Tamna istina 🔚

39. deo

Malo po malo vreme je proletelo. Kol mi je rekao da ce me on danas trenirati pa nisam nesto zabrinuta zbog toga sto kasnim skoro 20 minuta. Grejs se vratila u svoju sobu. Uletela sam u svoju obukla najblizu trenerku i majcu. Na vratima sam skakutajuci obuvala patike kad se pored mene nasla muska figura. Na moje iznenadjenje to je bio Max.
Ja:Ej otkud ti?
M:Moje stanje je pa moze se reci vise nego dobro i upravo sam krenuo da te vidim kako treniras.
Ja:Heh pa malo kasnim.
M:Malo.
Ja:Sreca pa me Kol ceka.
M:Idemo onda.
Rekao je i pokazao mi da ga uzmem za lakat.
Ja:Idemo.
Uhvatila sam ga pod ruku, oboje smo se nakezili i tako krenuli stepenistem.
Atmosfera je bila vrlo pozitivna za promenu sto mi je i prijalo. Dan mi je krenuo kako valja sad samo cekam sta ce da se desi. Dosli smo do vrata te teretane. Otvorio ih je i pokazao rukom na njih.
M:Madam.
Ja:Zahvaljujem.
Kako sam to izgovarala klimnula sam glavom. Imali smo osmeh celo vreme. Pa zapravo situacija i jeste smesna i prija.
Usli smo a tamo nije bilo nikoga.
Ja:Paa izgleda da je moj trener pobegao.
M:Haha ne verujem bas. Verovatno ima neki zadatak.
Ja:Ali trebao mi je reci makar.
M:U tom slucaju sreca pa sam tu.
Ja:Jesi siguran?
M:Sasvim. Samo posto krecemo sa borilackim vestinama gledaj da me ne udaris u ranu.
Ja:Potrudicu se.
Pravila sam se da sam samo takav profesionalac.
Ja:Pa odakle da pocnemo?
M:Prvo jednostavni pokreti. Idemo ovamo na strunjace.
Dosli smo na strunjace i stali jedno naspram drugog.
Ja:I sta sad?
M:Napadni me.
Ja:Kako?
M:Samo kreni, nije bitno kako.
Krenula sam pesnicom ka njemu kada ju je jednostavno uhvatio. Drzao je moj zglob. Probala sam drugom rukom na isti nacin da ga uradim ali je on isto uradio. Za cas moje ruke su bile ukrstene na njegovim grudima, koje je on ne mogu reci labavo drzao. Gledao me je kao i ja njega bez pomeranja. Nije me pustao. Kada se odjednom zaculo lupanje vrata.

Spakovali smo nesto malo stvari koje je trebalo. Krenuli smo izlaziti iz sobe ali je tu stajala jedna majca koju smo izgleda preskocili.
Ja:Cekaj.
Stao je i gledao me.
Ja:Ostala je jos ova. Daj da ubacim..
Krenula sam otkovcati torbu ali me zaustavio.
M: Neka ona ostane kod tebe. Ako ja nisam tu neka ona bude. Nek te ona seca na mene. Sem toga i ona je sama htela kod tebe jesi videla.
Na ovo sam ga pogledala te smo se smejali.
Ja:Hvala. Nosicu je.
M:Ocekujem.
Sasli smo u dnevnu a vrana Daniel jos nije otisao. Sedeo je na kaucu cekajuci Maxa i ispijajuci casu viskija. Pogledao nas je. Nasi pogledi su pricali a kako sam znala da oni treba da pricaju ostavila sam torbe pored i otisla.
~Daniel~
Dosao je do mene i seo. Ponudio sam ga casom viskija, koju je izgleda rado prohvatio.
Ja:Ti znas da postoje odredjena pravila?
M:Znam i?
Ja:Znas posledice?
M:Da.
Ja:Pa zasto onda kog djavola flertujes sa njom i sta ne? Zasto joj se priblizavas? Zasto zelis da si sa njom? Koliko znam njena drugarica te zeznula.
M:Tako je.
Ja:I sta se desilo odjednom?
M:Nekako ona je cista i dobra dusa. Video sam i pre ali od kako mi je pomogla ne mogu je zaboraviti.
Ja: Pa to ti ne daje za pravo da krsis najvaznije pravilo. Pomogla ti je pa sta? Ne smijes joj se pribliziti. Pogotovo ne na takav nacin.
M:O a jel? Ko onda moze? Ti mozda?
Ja:Daj ne lupaj. Znas da se ne radi o tome.
Rekao sam to stalozeno. Sta odjednom on trabunja.
M:Ne pretvaraj se sad.
D:Sta ti pricas? Obrati malo paznju.
Ovo sam vec rekao grublje. Kako prica bre on?
M:Stalo ti je zar ne?
Ja:Nije mi stalo. Razumes? Ne zanima me. Ona je cerka coveka, ako se tako moze i nazvati, koji je ubio moju majku.
M:Sta? Ne zelis sebi da priznas znaci?
Ja:Rekao sam ti vec. Ona je cerka tog coveka. Sve i da je tako. Dzaba. On je to uradio i nece proci ne kaznjeno.
M:Dobro si rekao. Evo upravo si rekao ono sto treba. Ona je njegova cerka. On je ubio tvoju majku, ne ona. Jesi li ijednom pomislio kako je njoj? Mislis li da ona zna za sve to ili da je znala? Ona je tada kao i ti bila dete koje je samo osecalo bol. Znas li zasto? I njoj je kao maloj majka umrla. Samo sto ti to vec znas ali ne zelis da sagledas situaciju.
Govorio je to glasno i bio je u pravu. Medjutim moj cilj je osveta a jedini put za nju je ona. Mislim nije jedini ali najbolniji jeste.
Ja:To nista ne menja. Ona je i dalje krv onoga ko je to uradio i pomocu nje cu mu naneti vecu bol.
M:Ja tebe stvarno ne mogu. Govorim ti cinjenice o tome. Verujem da to i sam znas.
Ja:Vidi, nemam ja vremena za ovo.
M:Izbegavas razgovor. Pa da.
Ja:A sta hoces ti od mene? Sta? Da ti kazem kako mi se svidja neko ko ne treba? Da idem protiv normalnog? Da zanemarim svoj razum?
M:Nesto slicno ocekujem, a mi ceo zivot idemo svim putevima samo normalnim ne.
Ja:Mozda je tako ali ovo je van pameti.
M:Zasto se nekad ne pogledas. Jesi li svestan kako izgledas ljubomorno? Svakog si odgurnuo ko joj se priblizio. Evo pa i mene saljes odavde vecim delom zbog nje. Zar nije tako?
Ja: Saljem te jer si pogresio. To nije ljubomora samo je moja duznost da je zastitim do kad bude potrebno. Ali vase nepostovanje tog pravila me izludjuje.
M:Stiti je, ali sta ima da se mijesas u njen ljubavni zivot?
Ja:Pravilo je takvo niko je ne smije dotaci. Rekao sam razloge. Ona se meni ne svidja i nece mi se svidjati. Razumes? Ne zanima me, jednostavno.
Zaustio je nesto da kaze ali se zacula sirena auta. I vreme je vise otisao je i predaleko sa ovim nebulozama. Iznervirao me..sta njega briga. A i zasto bi mene zanimala neka tako teska osoba?