M&M

《 22 》Izgubljeno obećanje.

~Derek POV~
Idalje sam u parku. Sedam je sati.
Ne znam šta da radim, osim da razbijam glavu o tome da li je Eva...ona.
Ja: "Kako da to saznam?"
A kad smo već kod Eve. Stigla mi je poruka od nje.
Čudna neka poruka.
Eva: "Ako te pozovu Elena ili Tara, ili mama ili bilo ko zauzet si."
Šta joj ovo sad znači.
I evo ga poziv. Evina mama.
*Poziv*
Ja: "Da?"
Lajla: "Derek, jesi li slobodan da dođeš kod Elene. Njena mala sestra slavi rođendan i svi smo ovde pa da i ti dođeš."
Ja: "Hvala na pozivu, i zaista bih želeo, međutim imam mnogo posla.
Ali poželite srećan rođendan u moje ime."
Lajla: "Pa dobro. Nema veze.
Izvini na smetnji. Zdravo."
Ja: "Zdravo."
*Kraj poziva*
Pa dobro da nije bila uporna.
Ali zašto sada mislim da sam trebao da odem.
Ništa od toga, bolje i da ne pomišljam, Eva bi me ubila.
Ja: "Vreme je da krenem." Ne preostaje mi ništa drugo sem da čekam do sutra na Evin odgovor.
Išavši putem do kuće u jedoj ulici, koja je ćorsokak, se nalazio neki auto.
Video sam da prate devojku koja upravo tu prolazi.
I dvojica je hvataju. Nateraju je da prestane sa vrištanjem.
Mislili su da će lako da odu kući. Ne dok sam ja ovde.
Ja: "Pa bar imam nečim da se zabavim.
Hej, vi!"
Okrenuli su se ka meni.
Xx: "Ko si sad pa ti?"
Ja: "To nije bitno. Samo znajte da ću ja sada da vas isprašim."
Xx: "Hahahaah. Ti? Nas?
Idi kući dok još imaš prilike."
Ja: "Ne, bolje da vi pustite devojku i bežite, dok još možete da stojite na nogama."
Xx: "Čuješ li ovo? On misli da može da nas savlada."
Xx2: "Sad ćemo da ti pokažemo ko neće moći da stoji na mogama."
Ja: "Je li? Pa hajde. Da vas vidim."
Prišao sam im.
Xx: "Sad si gotov." Zaustavio sam mu pesnicu.
Ja: "Zaista?"
I pesnicu drugog momka.
Ja: "Nee, izgleda da nisam. Šteta za vas."
Ali oni moje nisu mogli da zaustave.
Oborio sam ih na zemlju.
Mogao sam i da ih ubijem, međutim pustio sam ih da odu.
Ja: "Što su svi ovako laki za pobediti."
Prišao sam devojci.
Ja: "Dobro si?" Zagrlila me.
Pa nisam navikao na zagrljaje.
Xx: "Mnogo ti hvala."
Ja: "Khm... nema na čemu.
Hajde sada da te odvedem kući."
Odvojio sam je od sebe.
Ja zaista ne volim zagrljaje, pogotovo ne zagrljaje od nepoznatih osoba.
Ja: "Hajde ustani, polako."
Xx: "Mnogo ti hvala."
Ja: "Da... uredu je. Nema potrebe za zahvaljivanjem.
Idemo."
Xx: "Da nisi naišao... nemogu ni da zamislim šta bi sve moglo da se desi."
Ja: "Da, znam. Ali sada si dobro.
Hajde idemo."
Xx: "Zapravo, ovo je zgrada u kojoj živim."
Ja: "O, uredu onda, hajde uđi."
Xx: "Ako želiš uđi i ti. Bar da ti kafu skuvam. Da ti se zahvalim."
Ja: "Nema potrebe.
Ja svakako moram kući."
Xx: "Uredu, zdravo."
Ja: "🙂"
Video sam da je ušla u zgradu i onda sam otišao.
Ja: "Moram da se istuširam. I da sperem od ove parfem. Oseti se na tri kilometra."
Ne shvatite me pogrešno sa ovim, ja samo mrzim zagrljaje. Grlim samo majku i Saru, i to samo za praznike i rođendane.
I sada grlim Evu jer moram.
Ali zapravo mi ne smeta da nju grlim, što mi je čudno, trebalo bid a mi smeta, no dobro.
A i svakako moram da sperem parfem sa sebe, da niko ne oseti. Još samo fali da neko pomisli da "varam" Evu.
Ja: "Uh... nemam ni auto, sjajno."
Mislim mogu da pozovem nekog da mi ga doveze, ali neću.
Ja: "Halo? Taxi?
Dođite do parka molim vas.
Da, da, taj park."
Pričeko sam dva minuta. Onda ušao i stigao sam kući.
Ja: "Hvala vam. Doviđenja."
Ušao sam u kuću gde zatičem Saru i Liama u dnevnoj.
Sara: "Derek jel ti imaš mozga?"
Ja: "Šta bre?"
Sara: "Ne možeš da napišeš poruku, ne?
Na primer dobro sam, nemoj da brineš, dolazim kući uskoro,i tako to."
Ja: "Dobro, shvatam. Izvini, neće se ponoviti."
Sara: "Aha, baš ti verujem."
Ja: "Sutra Sara. Umoran sam, laku noć."
Poljubio sma je u čelo i odjurio u sobu, i onda pod tuš.
Sara: "Jesi li ti osetio?"
Liam: "Šta?"
Sara: "Kako šta? Pa parfem."
Liam: "Njegov parfem?"
Sara: "Uhh... ne! Tuđi parfem."
Liam: "Pa možda je bio sa Evom."
Sara: "A ne. Prepoznajem Evin parfem, a ovaj koji sam osetila nije bio njen.
Zadavi ću ga."
Liam: "Smiri se. Sigurno da ima dobar razlog zašto ima taj parfem na sebi."
Sara: "O znam ja koji je razlog."
Liam: "Gde ćeš?"
Sara: "Pa da ga zadavim."
Liam: "Stani Saro, sutra će sve da nam objasni.
Vidiš da je i on nervozan. A da ti kažem da ti ne trebaš da budeš jer si trudna."
Sara: "Ali kako da se smirim, ljubavi.
Šta ako je... prevario Evu."
Liam: "Derek i prevara.
Pa on ne voli da ikoga prstom dotakne a kamoli... nešto više."
Sara: "Valjda si u pravu. Ali sutra želim da razgovaram sa njim, da budem sigurna."
Liam: "Važi, ali sutra. Hajde sada sedi, i da se opustimo."
Sara: "Uredu.: