Tamna istina 🔚

48. deo

Nastavile smo u mojoj sobi. Grejs se bacila na krevet i tesko izdahnula.
Ja:Sta se desilo? Jeste pricali?
G:Nee.
Rekla je to onako iz pluca smoreno.
Ja:Bas niocemu?
G:Pa vidis mi smo se premisljali i dok je doslo do toga ona rospija se ubacila.
Ja:I sta si odlucila.
Gledala me i premisljala se.
Ja:Dakle borices se.
G:Ne znam. Ona mene strasno iritira ali hoce li ona biti povrijedjena?
Ja:Ti se pitas hoce li ona biti povrijedjena a za sebe nista a? To sto se patis svo ovo vrijeme. Kad god izadjes vidis ih.
G:Pa..
Ja:Nema pa. Uzmi stvar u svoje ruke i pokazi njoj i tom momku da je on tvoj!
G:Znas sta? U pravu si. Ali sta da radim na koji nacin da to uspijem.
Ja:Pa napravi ga malo ljubomornim ali ne i previse jer ces ga tako odbiti. Samo ces mu pomoci da donese odluku o kojoj i sam razmislja. Jednostavno.
G:Ma da.
Ja:Znaci da smo se dogovorile.
Pogledala me sa smeskom i klimnula glavom. Bacila sam se pored nje.
Ja:Idemo da vidimo Kelani!!
G:Da. Samo nesto mi govori da to nece proci mirno.
Ja:Pa kad se radi o njoj. Mozda i Aron bude sa njom.
G:Da li se samo meni cini ili je ovaj dan predug?
Ja:Predug i iscrpljujuc! Ali smo donele neke dobre odluke i konacno nesto da valja.
G:Istina. Ja sam preumorna ne znam za tebe.
Ja:Isti sam slucaj.
Tako smo i zaspale. Uvijek kada tako zaspem kao neka sova se probudim usred noci. Otisla sam do kuhinje da uzmem vodu. Uzela sam casu i naslonila se na kuhinjski sto. Zagrcnula sam se kada sam videla musku sijenku. Ko bi drugi bio pa.
D:Ti izgleda i od moje sijenke ostajes bez daha.
Ja:Mhm.
D:Bolje da spavas ujutru rano imas trening.
Ja:Vec sam odspavala sem toga bilo kako bilo svakko ces me odvuci u onu salu.
D:Nije to isto kada se ne naspavas nizasta si i onda bolje i da ne treniras.
Ja:Razumijem. Imam nesto da te pitam.
D:Reci.
Razmisljala sam malo kako tacno moje pitanje da glasi.
Ja:Moj otac.. Gde je on?
Cutao je gledajuci me i ocekujuci jos neko pitanje.
D:Tvoj otac na samom pocetku je dosao kod moga. Kada kazem dosao mislim napao. Bilo je pucnjave ali se na kraju sve svelo na njihovu raspravu. Tvoj otac je otisao kako nije saznao gde si i tako i sada. Sreca sto za ovo mjesto rijetko ko i zna.
Cutala sam nisam imala sta dkdati. Ipak.. ipak je dosao da me trazi. Sreca koju sam tada osecala bila je nekako umirujuca. Jos jedno pitanje mi se motalo po glavi ali nisam bila sigurna koliko je dobro postaviti ga. Odlucila sam. Zelim da cujem od njega.
D:Jos nesto?
Ja:Zapravo da. Ako ces odgovoriti iskreno.
D:Hm ne garantujem.
Pogledala sam ga kada je ponovo progovorio.
D:Dobro dobro ajde.
Bilo mi je tesko da pitam ali bolje da znam nego da se mucim.
Ja:Pitacu direktno.
D:Samo tako i treba.
Ja:Da li je istina da je moj otac ubio tvoju majku?
Iste sekunde se boja njegovog lica promenila. Htela sam da kazem "ne moras odgovoriti" ali.. mozda bolje ovako.
D:Ne znam da li ces verovati ili ne i nije me briga ali jeste. I ako si malo pre imala savrsen osecaj u vezi njega nije ni blizu tome. Covek bez morala, bez ljudskosti.
Htela sam da ga udarim. I krenula sam ali moja ruka je bila zaustavljena.
Ja:Ma kakva osoba da je, ne mozes tako reci.
D:Mogu jer imam sve predispozicije za to.
Ja:Mozda jeste tako ali zar mislis da cu stojati na to. Ne kazem zato sto ga pravdam vec se ti svetis. Imas plan ja sam ovde. Zato nemas pravo na dalje.
D:Tvoje misljenje.
Napravio je onu facu "kako god".
Ja:Sem toga sve radim u neznanju. Zatvorena zbog osvete okej. Da li cete me ubiti? Zasto treniram? Skoro pa nista ne znam. Moram svima da cupam reci a oni pretezno izgovore "Za to zna Daniel".
D:Treba da naucis da se boris i pucas ali dobro. Razlog.. Ti ces pucati svog oca.
Ja:Molim?
D:Zato treniras.
Ja:Pa bolje onda da me ubijes.
D:Tako je jednostavno.
Ja:Ne mogu da verujem koliko ste odvratni?
Samo prvo cu tebe ubiti. Prvo i jedino.
D:Videcemo.
Ja:Znas da si odvratan zar ne? Ocekuj sebe u najgorem paklu. I sebe i svog oca.
D:Jedva cekam. Inace sutra moras dati krv da vidimo kako si zdravstveno.
Ja:Bolje vama dovedite psihijatra. Mada ni on vam ne moze pomoci.
Celo vreme kao da je kontrirao sam sebi. Izgledao je nekako pola pola. Rekao bi covek da ce reci nesto lepo i saosecajno iz njegovih usta kad ono samo otrov.
Ja:Sutra posle toga idemo da vidimo Kelani.
D:U redu.
Cudno sto sada ne pravi problem. Mozda je sada onaj drugi on progovorio. Ne znam u sta vise da verujem? Kako da znam ko je on ? Sta ako je on ustvari taj hladni kome je sve isto? Ma cime ja sebe zamaram, bolje da spavam.

Otvaram oci vidim nema Grejs. Ne znam ni kada sam zaspala. Od sinoc se osecam tako nostalgicno. Koliko li je sati? Pogledala sam sat na stocicu pored. 6:20 je. O boze pa ja imam samo jos 10 minuta. O cemu razmisljam sada? Otrcala sam brzo u kupatilo obavila higijenu obukla helanke i neku majcu samo da sto pre stignem. Ponovo sam pogledala na sat. 6:40. Aoo bolje da poletim. Otrcala sam u salu sto sam pre mogla. Sedeo je tamo cini se pomalo pospan a i ljut. Cik pogodite ko je razlog njegove ljutnje? Stala sam ispred njega a on nije ustajao. Razmahala sam se rukama u pokusaju da mu objasnim zasto kasnim punih 20 minuta. Meni to nije mnogo al aj.
Ja:Vidis ja sam se probudila i videla da imam jos 10 minuta i onda sam pozurila i sada sam stigla. Ali potrudila sam se stv...
Uhvatio me za ruku i povukao da sednem pored njega. Sta bi? Sela sam tu gledajuci ga ne znajuci sta se desava kada je naslonio svoju glavu na moje rame.
D:Kada nisi dosla na vreme sad ces biti moj jastuk.
Rekao je promuklim glasom. Kao sto rekoh pospan je. U sebi sam pomislila "nije prvi put". Ne znam zasto ali sam imala kez na licu. Ovo me podsetilo na noc kad je bio pijan. Tada je izgledao gore ali sada,sada je idalje ono gundjalo koje naredjuje. Zasto mi ovo ovoliko prija? Nisam vise htela da razmisljam. Videla sam kako je zaspao te sam ja svoju glavu stavila na njegovu. I ja sam covek i spava mi se poprilicno.
|Grejs|
Vracam se u sobu i nema Olivie. Sigurno je na onom dosadnom treningu. Kako moze sada da je muci ovako? Zaboravila sam da uzmem knjigu iz moje sobe te sam otisla po nju. Kako sam otvorila vrata videla sam Kola koji uzurbano ide. Sta li mu je? Zanemarila sam to i posvetila se citanju. Da nije knjiga sigurna sam da bih poludela ovde. Ne samo ovde vec uopsteno.
|Olivia|
Osecam da me neko drmusa. Budim se i vidim Daniela pored. O boze srce mi je stalo.
