Oteta II: Osveta se servira hladna

'Trebaš mi ti'

Ležala sam kraj njega neko vrijeme, ne znam koliko je prošlo. Dan i noć su se izmjenjivali brzo, ali meni neprimjetno. Povremeno sam nešto pojela, ono što bi mi donijeli drugi, najčešće Jack i Trey, nekad i neki drugi momci koje sam prepoznala, ali ne bi davala previše pažnje. Samo sam gledala u njega, čekala sam kad će me pogledati, kad se više namjerava probuditi. Umorila sam se, ali ne želim odustati. Ne želim da netko drugi bude prva osoba koju će ugledati jer bih ja htjela da on bude prva koju bi ja vidjela kad otvorim oči.

"Caia, izgledaš očajno." rekao mi je Jack nakon što je stavio pladanj s hranom na noćni ormarić s moje strane "Barem si se mogla presvući iz tog ogrtača. Danima si već u tome."

"Molim te Jack, nemam snage za razgovor." jedva sam izgovorila. Grlo mi je bilo toliko suho da je skoro odbijalo propustiti riječi.

"Zabrinuti smo, Trey i ja. Ne shvaćam zašto si to radiš."

Nisam ni ja shvaćala, nisam mislila da će me to na ovakav način dotaknuti i utjecati na mene, ali moje se srce tako postavilo. Odbija da odustanem od čekanja čak i u onim trenucima kad razum poželi, onda kad kaže Caia trgni se i napravi nešto, ali ja nisam taj tip. Očito. Ja sam od onih koji slušaju srce čak i kad to nije pametno jer srce te često zna izdati.

"Molim te Jack, molim te." mlatarala sam rukama zahtijevajući da izađe iz sobe. Nisam ga mogla sada podnijeti, njegova mi je pojava okretala želudac naopako.

"Nema molim te, želim da se digneš s tog kreveta, odeš se okupati i izađeš negdje na jebeni zrak."

"Zašto me stalno gnjaviš Jack, koji vrag želiš od mene?" podigla sam glas.

"Ne gnjavim te nego ti govorim da se moraš trgnuti." odvratio je normalnim tonom. Gledao me tupim pogledom, ne dajući se smesti mojim tonom.

"Što to tebe uopće briga, k vragu?" ustala sam se brzo i divljački mu se unijela u lice "Ja tebi govorim da samo želim da me ostaviš na jebenom miru!"

"Prestani ovo sebi raditi!" bio je uporan i iritantan.

"Odjebi od mene Jack!"

"Ne mogu." pokušao se kontrolirati.

"Zašto?" i dalje sam vikala "Zašto, zašto, zašto?" stupala sam nogama čvrsto. Sva moja nervoza i tuga izlazila je van iz mene. Derala sam se na njega i udarala nogama od pod. Hvatala sam se za kosu i pokušavala sam se kontrolirati da ga ne udarim, a htjela sam. Bilo je nemoguće izdržati silnu frustraciju i nemoć koja se krila u meni. Jednostavno mi je bilo dosta svega, dosta svih ovih ljudi koji me uporno pokušavaju maknut od Anthonya, dosta neprospavanih noći i čekanja, a zasigurno mi je bilo dosta i Jacka koji mi stalno soli pamet.

Zgrabila sam ga objeručke za majicu pa ga pokušala tresti u silnoj agoniji. Samo želim da se makne od mene ili da mi objasni što koji vrag želi, zašto me stalno ugnjetava. Uhvatio me za zapešća i odmaknuo.

"Zato što mi je stalo do tebe." grubo je rekao pa me odgurnuo od sebe. Lagano, ali čvrsto.

Ostala sam kao ukopana na mjestu, gledajući ga u nevjerici. Udisao je brzo i promatrao me razočarano. Frustrirano je prošao rukom preko kratko ošišane kose i nervozno je zakoračao. Na prvu sam pomislila da sam krivo čula ili, u najmanju ruku, protumačila to na pogrešan način, ali njegovo mi je ponašanje sve odalo. Samo, kako i zašto? Kada se to dogodilo? Toliko mi je pitanja prolazilo glavom jer sam ostala šokirana time. Nikad mu nisam pridodavala pažnju, dapače, pokušavala sam ga izbjegavati jer sam se pomalo i bojala njega, ponekad sam mislila da je nekakav luđak i uvjerena sam da nisam krivac za ovo. Ali to se ipak nekako dogodilo. Odmaknula sam pogled od njega i spustila ga prema podu jer nisam znala što da mu kažem niti kako da reagiram na ovo. Samo sam htjela da ode.