M&M

《 78 》Istina.

~Derek POV~
Evo me ispred njegove kuće.
Mislio sam da su već pozvali policiju. Ali nisu.
Izgleda da se gospodin Moore već susretao sa nama.
To mi Oliver nije spominjao.

Pokucao sam na vrata, te su me pustili unutra.
Frank: "Nisam vas očekivao.
Zašto ste ovde?"
Ja: "Možeš da prekineš sa persiranjem Frank.
Nisam došao u posetu."
Rekao sam ti izvadio pištolj.
Frank: "...Da li radite zajedno? Ti i Oliver?"
Ja: "To nije bitno. Bitno je to da ti i ja imamo isti cilj."
Frank: "A šta je to?"
Ja: "Ćerka ti je živa."
Frank: "Šta? Siguran si?"
Ja: "Da jesam.
Želiš je, kao i ja."
Frank: "Molim?"
Ja: "Imam svoje razloge zašto mi ona treba živa, no to nam nije tema.
Došao sam da ti pomognem. A da bih to mogao, treba da mi kažeš celu istinu.
A ako ne sarađuješ, mogu da ti garantujem da ćeš vrlo brzo sahraniti ćerku."
Dvoumio se par trenutska.
Ja: "Pa Moore, šta će biti?"
Frank: "Pristajem.
Nije vredno da dam život svoje ćerke za rad ovoga."

~Elena POV~
Oliver: "Imam posla, bićeš sama neko vreme.
Ali ne brini zaključaću vrata."
Ćutala sam.
"Nemamo komentar? Ništa?"
Već je drugi dan kako sam ovde.
I toliko želim da idem kući.
Sve je ovo previše.
Saznanje da je Oli mafijaš, da mu je Derek partner.
Da je Eva u vezi sa njim, a da sam se ja zaljubila u Olivera.
Tarini roditelji su se razveli, i trebalo bi da sam pored nje, a nisam. Sve je užasno.
To je to, zaplakal sam, nisam mogla više da budem jaka.
Oliver: "Šta je sada bilo?"
Ja: "...Reci mi da li ti je išta značilo?
Svo ono vreme provedeno zajedno? Dani u parku, svi oni razgovori?
Da li ti ja išta značim?"
Okenuo se ka izlazu, ali zaustavila sam ga.
Ja: "Odgovori mi bar na ovo?"
Zaustavio se.
"Bole li te, barem trunku, ove suze."
Izašao je, zaključavši vrata za sobom.

~Eva POV~
Došla sam kući. Ne znam gde su Tobi i mama.
Verovatno su izašli.
Tetka Lajla se preselila kod Džordana pre neki dan. Tako da sam sama.

Bar mogu na miru da se isplačem.
Da razmislim malo o svemu.
Kako da pomognem Eleni?
Kako uopšte mogu da joj pomognem?
Ne mogu da se nosim sa Oliverom.
A Derek neće da mi pomogne.
Dođavola sve se raspada.
Kako je došlo do ovoga?
Da li je moja krivica, zato što sam uopšte bila sa Derekom.
Čekali smo toliko dugo da se nađemo, a sada se razmišljam da nismo uopšte trebali.
Da se nismo sreli, samo da nismo našli jedno drugo, sada ne bih bila obde, i sve bi bilo drugačije.
Sve bi bilo kako treba.
Za sve sam ja kriva.

~Derek POV~
Ja: "Pa slušam."
Frank: "Tvoj prijatelj misli da sam ja ubio njegovog oca.
Međutim nije tako."
Rekao je, te ustao i uzeo pismo iz fioke.
Frank: "Ovde je cela istina."
Uzeo sam pismo te ga otvorio.
Frank: "Samo da te upozorim Derek. I ti ćeš biti iznenađen."
Ja: "Zbog?"
Frank: "Dao mi ga je čovek koga vrlo dobro poznaješ."
Pogledao sam ga upitno.
Ja: "Ti..."
Frank: "Znam za vas, Derek. Već odavno.
Najbolji u ovom poslu. Ljudi iz senke, tako vas neki nazivaju. Ne ostavljate dokaze za sobom.
A i ako se to desi, izbrišete sve i svakog sa lica zemlje koji bi mogli da ugroze neku od vaših misija.
...Ali aa tebe tek sada saznajem."
Ja: "...Ti baš mnogo znaš.
...Kako si onda živ?"
Frank: "Pročitaj pismo i sve će ti biti jasno."

