Gazela uhvaćena u klopku

142 29 5
                                    

Nemoć i strah su me obuzeli, a zatim i veliko olakšanje, ugledavši Igora kako leži preko mene držeći mi ruku još uvek na ustima i pištolj prislonjen na slepoočnicu

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.


Nemoć i strah su me obuzeli, a zatim i veliko olakšanje, ugledavši Igora kako leži preko mene držeći mi ruku još uvek na ustima i pištolj prislonjen na slepoočnicu.

- Do vraga, šta ćeš ti ovde, rekao sam ti da me čekaš u kolima? – režao je na mene sklanjajući pištolj.

- Neizvesnost ubija. - prošaputala sam.

- Ali ne kao i naoružani otmičar! – rekao je ustavši i pomogavši da stanem na noge koje su mi još klecale od straha.

U kolibi je bilo jezivo mračno i tiho, senke su se jedva nazirale na mesečini. Privukao me zaštitnički pored jednog zida i pažljivo osluškivao šta se dešava.

- Izađi, inspektore Martinoviću!

Začuo se iznenada ženski glas koji mi se od nekuda činio poznat, Igor mi je stavio prst na usta i osluškivao pažljivo odakle dolazi.

- Nemaš razloga da se kriješ. Hoću samo malo da proćaskamo, kao dva dobra drugara.

- Nemam šta da pričam sa tobom! Gde mi je sestra?

Čim je to izustio, snažno me je povukao u jednu sobu i privukao uza zid, pre nego što su dva metka proletela na mesto gde smo upravo stajali.

Preplašeno sam posmatrala Igora, kome je pištolj u ruci podrhtavao dok je proučavao odakle meci lete i oklevao da li da zapuca, dok je prilika graciozno izlazila iz senke i stvarala se na par metara ispred 

Iz rikošeta u target: Igra bele dameWhere stories live. Discover now