Zaborav (ZAVRŠENA)

Poglavlje 22

Elena Williams

Ma kakvo je je ovo sada pitanje. Niotkuda je ušetao u naše živote. Kojeg on vraga misli da je? Ljuta sam na sebe jer nisam ostala sa Liamom i pustila Ekana da potraži Domiana. Znao je kako je izgledao, mogao ga je sam probaći.
Lima je imao razloga za sumnju.

"Da volim ga Ekane. Koji ti je vrag?" željela sam ga udariti zbog pitanja koje mi je postavio. Mislim da mi se ljutnja jasno vidjela.

Slegne širokim ramenima"Ne znam, samo pitam"

"E pa nepotrebno je. Idemo nazad, Domian očito nije ovdje" okrenula sam se u namjeri da se vratim na sigurno. Kod Liama. Ali Ekanove ruke su me zaustavile u tome.

Imala sam osjećaj da se cijeli svijet okrenuo. Osjetila sam tople usne njemačkog vojnika na svojima. Gubila sam razum i nije mi bilo jasno šta je sve ovo. Sanjam li?

Ono što sam uradila u sljedećem trenutku šokiralo me. Uzvratila sam mu poljubac. Bile su tako tople i nježne. Tako opijajuće.

Rukama mi je obojmio struk. Htjela sam još, ali on mi je to uskratio.

Odmaknuo je svoje usne od mojih i tiho me upitao "Jesi li sigurna da ga voliš?"
ne nisam.

"Zašto si ovo uradio?" sada sam drhtala. Moje srce je ludo kucalo. Kao od vrata zaključan sobe iz koje mora izaći. Pokušala sam udahnuti, ali kao da mi zrak više nije pristupačan.

"Zato što mislim da zaslužuješ bolje od lika koji se prema tebi ponaša kao dadilja. Život te neće maziti Elena. On je prema tebi grub i to svi oko tebe vide. Osim tebe"

Život me neće maziti?  Jel on skrenuo? Kao da me do sada mazio.

"nije tvoje da se miješaš" pokušala sam biti oštra, ali znala sam da mi ne polazi za rukom.

"Ako ti tako kažeš. Razmisli još jednom o mom pitanju i ako se predomisliš. Tu sam"

Šta sam ja uradila i zašto pobogu?. Nije bio sam u ovom. Bila sam podjednako kriva koliko i on. Da mu nisam dopustila, ništa od ovoga se ne bi dogodilo. Šta me tjeralo da mu vjerujem?.
Toliko pitanja, a ni jedan validan odgovor. Po glavi sam imala osjećaj da me neko udara kamenjem.

Šta da kažem Liamu?

Da se pravim da se ništa nije desilo. Da zaboravim sve ovo i nastavim dalje? Ne, ne mogu mu to raditi. Moram biti iskrena sa njim po svaku cijenu.

Kao da mi je čitao misli "I šta planiraš? Vratiti se i ponašati se kao da si išla u šetnju sa starijim bratom ili mu planiraš priznati da sam bolji od njega?. Malena, nije moje da se miješam, ali istinu će saznati od mene ili od tebe".

"Uredu prestani" ako su u blizini Stajinovi vjerujem da su me čuli. Ali nije me bilo briga, trenutačno mi je ovo najveća briga. Još jedan razgor da se mrzim bio je taj što sam potpuno zaboravila na Domiana. "Koje koristi Ekane imaš od ovoga. Zašto ljudima nanosiš dodatnu bol?"

"Mislim da bol nisi osjećala prije samo par minuta. Mlađa si od obojice, ali ako se već planiraš ponašati odraslo mislim da ti poljubac ništa ne predstavlja. Možeš sve ovo ispraviti. Na tvoje pitanje sam već dao odgovor, ali s obzirom da vidim da nisi shvatila, pokušat ću ovako. U teškim trenucima možeš jedino sam sebi da nađeš ono što će ti sačuvati zdrav razum. Ja sam našao" opet onaj osmjeh. Sada mi se gadio.

Nije više imalo razloga da pričam sa njim.

"Da, ako si već ljuta na mene, nema razloga da zbog toga ideš ravno u Stajinove kandže"

"Mrzim te"

"Znam, ali vidiš mislio sam i na to. To će ti dobro doći da se izgradiš kao osoba"

"koje gluposti ti valjaš" to nije bilo pitanje već činjenica.

"vjeruj mi malena"

Malena? Da sam znala sama put nazad ovdje bi ga ubila. Ne znam kako bi to izvela s obzirom da je bio znatno veći od mene. Nije ni bilo bitno.

Pošla sam za njim. U putu nije pričao.
Čudo.

Nakon sigurno pola sata došli smo do ostalih. Shvatila sam to kada sam vidjela Liamovu bujnu crnu kosu.

"Imaš izbor"

Liam je osjetio da dolazimo. Okrenuo se i nanišanio Ekana.

Da je znao šta se desilo vjerujem da bi povukao obarač.