M&M

《 72 》Zaljubljenost.

~Derek POV~
Ja: "Kako to misliš nema ga."
Džordan: "Lepo nema ga.
Danijel Arsenjev je prosto nestao."
Ja: "Niko nemože samo tako da nestane."
Džoedan: "Shvatam te mali. Nisam ni ja u to poverovao.
Da nestane samo tako nakon što je izjavio svoj plan.
Verujem da se samo skriva i smišlja nešto gore."
Gore? Šta to može da bude. Da me ubije? Ne, zna da mu to neće doneti ništa.
Ali možda želi da ubije Evu.
Ja: "Šta misliš da mu je plan?
Ti si imao iskustva sa njima."
Nije to bilo tek onako iskustvo, stečeno u borbi između njih ili bilo šta tome slično.
Radi se zapravo o tome da su Džordan i Ivan Arsenjev  (Danijelov otac) zapravo u srodstvu.
Rođaci tako reći.
Međutim nikad se nisu slagali, od kad znam za Džordana oni su na ratnoj nozi.
Džordan: "Pa sa sigurnošću ti mogu reći da će plan biti smrtonosan."

*par sati kasnije*

Moram da budem oprezniji.
Ko zna šta će Danijel da smisli.
Nesmem da spustim gard.
Eva: "Šta je bilo?"
Ja: "Šta?"
Eva: "Izgledaš zabrinuto.
Nešto se desilo?"
Ne mogu da joj kažem šta se desilo.
Nema ni potrebe da zna, samo će da se brine i ništa više.
Dok god budem oprezan ništa se neće desiti.
Ja: "Ne nije se ništa desilo."
Eva: "Sigurno?"
Ja: "Da, naravno.
Nego znaš o čemu sam razmišljao?"
Eva: "O čemu?"
Ja: "Šta kažeš da ti i ja večeras odemo na večeru."
Eva: "Uredu, a šta je povod."
Ja: "Povod... pa jednostavno želim da izađemo."
Eva: "Dobro. Što se mene tiče može."
Ja: "Sjajno."

~Tara POV~
Začulo se zvono na ulaznim vratima.
Ja: "Ja ću!"
Na pragu me je doćekalo vrlo poznato lice.
Ja: "Šta radiš ti ovde?"
Mejson: "Zdravo."
Ja: "Mejsone zašto si ovde?"
Mejson: "Došao sam  da ispravim stvari."
Ja: "Šta? Zašto?
Zašto ti je toliko bitno da smo u dobrim odnosima, ne razumem te."
Mejson: "Veruj mi ne znam ni sam.
Samo osećam da tako treba."
Ja: "To nije dobar razlog."
Mejson: "Znam."
Kakav čudan momak.
Ja: "Pa... šta sada želiš?"
Mejson: "Isto kao i prošli put."
Pružio mi je ruku.
"Da počnemo ispočetka."
Rekao je da oseća da ovako treba da bude.
I ja počinjem isto da osećam.
Samo što se osećam malo čudnije od toga.
Ja: "Ja..."
Mama: "Ko je na vratima Tara?"
Ja: "Ovaj niko samo..."
Izašla je.
"Samo prijatelj."
Mejson: "Prijatelj znači?"
Ja: "Da. Uredu, rešeno je. Možeš li sad da ideš?"
Mama: "Tara? Tako se ne tretiraju prijatelji.
Zašto ne uđeš... um, kako reče da se zoveš?"
Mejson: "Zovem se Mejson gospođo."
Mama: "Drago mi je Mejsone, izvoli."
Molim te nemoj da uđeš, molim tee...
Mejson: "Hvala vam."
Dođavola.
Mama: "Hajde Tara."
Ja: "Dolazim."
Seli smo u dnevnu.
Mama: "Idem ja da nam napravim kafu."
Obratila sam se Mejsonu nakon što je mama otišla.
Ja: "Zašto si ušao?"
Mejson: "Što da ne?"
Ja: "Mejsone vidi...  imam porodičnih problema, zato sqm plakala one večeri u parku.
I ovo uopšte nije vreme da se upoznaješ sa mojom mamom."
Mejson: "Onda da odem?"
Ja: "Pa... ne. Mislim sada si već ušao, samo..."
Mejson: "Samo šta?"
Ja: "...Zašto si ovde?"
Mejson: "Već sam ti rekao ja..."
Ja: "Pa da li je to zaista to?
A ako jeste reci mi zašto ti je to toliko bitno?
Zašto ti je bitan odnos samnom?
Tek smo se upoznali, i ne podnosiš me, to znam.
Onda zašto?"

