"Kada bela dama zaplese po sahovskoj tabli prava igra pocinje. "
M.M.Majers
„Igra bele dame" govori o prijateljstvu, ljubavi, porodičnim tajnama, spletkama i brojnim drugim nedaćama koji život nosi."
Kada Sara Bašić, student žurnalistike, ostane...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Čitavim pute prema Dedinju, gde se nalazila Vila Davidović u kojoj su živeli Sonja i Ivan, Irena se nije setila da me pita: kako sam provela noć ili jesam li dobro.
Bojim se da kada bi postavila takvo pitanje, progutala jezik ili na neki drugi način ostala bez njega.
Od kada smo vezale pojaseve, bila sam prinuđena da slušam fabuloznu bajku o Ireni Davidović i njenom princu u crnom džipu od trista konja, Viktoru Leviću, za koju nikako nisam bila raspoložena.
Kada razmislim, bolje je da sam išla busom, ali sada je za to bilo malo kasno, našla sam se tu gde jesam nadajući se da ću umesto opširne čuti skraćenu verziju bajke, što je, kada je egocentrik, kao što je Irena Davidović, bilo jaaako teško.Volela je da izloži sve do poslednjeg detalja, čisto kako bi ti dokazala da ona ima idealnog, a sada i popularnog dečka kome je VEOMA stalo do nje.
- Sačekao me je u kafiću, sedeći za onaj isti sto gde smo se upoznali, popili smo kafu. Posle smo se malo prošetali po Kališu, iza leđa mogla sam da čujem sve vreme brojne komentare: "Lević ima novu devojčicu!", „Ko je ona?"...
Primetila sam kako vešto dodaje finese u priču, ali nisam se htela da komentarišem, nije bilo vredno truda.
Irena je oduvek bila u fazonu „Šta mačku briga, šta miševi pričaju o njoj.". Tako je bilo i sada. Uzdahnula je sanjalački i nastavila sa pričom, ne obraćajući pažnju na mene i moje nezainteresovano gledanje kroz prozor i povremeno prevrtanje očima.
- Posle toga me je izveo na večeru, onda u njegov stan. Popili smo par pića. Pravi je lav u krevetu, a kako snažne mišiće ima... - govorila je ispuštajući saknjalački uzdah. - Ujutru mi je doneo kafu i doručak u krevet i odvezao na posao. Baš kada sam mislila da mi se neće javiti stigao mi je buket od sto jedne ruže sa porukom:
„Mislim na tebe. V. L."
- Neko nam se zaljubio na prvi pogled. - dirala sam je izlazeći iz kola, pošto smo posle pola sata vožnje NAJZAD stigle do Vile Davidović.
-Ne lupaj gluposti Bašićka, ljubav na prvi pogled ne postoji. To možeš da nađeš samo u onim dosadnim ljubićima, koje gledaš, i knjigama, koje čitaš i nigde više!
Mrmljala je sebi u bradu podrugljivo, dok je izlazila iz kola snažno zalupivši vrata za sobom:
- Ja se zaljubila na prvi pogled? Nisam skoro čula bolji vic, pre će kiša žaba da pada, nego da se JA zaljubim na prvi pogled.
- Videćemo, nešto se natuštilo.
Promrmljala sam određenom dozom sarkazmom u glasu gledajući u tmurno nebo iznad nas.
- U tom slučaju, nadam se da ćeš imati dobar kišobran, onaj kineski koji držiš u tašni ti neće biti od neke velike koristi. – rekla je Irena zaključavajući kola.
- Ne brini, snaći ću se već. - rekla sam zadovoljno koračajući duž široke staze prema Vili Davidović.
