M&M

《 18 》Nepoželjni posetioci.

Pošto sam morao da nešto smislim, a od besa kojeg sam u sebi imao ne bih mogao ništa, otišao sam u teretanu da se izduvam.

Nakon dobrih dva sata sam se smirio.
A jedino što sam smislio je bilo da će Eva da bude kod svoje kuće.
Nisam znao šta drugo.

Vratio sam se u firmu.
Eva: "Gde si do sad? Zabrinula sam se, nisi odgovorio na nijednu moju poruku."
Ja: "Nisam, nisam izvini. Imao sam malo stresan dan."
Eva: "Da, vidim."
Pa dobro je bilo jer me nije ispitivala.
Izgleda da je njena nežna strana pomogla.
Ja: "Hoćeš i večeras da ostaneš kod nas ili?" Možda nije trebalo d aje sada to pitam, možda joj zvuči kao sa to neželim, što je istina međutim jesam je pitao.
Eva: "Ja... ne, ići ću kući."
Ja: "Uredu, kako želiš."

Došao je kraj našeg radnog vremena, pa smo ušli u auto da je odvezem kući.
Ja: "Evo nas."
Eva: "Hvala na prevozu.
Ovaj... nećeš da uđeš?"
Ja: "... Dobro, može, da se pozdravim i odmah idem."
Eva: "Uredu."
Ušli smo.
Eva: "Mama? Evo nas."
Lajla: "O stigli ste.
Zdravo Derek."
Ja: "Zdravo gospođo."
Tobi: "Seko! Derek!"
Ja: "Hej mali. Šta ima?"
Uskočio mi je u zagrljaj, tako se mi pozdravljamo.
Tobi: "Gledam crtani."
Ja: "Crtani? Sjajno, samo gledaj."
Lajla: "Nećeš da ostaneš na večeri Derek?"
Ja: "Ne neću, ali hvala. Idem kući."
Lajla: "Uredu, razumem. Vidimo se onda."
Eva: "Vidimo se sutra."
Ja: "Vidimo se." I sada, ja neznam zašto, kako, zbog čega, ali eto poljubio sam je u obraz.
E sad kako je to shvatila nemam pojma.
Da li je mislila da je to zbog naše lažne veze, ili zbog onog od jutros, neznam.
A i nek misli šta želi, svakako mi nece reći to svoje mišljenje.
Ja: "Odoh."
Brzo sam ušao u auto i krenuo kući.
Sad neznam kad će tačno da dođu, ali ne verujem da će čekati do sutra.
Ja: "Kući sam."
Sara: "Dobro došao."
Ja: "Gde je mama?"
Sara: "Ona spava, malo pre sam je proverila."
Ja: "Dobro, pozovi Liama da dođe i ..."
Liam: "Evo me."
Ja: "A tu si. Još bolje.
I doći će nam neki gosti. Moji poslovni partneri." Pogledao sam u Liama, i shvatio je na koga zapravo mislim.
Sara: "Da spremim nešto za večeru ili?"
Ja: "Spremi. Nešto jednostavno. Nemoraš mnogo da se mučiš, uredu?"
Sara: "Uredu." Ona je otišla u kuhinju, a ja sam sa Liamom otišao u dnevnu.
Liam: "Šta će oni ovde, Derek?"
Ja: "Ne pitaj me ništa. Rekli su d aće da dođu da čestitaju.
A znaš i kad bi im rekao da ne dolaze, došli bi. Tako da sada dolaze."
Liam: "Dobro Sara i Emilia misle da su poslovni partneri, a Eva?"
Ja: "Eva je kući. I tamo će da ostane."
Liam: "Pa nadam se da hoće. Ako se slučajno pojavi, imaćemo velike probleme."
Ja: "Mora tako da bude, i biće."
Odjednom se začula lomljava u kuhinji.
Ja: "Šta dođavola?!" Odmah smose našli tamo.
Ja: "Saro!"
Sara: "Izvinite.
Ispao mi je tanjir."
Liam: "Huh... dobro."
Ja: "Na smrt si nas preplašila."
Sara: "Izvinite.
Sad ću..."
Ja: "Nećeš ti ništa. Ja ću da skupim."
Bacio sma polomljen tanjir u kantu.
Sara: "Hvala, ali mogla sam i ja. To što sam trudna neznači da sam nesposobna."
Ja: "Da znaš da za mene znači."
Liam: "Takođe. Neće da ti fali ni dlaka sa glave. Ni dok si trudna a ni nakon trudnoće."
Ja: "Slažem se."
Sara: "Dobro, dobro. Uredu, shvatila.
Sada hajde u dnevnu, da nastavim s aspremanjem."
Ja: "Ne trebati pomoć?"
Sara: "Ne biću uredu.
Ali ako mi treba da mi dodate kašiku iz fioke 20 cm od mene, zvaću."
Liam: "Ha-ha-ha. Baš smešno."
Ja: "Samo nemoj da se povrediš uredu?"
Sara: "Napolje, hajde."
Vratili smo se u dnevnu, mada smo se brzo vratili i dočekali goste na vratima.
Džordan: "O pa vi nas čekate."
Ja: "Ulazite i ne zanovetajte.
I pažljivo sa rečima."
Džordan: "Ne brini mali, znamo mi da se ponašamo."
Ja: "Ne dobro."
Džordan: "Nećeš da nas pozoveš na unutra?"
Sara: "Stigli ste?"
Džordan: "Dobro veče. Vi ste Eva?"
Sara: "O ne. Ja sam Derekova sestra. A Eva je devojka mog brata."
Džordan: "A da. Izvinjavam se, malo sma pomešao."
Sara: "Nema problem.
Uđite, molim vas."
Džordan: "Hvala.
I ovo je od nas vama.
I da čestutamo, trudni ste."
Sara: "Ja... ovaj hvala vam.
Ali?"
Džordan: "O Derek nam je rekao.
I ako smo partneri u firmi dobri smo prijatelji.
I ne brinite se nismo nikome rekli."
Sara: "To je lepo... od vas.
Izvolite."
Otišli su u dnevnu sa Liamom.
I ja sma krenuo, no Sara me je zaustavila pitanjem.
Sara: "Derek... ovi ljudi... ne deluju mi vrlo prijateljski.
Imam loš osećaj u vezi njih."
Dođavola, zašto ima tako dobar osećaj.
Mislim... nisu oni loši u smislu da će sad da uzmu pištolje i upucaju nas, samo su loši.
Ja: "Ne brini Sara, sve je uredu.
Znaš da ne dovodim u kuću ljude koji nisu provereni."
Sara: "Da, znam. Nije trebalo da sumnjam, izvini."
Ja: "Nema potrebe za izvinjenjem, shvatam tvoju zabrinutost.
Ali uredu je, nemoj da se plašiš."
Sara: "Da, uredu.
Idem da postavim sto."
Ja: "Uredu."
Otišao sam u dnevnu kod njih.
Počeli su sa pričom o "poslu", našem poslu.