~Mejson POV~
Jednostavno to želim.
Ja sma iskrena osoba, bez dlake na jeziku, svakome u lice kažem šta mislim.
Nemam stida, ne ćutim jer to ne želim.
Ja: "Da li si sigurna da želiš odgovor?"
Tara: "Naravno. Da ga ne želim ne bih te ni pitala da mi kažeš."
Ja: "A da li želiš iskren odgovor?"
Tara: "A?"
Ja: "Da li želiš iskren odgovor?"
Tara: "Ja...da."
Ja: "Zvučiš ne sigurno."
Tara: "Zašto odugovlačiš?"
Ja: "Ne odugovlačim. Pitam te, da li želiš iskren odgovor."
Tara: "...Da li bi me lagao sa odgovorom, da kažem ne?"
Ja: "Ne.
Onda ti ne bih ništa rekao."
Tara: "Tako si... čudan."
Ja: "Hvala."
Tara: "Odgovori mi.
I da, iskreno."
Ja: "Nemoj da se začudiš."
Tara: Hoćeš li već jednom da kažeš?"
Ja: "Tvoje oči."
Tara: "Š-šta s'mojim očima?"
Ja: "Ne znam, jednostavno me privlače. Mame me."
Nadam se da se vi ne čudite.
"Zanosne su. A sa tvojim pogledom... ne mogu da im odolim.
Gledaš tako... nevino, slatko...lepo."
Tara: "...Lupetaš gluposti."
Ja: "Da li?"
Tara: "Da!
Mrziš me, kao i ja tebe. Tako je od prvog susreta i sada."
Ja: "Ne.
Govorim ono što mislim. A to nisu gluposti.
I ne bi trebalo da govoriš u moje ime. Ja te ne mrzim."
Tara: "Ali ti..."
Tarina mama: "Evo me.
Izvoli Mejsone."
Ja: "Hvala gospođo.
Ali moram da idem, iskrslo mi je nešto hitno."
Tarina mama: "Kakva šteta.
Nadala sam se da ću moći malo bolje da te upoznam."
Ja: "Verujem da će biti prilike za to."
Tarina mama: "Nadam se."
Ja: "Vidimo se."
Na odlasku sam joj namignuo.
Vidim da je u šoku. Iznenađena je.
I ja sam. Ne znam od kud sve ovo. Tako je iznenada.
Tarina mama: "Doviđenja Mejsone."
Dajem ti vremena Tara.
Ja: "Doviđenja."
Da shvatiš šta se to dešava među nama.
Pa da i meni kažeš, jer ne znam tačno u čemu je stvar.

~Tara POV~
Da li je poludeo?
Sigurno je to.
A sada i mene želi da izludi.
Mama: "Tara?"
Osetila sam ruku na svom ramenu?"
Ja: "Da?"
Mama: "Čuvaj ovog dečka."
Ja: "Šta?
Ne mama sve si pogrešno shvatila.
Mejson mi je samo prijatelj.
Ne, nije ni to.
On mi je neprijatelj."
Mama: "To je slatko.
Od neprijatelja do ljubavnika.
Imaćete prelepu priču."
Ja: "Mama?!
Nema ničeg takvog."
Mama: "Može da bude."
Ja: "Ne, nemože."
Mama: "Dušo,slušaj.
Čula sam vaš razgovor."
Ja: "Šališ se?"
Mama: "Samo me saslušaj.
Ono što je rekao. To bi rekao samo neko ko je do ušiju zaljubljen.
A ako se zaljubio u tvoje oči, onda je to prava ljubav. Jer duboko u tim očima leži duša.
Ako se zaljubio u tvoju dušu, pre nego je dodirnuo tvoje telo onda znaj da je njegova ljubav velika.
Zato čuvaj ga."
Prosto mi ta reč ljubav ne ide uz Mejsona.
A ni uz mene.
Nisam volela nikog od srednje škole.

Ne veruejm da je Mejson imalo zaljubljen, a nisma ni ja.
Ali čak i da ima istine u svemu ovome... mi... prosto nismo jedno za drugo.