~Oliver POV~
Prošlo je neko vreme od kada sam stigao u stan.
Ja: "Šta želiš za večeru?"
Elena: "Od tebe ništa."
Ja: "Uredu, više hrane za mene."
Elena: "Želim da znam, hoćeš li da me ubiješ već jednom."
Ja: "Ne dok ne dobijem šta želim."
Elena: "Pa ubi me, i dobićeš osvetu."
Ja: "Želim istinu."
Elena: "O zaista, a tako si bio siguran da je istina to da je moj otac ubio tvog. Zašto sada menjaš mišljenje."
Ja: "Elena da sam bio tako sigurna do sada bi ste svi bili mrtvi, i ne bi sko bili ovde.
Ali oko sveva toga ima mnogo nejasnoća."
Elena: "Kakvih nejasnoća?"
Ja: "Ispitivao sam svaki detalj o tom danu.
Šta je svako radio u trenutcima ubistva, gde su bili, da li su imali alibi."
Elena: "I?"
Ja: "Ništa nisam saznao.
Prosto kao da taj dan ne postoji."
Elena: "Kako to misliš?"
Ja: "Sve je bilo... normalno.
Svi su radili svoj posao. Na snimcima nije bilo nikog sem moga oca.
A čak ni nema tog detalja koji mi je trebao, nema snimljenog trenutka kada je bio ubijen."
Elena: "Pa ako je tako kako uopšte,znaš da je mrtav?"
Ja: "Ne želiš da znaš."
Postavljala je još pitanja, međutim samo sam je ignorisao, već previše zna.

~Derek POV~
Ja: "Ovo... nije moguće."
Frank: "Žao mi je ali to jeste istina.
Prepoznaješ rukopis osobe predpostavljam, a njegovo ime je takođe potpisano."
Ja: "...Ovo neće izaći na dobro."
Frank: "Derek, znam da je situacija veoma komplikovana, alj molim te pokušaj da rešiš sve.
I molim te vrati mi Elenu živu i zdravu."
Ja: "...Vratiću je. Ne brini."
Frank: "Hvala ti."
Odatle sam krenuo do Olivera.
Ali idalje ne mogu  da verujem.
Ja: "Olivere?"
Pozvao sam ga.
Olivere: "Ne opet ti. Nemam vremena za tebe."
Ja: "Moram da razgovaramo."
Olivere: "Zvučiš veoma ozbiljno Derek."
Ja: "...Na putu sam."
Prekinuo sam vezu.

Stigao sam do zgrade te ušao u njegov stan.
Oliver: "Pa, o čemu se radi?"
Ostavio sam pismo na stolu.
"Koji ti je, odgovori mi."
Ja: "Samo pročitaj pismo."
Rekao sam te seo na kauč.
Oliver: "Šta bi moglo da bude toliko ozbiljno da si ti ostao bez teksta."

-pismo-
Olivere, ako ovo čitaš znači da si konačno došao do istine.
U pismu se nalazi sve što treba da znaš. I sve što si želeo da znaš.
Pa na početku želim da znaš da je istina veoma šokantna. I da mi posle ovoga možda nikada nećeš oprostiti.
Ovo pismo je napisano na dan smrti tvoga oca,
03. 06. 2006. Godine.
Ovde je opisan čin njegovog ubistva.

Kada su otplovili sa brodom, gde je trebalo da budu 6 putnika, bilo ih je 7.
7 putnik sam bio ja.
Nisam bio plaćen za to da ga ubijem. Uradio sam to iz sebičnih razloga.
Sajlas Dawson je ubijen od strane mene, ja sam prolio njegovu krv te ga bacio u more kako ne bi nasli njegovo telo, i prikrio istragu tako da se misli da se Sajlas udavio i tako poginuo.

Pre svega treba da znaš da Sajlas nije tvoj biološki otac Olivere.
Našao je tvoju majku na ulici, u drugom stanju, kako prosi za sitniš.
Pomogao joj je, oženio se njome i tebe odgaio kao da si njegova krv.
Gledao sam vas iz daljine. Bio sam ljubomoran, a sam sam je izbacio na ulicu.
Ja kao njen otac, tada pravedan, osecao sam sramotu jer mi je ćerka zatrudnela a nije bila u  braku.

Gledao sam kako živi u raskoši, dok sam se ja mučio da zaradim i preživim.
Bio sam ljubonoran na sopstvenu ćerku.
Toliko ljubomoran da sam bio spreman da ubijem Sajlasa i okončam njenu sreću.

Tako sam se spomenutog datum ukrcao na njegov brog te ga ubio.
Frank Moore nije imao ništa sa ovim, on je bio nedužan čovek na koga sam svalio krivicu tako da sakrijem još veću sramotu koju sam osećao.
Da mi ćerka nikada ne sazna kakv sam monstrum postao.
Sav novac sam prepisao na njega, te mu zapretio da nista ne govori osim u krajnjem slučaj, ako više nema izlaza.
Želim da znaš da mi je žao. Zbog svega.

-Džordan-

~Oliver POV~
Ne verujem svojim očima, ne verujem da je ovo istina.
Da je čovek koji mi je pomogao, uzeo me u naručje kada niko nije, zapravo moj deda, a koji je ubio moju majku.
Ja: "Vodi je Derek."
Derek: "...Idemo Elena."
Pao sam na kolena i briznuo u plač kada su se vrata za njima zatvorila.

Ne sećam se kada sam zadnji put plakao.
Samo znam da je prošlo puno vremena od toga.
I mislio sam da više nikada neču plakati.
A ipak evo me.