"Kada bela dama zaplese po sahovskoj tabli prava igra pocinje. "
M.M.Majers
„Igra bele dame" govori o prijateljstvu, ljubavi, porodičnim tajnama, spletkama i brojnim drugim nedaćama koji život nosi."
Kada Sara Bašić, student žurnalistike, ostane...
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
Uzdahnula sam teško, izvukla mobilni iz džepa stavila ga ispred sebe na pult pored volana i posmatrala kako se minuti polako vúku kao gladne godine.
Iskreno, nije mi bilo sve jedno što sam potpuno sama na cesti u sred Nedođije, dok vetar fijuče i drveće pomera stvarajući strašne senke i zvuke od kojih bi se svakom ledila krv u žilama.
Strah uvek učini da vidiš i čuješ stvari gorim, nego što jesu u tom trenutku, tako je bilo i sada.
I dan danas se divim sebi, kada se setim kako sam sâma u kolima uspela da izdržim čitavih pet minuta, ali zato već šestog otvorila pregradu za rukavice, uzela drugu baterijsku lampu i krenula duž ceste prateći Igorovu prtinu.
Vetar je duvao sve jače stvarajući smetove i do pola metara koji su mi otežavali put ka jedva vidljivoj žutoj tački koja mi je u tom trenutku bila jedina zvezda vodilja.
Mala drvena baraka jedva se ocrtavala u gustoj magli na par metara od mene. Prišunjala sam se oprezno. Sneg je škripao pod mojim nogama dok sam se polako pela uz klizave stepenice pridržavajući se za gelender.
Prišla sam prozoru, ali nisam mogla da vidim šta se dešava unutra. Ulazna vrata bila su odškrinuta i mamila me da uđem. Uz malo oklevanja gurnula sam ih i ušla u mračni hodnik.
Učinila sam jedva par koraka, kada se neko bacio na mene, poput tigra koji je upravo zgrabio svoj plen i, pre nego što sam stigla da vrisnem, stavio mi je ruku na usta i prislonio pištolj na slepoočnicu. Osećala sam se kao gazela uhvaćena u klopku.
