"Kada bela dama zaplese po sahovskoj tabli prava igra pocinje. "
M.M.Majers
„Igra bele dame" govori o prijateljstvu, ljubavi, porodičnim tajnama, spletkama i brojnim drugim nedaćama koji život nosi."
Kada Sara Bašić, student žurnalistike, ostane...
Oops! Questa immagine non segue le nostre linee guida sui contenuti. Per continuare la pubblicazione, provare a rimuoverlo o caricare un altro.
Kao i uvek, iza njih troje ostajao je samo krš i lom, koji je neko morao da sredi.
Nakon usisavanja, premorena sam se sručila na trosed uključivši TV i počela nezainteresovano da menjam kanale razmišljajući o tome šta mi se sve dogodilo proteklih nekoliko dana. Tek kada čovek ostane sâm počne da razmišlja o nekim stvarima, valjda je to uvek tako. Nisam mogla da verujem da mame više nema, da je zauvek otišla i da se neće vratiti. Uhvatila sam sebe u trenutku kako gledam u telefon nadajući se nekoj njenoj poruci, ako već ne pozivu, i nisam mogla da se ne nasmejem pomislivši: „Mrtvi, ne pišu.".
Ne znam koliko je vremena prošlo, kada se začulo zvono na vratima.
- Slobodno!- viknula sam nemajući snage da ustanem i da ih otvorim.
Potpuno sam zaboravila na to da je Tea spomenula da Igor dolazi, tek sam se toga setila kada je zakoračio odvažnim korakom u dnevnu sobu. Posmatrao me je nemo, dok sam brzo brisala suze ne želeći da me vidi u ovako jadnom stanju, uzdahnuvši seo je na ivicu troseda na kome sam ležala i zabrinuto me posmatrao.
- Sama si, malečka? - rekao je posle par sekundi ćutanja – Kako si? - Imala sam i boljih dana, inspektorčiću.– odgovorila sam.
- „Baš ti lepo stoje suze, ali nemoj plakati.". – na stihove Harijeve pesme nisam mogla da se tužno ne osmehnem i gurnem ga. - Tako je već bolje. Kako su mogle da te ostave samu?
Slegla sam ramenima.
Svako ima svoj život, možda je bilo i bolje ovako, nisam podnosila tuđe sažaljenje i one su to dobro znale, moj ponos je uvek bio jači i preovlađivao, čak i kada mi je bilo najteže.
- Zašto me ne bi ostavile samu, Igore? – upitala sam ga sa teškim uzdahom. - Nisam dete da mi treba bejbisiterka.
- Nemoguća si. – promrmljao je više za sebe. - Mogu li da se istuširam i da prespavam kod tebe?
Nije bilo prvi put da prespava kod nas u stanu, njegovo društvo mi je uvek prijalo. Lenjo sam ustala, otvorila jednu fioku i pružila mu peškir.
Dok se tuširao namestila sam mu trosed u dnevnoj sobi. Nisam bila sigurna da li će se Irena uopšte vraćati večeras u stan,
ali bolje bi bilo da je sačeka prazan krevet jer je mogla lako da napravi skandal oko toga, a to mi večeras nije trebalo.
S njom se nikada nije znalo, mogla je samo da prespava kod Levića i da o tome govori kao o velikom događaju, što joj ne bi bilo prvi put. Uvek je bila hirovita, lako ulazila u vezu, a još lakše iz nje izlazila."Da, spavala sam s njim!", mogla sam da čujem njen ponosni glas. Viktor Lević nije bio ništa drugo do njen novi trofej koji će još sutra odložiti na policu i pustiti da se na njega nataloži prašina kao i na sve prethodne.
Dok sam odsutno nameštala krevet, Igor mi je nežno prišao s leđa, zagrlio i tiho prošaputao:
- Kada ćemo ti i ja da prestanemo da se igramo cimera?
Lagano sam se okrenula prema njemu i poljubila ga u obraz. Posmatrao me je sa neizmernim sjajem u očima.
- Igore, nemoj sada o tome, nisam raspoložena. - prošaputala sam lagano se izvlačeći iz njegovog zagrljaja. - Laku noć, inspektorčiću.
Nisam mogla da čekam da mi bilo šta kaže, već sam odmah posle tih reči ušla u svoju sobu. Naslonila se na vrata i uzdahnula.
Sviđao mi se, sva sam gorela u njegovom zagrljaju, ali nisam mogla da budem s njim. Bio je brat moje najbolje drugarice, i ako bi nešto krenulo naopako u našoj vezi, znala sam da Teodora ne bi mogla da ostane suzdržana, kad-tad bi se umešala. Nisam mogla da rizikujem da oboje izgubim.
Šetala sam se nervozno po sobi ne znajući šta ću sa sobom. Jednog trenutka pogled mi je pao na jednu maminu fotografiju u staklenom ramu, koja je stajala pored mog kreveta. Uzela sam i posmatrala je, izgledala je tako srećno na njoj.
Jednog momenta obuzeo me je snažan osećaj besa i bacila sam je svom snagom o zid. Snažan prasak, lomljava stakla i slika koja je pala na naličje i posmatrala me sa istim osmehom podrugljivo kao da se podsmeva mom bolu.
- Morala si sada da odeš! MORALA! Obećala si da ćeš biti sa mnom na diplomskom! – zarežala sam besno na nju jedva držeći se na nogama - OBEĆALA SI!!!
- Saro!- rekao je Igor uletevši bled i zbunjen u moju sobu zagrlivši me snažno - Saro... Nemoj...
- Obećala si, obećala... - ponavljala sam očajno dok su mi suze klizale niz obraz. Igor mi je prolazio zabrinuto prstima kroz kosu.
- Nemoj, malečka.- govorio je umirujuće. - Hajde.
Kao malo dete bojažljivo me je smestio u krevet i seo pored mene na ivicu kreveta brišući mi suze.
- Igore, – rekla sam povukavši jorgan- molim te lezi pored mene, ne želim da noćas spavam sama.
Nije puno oklevao, legao je pored mene prebacivši ruku preko mog struka, poljubio me nežno u obraz i tiho prošaputao ugasivši svetlo:
- Spavaj. Imala si tešku nedelju.
Ćutali smo neko vreme.
- Saro, spavaš? – upitao me je. Pogledala sam ga preko ramena sa suzama u očima. - Malečka, putujem za Kopaonik na seminar, hoćeš da pođeš sa mnom, prijala bi ti promena?
- Zašto bi putovao s ovako teškim prtljagom? – upitala sam ga okrenuvši se prema njemu i posmatrajući ga.
- Ne planiram da nosim puno stvari, to je samo par dana... - odgovorio je osmehnuvši se kada je shvatio na šta sam mislila.
- Vidi se da radiš u policiji. - rekla sam sa tužnim osmehom.
- Ti za mene nisi prtljag. - odgovorio je.
- Stvarno? – upitala sam ga radoznalo. - U kom svojstvu bi me onda poveo: prijateljice, devojke ili ljubavnice?
- U ovom. - rekao je strasno me poljubivši.
- Igore, - prošaputala sam - nemoj to da radiš.
- Dobro neću, ali mi obećaj da ćeš razmisliti.
- Obećavam ... - prošaputala sam, poljubivši ga u obraz.
Ne tako dugo posle toga savladala me tableta za smirenje i utonula sam u san pored njega.