D:Zasto spavas? Ustaj.
Ja:Ti si kriv. Zelis da zanemarimo to sto si i ti spavao.
D:Ja makar nesto radim.
Ja:Ne bih da ti kvarim vizije ali ako si zaboravio ja sam ovde zatvorena.
D:Ajde ustani moramo trenirati.
Ja:Koliko sam spavala.
D:Isto smo spavali a to je skoro 2 sata. I bilo bi bolje da se pozuris jer ce doktor doci oko 10 da ti uzme krv.
Ja:Au brate teror.
D:Nesto si rekla?
Ja:Mhm.
Gledao me smrknuto dok sam ja samo stala u borbeni stav. I eto citav 1 sat smo se borili. Ovog puta se osecam dosta spremnija. Toliko puta me oborio sada znam sve. Krenuo je sa napadom kada sam izbegla udarac i njega udarila. Nije bas da mu je bilo sve jedno. Ponovo sam skoro isto uradila i dok je bio ometen time podvrzla sam mu noge. Pao je na strunjace sa onom facom "ozbiljno" ali isto tako je imao kez. Stavila sam nogu na njega kao pobednik. Medjutim ne bi on bio on da nesto ne napravi podvrzao mi je noge te sam pala preko njega.
D:Ko visoko leti nisko pada.
Smijao se cijelo vrijeme. Namrstila sam mu se.
Ja:Znam da si ti pao.
D:Mislim da je jos neko.
Ustala sam a za mnom odmah i on.
Ja:Idem da se odmorim i istusiram i onako ce doci doktor. A ti ces svoje obecanje odrzati zar ne?
D:Uvek drzim svoju rec.
Otisla sam te to obavila vrijeme je tako proletelo te eto i doktora sa iglom. Nije da imam strah ali ova igla je prevelika.
Tu je i Daniel. Sela sam na stolicu kako mi je receno i pruzila ruku. Nasli su venu a ja sam zatvorila oci. Neki instikt sta li, ali lakse mi je kad ne gledam. Odjednom osetila sam neciju ruku na mojoj. Okrenula sam se u suprotnu stranu i videla Daniela kako mi drzi ruku. Pogledala sam ga a on mi je uputio pogled pun sigurnosti. Samo sam trepnula kao da se plasim, mozda on misli da se plasim ali nije tako. Nebitno i to se zavrsilo. Sasla je i Grejs te smo malo popricale.
Ja:Sada idemo da se nadjemo sa Kelani samo da se dogovorimo i sa njom.
G:Sredila sam.
Ja:Kako?
G:Basia.
Klimnula sam glavom i okrenula se ka Danielu.
Ja:Idemo li?
D:Samo Kol da dodje.
Ja:A gde je on?
I bas tada se on cuo.
K:Tu sam.
Govorio je dok je silazio niz stepenice. Super svi smo tu te smo se tako i zaputili na nase mesto. Kako smo stigli tako smo ja i Grejs pojurile da je vidimo ali su nas njih dvojica su nas usporavali. Bilo kako bilo konacno smo se videli. Pristrcale smo sve tri u zagrljaj. Nase grljenje je trajalo minut dok su se oni okolo režali. Pozdravile smo se i sa Aronom. Seli smo svi za isti sto. Usledeli su pogledi cudjenja i neprijatnosti.
A:Gde vam je treci?
Gledao je u Daniela i Kola. Oni su samo cutali i gledali celu situaciju.
Ja:Ako mislis na Maxa nije tu.
A:Sto? Da nije umro?
Ja:Daj bre svasta pricas. Daleko bilo. Samo je premesten.
K:Steta.
Ja:Zasto?
K:Imamo nerasciscene racune. I Aron i ja. Njega je pucao a ko se samo suprodstavi Aronu i sa mnom se zakacio.
Ja:Staa?
G:Pa jesi dobro?
A:Kao sto vidite kao nov.
Sedeli smo tu neko vrijeme i caskali ne bitne stvari. Doslo je vrijeme i da krenemo te smo se pozdravile nazalost i orisle sa ovom dvojicom. Seli smo u auto i bez reci se vracali.