Zaborav (ZAVRŠENA)

Poglavlje 29.

Liam Ewans

"Stajin i njegovu se približavaju" izlazeći iz šume obavijestio nas je jedan od vojnika. Svi smo brzo uzeli puške iz šatora i napunili ih municijom. Nadali smo se da ćemo je imati dovoljno. No umjesto odbrane odlučili smo dati napad. Sve se odbijalo jako brzo. Naredili su nam da se rasporedio i dali su nam upute kako ćemo napadati.

"Moram i ja sa tobom krenuti" Domian je stajao pored mene i tek tada sam shvatio koliko je zapravo niži od mene. Ali u ovoj situaciji visina kao i godine nisu ništa predstavljale. Mogao je umrijeti, ali isto tako nam je mogao biti od koristi.

Razumio sam ga zašto se tako jako želi žrtvovati. Nije imao šta izgubiti, baš poput mene. Brzo sam se približio Robertu koji je stajao par metara istočno od mene te ga pitao da li imamo još jednu pušku. Rekao mi je da pitam Liama te se vratio na svoj položaj. Brzo sam otišao do Liama koji je bio na suprotnoj strani i upitao ga isto. Imao ju je pored sebe pa mi je predao ne pitajući me zbog čega je tražim. Možda nije primjetio da je već jedna bila kod mene. Izgledao je ljuto, ali sa druge strane iz njega je zraćila sigurnost. Nisam znao kakvu tačno priču krije iza sebe, ali sam je poslije Robertovih riječi želio saznati.
Imao sam želju po pričati sa njim, ali trenutno za to nisam imao vremena.

Vratio sam se na svoje mjesto predavši Domianu pušku. Znao sam da je sposoban rukovati sa njom. Svi smo mi bili.

Na isti znak počeli smo se kretati kroz šumu. Bilo je to jako neoprezno, ali ja tu nisam imao pravo glasa.

Hitler je smatrao da bi tako mogli zaštititi žene. Spremni smo se žrtvovati. Znali smo da ćemo izgubiti par ljudi, ali smo se bojali da ne izgubimo rat.

Nekako, imao sam osjećaj da ću više dati od sebe zbog Elene. Isto tako znao sam da je Eleni svejedno hoće li me izgubiti. To me boljelo.

Izlazili smo na čistinu. Onaj koji nas je obavijesti da se približavaju rekao je da su se nalazili na završetku šume jer ih je odala jedna glava. Ali sada tu nisu bili. Jedan od naših izašao je iz šume misleći da su se povukli, ali dočekao ga je pucanj.

Ležao je na zemlji dok smo mi još uvjek bili iza drveća skrivajući se.

Stajinovi su bili iza brežuljka. Čekali su na nas. Upali smo u zamku.

Par minuta smo sačekali. Gledao sam mrtvog vojnika. Imao je radostan pogled misleći da smo pobjedili. Ali hoćemo li pobjediti to nismo znali, mogli smo se samo nadati.

Poslije par minuta Robert nam je dao znak da se pripremimo. Samo još jedan znak nas je dijelio o borbe života ili smrti.