemo se smuvati. – rekla je sa zadovoljnim osmehom na usnama Tea, a zatim odjurila u moju sobu da se javi na telefon koji je uporno zvonio na pultu.

- Saro, da ne zaboravim, Sonja te je pozvala sutra na večeru. – rekla je Irena obuvajući u žurbi sandale stojeći i gledajući u veliki sat na zidu: - Moram da idem, već kasnim.

Čvrsto me zagrlila i izletela je iz stana, kao furija, umalo zaboravivši mobilni i ključeve od stana na pultu, što joj ne bi bilo ni prvi ni poslednji put.

- Dolazi Igor. - rekla je Tea gledajući na sat izlazeći iz sobe: - Moram i ja da idem. Zakasniću. Vidimo se!

Zagrlila me je uzela tašnu stavila naočare za sunce i izašla iz stana.

- Čekaj me, imam jednu sjajnu odevnu kombinaciju za tvoj večerašnji sastanak! – viknuo je Aleksa i, uzevši jaknu, pre nego što su se vrata zatvorila istrčao za njom, kao verni štenac, ni ne pozdravivši se sa mnom.