Tamna istina 🔚

38. deo

|Jutro|
Budim se a ispred sebe vidim poznat par ociju. Grejs? Kako?
G:Konacno si se probudila!!!
Bukvalno je legla na mene i pocela me grliti. Dosla sam sebi i shvatila da ne sanjam te sam uzvratila. Ne mogu opisati koliko sam srecna sto je konacno vidim, to sto ce biti tu sa mnom. Makar cu je videti svaki dan, znacu da je dobro. Nakon nekog vremena davljenja od srece i valjanja smo se odvojile, ali opet smo se zagrlile jednom rukom.
Ja:Kako?
G:Sta kako?
Ja:Kako to da su te pustili iz one sobe?
G:Pa Kol dosao po mene i doveo me.
Ja:Gde je on? Jesi puno cekala da se probudim?
G:Rekao je da ima nesto da obavi, a nisam puno mislim da sam bila ovde bilo bi previse.
Ja:Kako to mislis? Pa gde si bila?
G:Kol me zvao da doruckujemo i pokazao mi sobu.
Ja:Ahaa tako znaci. Vidim, nije ti bilo dosadno.
To sam rekla i podignula obrve.
G:Ne gledaj me tako nista.
Na to sam se blago nasmesila.
Ja:A Kelani znas li sve?
G:Zapravo prvo sam bila besna pa ljuta pa zabrinuta. Kasnije kako me Kol obilazio pitala sam ga te mi je ispricao od prilike sta se sve desilo.
Ja:Znam poludecemo! Ali smugnula je sto je dobro.
G:Da ali racunam da cemo i mi skoro.
Ja:Trenutno mi optimizam nije jaca strana ali reci cu da se makar nadam.
G:Dira li te onaj mamlaz?
Ja:Pa ne znam kako bih rekla nekada se ponasa nedefinisano ne znam sta hoce. Vuce me, pa me brani, pa me gura, ni sam ne zna sta ce. Da covek poludi.
G:Sada ce on videti sta znaci kaciti se sa nama.
Ja:Da, ali ima tu jos nesto. Saznala sam zasto sam ovde.
G:Pricaj! O cemu se radi?
Ja:Stvar je u tome da....
Zastala sam na momenat i progutala knedlu u grlu. Sta cu sada reci? Moj otac je ubio njegovu majku? Plus ne znam koliko je to tacno ali posle nekog poklapanja pojedinih stvari, sve vise mi se to vrzma po glavi. Sve vise pocinjem da mislim da je to i vise nego moguce.
Ja:A da to ostavimo za drugi put?
G:Daj reci sad ipak je to razlog svega.
Ja:Reci cu obecavam samo sada i nisam najbolje. Moze nocas?
G:U tom slucaju dogovoreno. Nekako cu izdrzati.
Ja:Inace ja imam trening.
G:Trening?
Ja:Da. Ucice me pucanju,borilacke vjestine i slicno.
G:Cemu to?
Ja:Kazu da niko ne zna. Mozda Daniel ali...
G:Mah kreten. Mogu li kako ja tu sa tobom da pocnem?
Ja:Ne znam, mozemo pitati Kola.
G:Vazi. Onda, kada ti je taj trening?
Ja:Pa za nekih sat vremena.
G:Super znaci mozes da mi pomognes oko raspakivanja? Covece pricam kao da smo kupile kucu i srecno zivimo zajedno dok smo u zarobljenistvu. Blago nama.
Ja:Hahaha. Pomocicu ti. Otkud ti stvari?
G:Kol mi je doneo jos kad je Kelani bila sa mnom. Ne mogu ti opisati koliko je grozno bilo biti sam i nista ne raditi cijelo vrijeme.
Ja:Grozno je cak premali izraz. Eh da ja cu da doruckujem. Ti?
G:Moze zasto da ne?
I eto ga ponovo smo se smejale. Toliko mi je nedostajalo ovo. Jos da je Kelani tu...eto i to sam izgovorila. Dobro je sto nije sa nama ali da su normalne okolnosti bilo bi drugacije. To je razlog sto ih volim. Nije bitno koliko je grozna situacije zajedno se uvek smejemo, a nasa povezanost je za okolinu zastrasujuca. To je valjda energija i moc kojom mi zracimo.
•
•
Malo po malo vreme je proletelo. Kol mi je rekao da ce me on danas trenirati pa nisam nesto zabrinuta zbog toga sto kasnim skoro 20 minuta. Grejs se vratila u svoju sobu. Uletela sam u svoju obukla najblizu trenerku i majcu. Na vratima sam skakutajuci obuvala patike kad se pored mene nasla muska figura. Na moje iznenadjenje to je bio Max.
Ja:Ej otkud ti?
M:Moje stanje je pa moze se reci vise nego dobro i upravo sam krenuo da te vidim kako treniras.
Ja:Heh pa malo kasnim.
M:Malo.
Ja:Sreca pa me Kol ceka.
M:Idemo onda.
Rekao je i pokazao mi da ga uzmem za lakat.
Ja:Idemo.
Uhvatila sam ga pod ruku, oboje smo se nakezili i tako krenuli stepenistem.
Atmosfera je bila vrlo pozitivna za promenu sto mi je i prijalo. Dan mi je krenuo kako valja sad samo cekam sta ce da se desi. Dosli smo do vrata te teretane. Otvorio ih je i pokazao rukom na njih.
M:Madam.
Ja:Zahvaljujem.
Kako sam to izgovarala klimnula sam glavom. Imali smo osmeh celo vreme. Pa zapravo situacija i jeste smesna i prija.
Usli smo a tamo nije bilo nikoga.
Ja:Paa izgleda da je moj trener pobegao.
M:Haha ne verujem bas. Verovatno ima neki zadatak.
Ja:Ali trebao mi je reci makar.
M:U tom slucaju sreca pa sam tu.
Ja:Jesi siguran?
M:Sasvim. Samo posto krecemo sa borilackim vestinama gledaj da me ne udaris u ranu.
Ja:Potrudicu se.
Pravila sam se da sam samo takav profesionalac.
Ja:Pa odakle da pocnemo?
M:Prvo jednostavni pokreti. Idemo ovamo na strunjace.
Dosli smo na strunjace i stali jedno naspram drugog.
Ja:I sta sad?
M:Napadni me.
Ja:Kako?
M:Samo kreni, nije bitno kako.
Krenula sam pesnicom ka njemu kada ju je jednostavno uhvatio. Drzao je moj zglob. Probala sam drugom rukom na isti nacin da ga uradim ali je on isto uradio. Za cas moje ruke su bile ukrstene na njegovim grudima, koje je on ne mogu reci labavo drzao. Gledao me je kao i ja njega bez pomeranja. Nije me pustao. Kada se odjednom zaculo lupanje vrata.