Marked /Obilježena/

Chapter 12

Sklapam  korice knjige i imam poseban nagon da je bacim kroz prozor.Makar i zatvoreni, s obzirom na niske temperature vani. Postaje naporno,postajem živčana. Uzimam telefon i želim provjeriti poruke,ali jebena tastatura ne radi. I baš u trenutku kada u sebi psujem jer se moram dići po laptop ,neko , bez kucanja, upada u moju sobu i diže mi nerve do maksimalne granice.

"Šta trebaš?" udaram prstom o svoju lijevu ruku dok mama maše nekom vrstom marame i koluta očima na moje drsko pitanje.

"Mislila sam da ćeš biti ljubazna." odgovorila je hladnokrvno.Kao i uvijek.Upoznajte moju mamu.

"Nisam raspoložena,daj nemoj mi još ti pristajati na muku.." poželim vikati na nju,ali imam osnovnu dozu pristojnosti i poštovanja.Barem se trudim da imam.Ipak mi je majka, a ja njoj kao da nisam kćerka.

"Samo sam željela upitati ideš li s nama u šoping?"izvila je obrvu i vjerujem da je moljakala u sebi da ne idem,i bilo bi čudno kada bih išla.Draže mi je lunjati po kući sama,ili..hm,imam ideju.

"Ne,zar misliš da bih išla?Ide li Erin?" to me zanima jer neću moći izvesti ostatak.

"Mislim da se i ona sprema, čak se i onaj Harry premišlja.Tek sad vidim koliko je ljubomoran , tom dečku je stalo do nje.." ma kako da nije.Oni nešto skrivaju ,a ja , ovakva kakva jesam , znatiželjna do bola, moram otkriti šta je upitanju.

I opet, nakon svojih ideja, vraćam se na fazu živčanosti i čekam da mama završi sa svojom teorijom ljubavi koja ne postoji i napusti moju sobu. Barem je to bila jer otkad je kuća puna nemam nikakvu granicu privatnosti. Jesam li ikada i imala? Odmahujem glavom na sopstvene misli i vraćam pogled na ogormno ogledalo svog plakara. Imam sreće što sam navukla pletenu rolku danas,inače,svaki put kada pogledam ispod vidim ono što je Louis ostavio prije dva dana. I čudno je što nakon toga nije pokušao ostvariti nikakav kontakt sa mnom.Inače to radi.A najčudnije je što mi se njegove riječi vrzmaju po glavi stvarajući neki čudni osjećaj koji budi nešto u meni.A to je ...smiješno.

Kako jedna rečenica koja nema nikakvog smisla  :"Tebe sam poželio kao nijednu!" ovoliko utiče na mene.Prestajem gledati na tamnu mrlju na vratu i okrećem se otvarajući ladicu sa šminkom.Vadim crnu kutiju u kojoj su bile samo kreme i puderi i pokušavam naći neku odgovarajuću nijansu koja će ovo prekriti.Ali nema ništa, baš kad meni treba ,nema ništa. Dođe mi da pitam Erin , ali počet će sa predavanjima kako treba da ga se klonim,a on je sam mene tražio.Uostalom,zašto bih se ja klonila njega kada ona nije Harrya?I zašto ja ikako razmišljam o tome da ga se trebam kloniti kada mu nikada nisam ni bila blizu.Ne mislim fizički, naravno.I ne,nema smisla.

Duboko sam uzdahnula i sjetila se onoga zbog čega sam zapravo ustala.Trebao mi je laptop. Dohvaćam taj uređaj sa drvenog stola i bacam se na krevet.Laptop mi završava u krilo,a na njegovom desktopu sre prikazuje slika pretraživača.Shvatam kako je besmisleno sada pokušati razgovarati s Norom jer sam nekim čudom zaboravila da nije to. Collinov otac ima vikendicu na koju su otišli krunisati šest mjeseci svoje veze.Tačno mi se povraća,ali suzdržala sam se . Ipak je ta mala glupača moja najbolja prijateljica.Zato i imam pravo da kažem da je glupača.

Na kraju , odlučujem se upustiti u opojnost nove pjesme Green Daya dok provirujem kroz vrata. Čujem lupanje ulaznih i shvatam da su svi napustili kuću.Barem mislim da jesu, jer nijedna osoba nije prisutnaNijedan šum,zvuk. Zatvaram vrata i udaram se po čelu jer sam ostavila nepojačanu muziku da svira i odlučim ući u Harryevu sobu.Razmatram da li je bolja opcija bila soba od Erin,ali šunjanja navečer imaju logike jer kao što uspijem primijetiti ,hrpa ženskih stvarčica je razbacana okolo.Erin ovdje provodi noći.

Stresem se na pomisao njih dvoje ..ovdje na našem gostinjskom krevetu i odlučim se bazirati na ono zbog čega sam došla.Prekopavanje po koferu,torbi i ormaru ne vodi ničemu.Samo sam nagađala mogućnosti da ću nešto pronaći.Nijedan trag.Harry je čist,ali ono što zna nije čisto. I ja i moja znatiželja,odlučimo po svaku cijenu saznati to. Odlučujem se na sklonost onome čemu ne bi trebala. Odučujem pozvati Louisa kod sebe.