"Kada bela dama zaplese po sahovskoj tabli prava igra pocinje. "
M.M.Majers
„Igra bele dame" govori o prijateljstvu, ljubavi, porodičnim tajnama, spletkama i brojnim drugim nedaćama koji život nosi."
Kada Sara Bašić, student žurnalistike, ostane...
Oops! Questa immagine non segue le nostre linee guida sui contenuti. Per continuare la pubblicazione, provare a rimuoverlo o caricare un altro.
- Zašto mi nisi rekao? – upitala sam Igora posle ponoći, kada smo ušli u sobu.
- Šta, Malečka? – upitao je Igor postavljajući znak „Don't disturb" na vratima sobe.
- Da planiraju u sledećoj vladi, da te predlože za ministra. – odgovorila sam obavivši mu ruke oko vrata.
- Zato Saro, što me politika nimalo ne zanima.
- Igore, čuo si Andreu, a kasnije i premijera lično, kada je prišao da ti oda priznanje.
- Jesam, ali nisam zainteresovan. – rekao je zagrlivši me sa leđa i lagano ljubeći mi vrat i otkopčavajući mi rajsferšlus.
- Igore, takva velika životna prilika se ne propušta. – govorila sam okrenuvši se prema njemu samo u crnom vešu dok me je on posmatrao sa požudom.
- Možda, ali ja ću je propustiti. Da li bi ti se više sviđao da sam ministar? – upitao me radoznalo.
- Igi, ti si se meni sviđao i dok si bio običan pajkan, tako da mi ta prolazna titula nije nimalo važno.
- Opa Bašićka, ovo su neki novi momenti!– rekao je sa osmehom podigavši me sa lakoćom i spustivši me na krevet.
- Jesu li? – začikavala sam ga, dok sam mu skidala košulju.
- I te kako jesu.
- Šegačiš se sa mnom Bašićka ili stvarno misliš da imam šanse da budem ministar?
- Igi, a što ne bio ministar? – upitala sam ga dok mi je ljubio vrat. – Šta je onaj uštovljeni Sretenović bolji od tebe dve rečenice ne zna da kaže bez suflera, a govor je jedva pročitao.
- U pravu si... Nego, pusti Sretenovića, sada ću te upoznam sa jednim važnim ministrom. – rekao je otkopčavajući kaiš pa šlic i bacivši se na mene sa osmehom začikavajući me sve vreme: „Gospođica hoće sa ministrom, pa to ti je."
Kada smo završili, naše stvari su bile svuda po podu.
- Igi.– prošaputala sam legavši preko njega, posmatrao me je sanjivo kada sam ga upitala. - Ko je taj Borota što ga Vukašin spomenuo?
- Sigurno neki lik, koga je Vukašin izvukao iz naftalina. – rekao je poljubivši me. - Spavaj sada, sutra nas čeka dug dan.
