M&M

《 15 》Dan uz obaveze.

~Eva POV~
Ustajem, i onda budim devojke.
Sinoć sam morala da im pričam o "nama".
Neznam ni sama kako sam se snašla.
Ja: "Hajde devojke ustajte, treba da idemo na posao." Bilo je oko 7 i 45.
Elena: "Mrzi me."
Tara: "I mene. A da nastvaimo da spavamo?"
Elena: "Slažem se."
Ja: "Hajde, ja odo. Doći će Derek po mene."
Elena i Tara: Zaista!"
Ja: "A sada ste budne znači?"
Elena: "Idi odmah da se spremaš mi ćemo kasnije."
Ja: "Pa hajdete sa nama."
Tara: "Si normalna, bićete sami."
Ja: "Dobro, hajde odo."
Obavila sam higijenu.
A obukla sam bele pantalone, belu rolku i crveni kaput dugačak malo ispod kolena, i obula sma crvene patike.
Pustila sam kosu, i uzela belu torbicu.
Ja: "Vidimo se."
Tara i Elena: "Zdravo."
Sišla sma dole.
Ja: " Dobro jutro mama.
Dobto jutro Tobi."
Mama: "Dobro jutro."
Ja: "Šta je bilo?"
Mama: "A, ma ništa malo me boli glava."
Ja: "Hoćeš da ja odvedem Tobija u školu?"
Mama: "Ma kakvi imaš posla."
Ja: "Ma daj mama ,nema problema.
Tobi hajde uzmi jaknu i ranac, danas te seka vodi u školu.
A ti da se odmoriš, čuješ?
Nemoj da sma te videla na nogama kad budem došla kući."
Mama: "Uh dobro."
Ja: "Sjajno." Spolja se čula truba auta.
Ja: "To mora da je derek. Hajde Tobi idemo."
Tobi: "Sa tvojim dečkom?"
Ja: "Da. I on se zove Derek.
Idemo.
Zdravo mam."
Mama: "Zdravo."
Izašli smo.
Ja: "Evo nas."
Derek: "Zdravo."
Tobi: "Zdravo Derek."
Derek: "Zdravo mali."
Ja: "Je li problem ako ga prvo odbacimo do škole?"
Derek: "Ne, odbaci ćemo ga, naravno."
Vezali smo se i krenuli.
Tobi: "Eva..."
Ja: "Reci."
Tobi: "Ja sma malo gladan."
Derek: "Gladan si?"
Tobi: "Jesam."
Derek: "Dobro jhajde da uzmemo nešto.
Šta želite?"
Tobi: "Hoću hamburger."
Ja: "I ja ću isto."
Derek: "Dobro znači 3 hamburgera.
Vraćam se odmah."
Izašao je.
I brzo se vratio.
Derek: "Evo tebi Tobi, evo i tebi Eva.
A evo i meni.
I brže jedi Tobi, nemamo baš vremena."
Ja: "Ne brini smazaće ga on za dva minuta."
Onda smo odvezli Tobija u školu, a zatim smo otišli u firmu.
I tu je sledio još jedan deo laži.
Sjajno.
Derek: "Spremna?"
Ja: "... Pa... i da jesam i da nisam moram ovo da uradim. I hoću."
Derek: "Idemo."
Izašli smo iz kola.
Derek me je uhvatio za ruku.
Derek: "Idemo."
Ušli smo u firmu, gde smo privukli mnoge poglede.
Neki su bili iznenađeni, neki... ljuti? Pretpostavljam.
Ja: "Dobro jutro."
Samo su ćutali.
Ja: "Da, tako sma i mislila.
Možemo li samo da se sklonimo odavde."
Šapnula sam Dereku.
Derek: "Hajde."
Ušli smo u našu kancelariju.
Ja: "Uredu, ovo je bila najčudnija stvar ikad."
Derek: "Pa sada, to nam je što nam je."
Ja: "Idalje ne shvatam kako sve podnosiš ovako mirno. Znaš, koristio bi mi savet?"
Derek: "Žao mi je, nema ga."
Ja: "Tako sma i mislila."
Derek: "Sad si kao ljuta?"
Ja: "Ne... kao Derek, već jesam.
Ljuta sam jer nećeš ništa da mi kažeš."
Derek: "Pričali smo o ovome."
Ja: "O zaista? Pričali sko a nisqm dobila nijedan odgovor.
Mislim da se to nemože nazvati razgovorom."
Derek: "Da ne zaboraviš... večeras smo na večeri kod nas."
Ja: "Bravo, kako smao promeniš temu.
Svaka čast."
Mrzim što neće da mi da odgovore.
Ja: "I nisam zaboravila."
Sela sma za svoj sto, da se pozabavim poslom kako bi se smirila.

Prošlo je vreme na poslu.
Ja: "Hoćeš još jednu kafu? Da ti donesem, pre nego što odem?"
Derek: "Ne havala.
Hoćeš da te odvezem kući?"
Ja: "Ne ići ću taksijem."
Derek: "Jesi li sigurna?"
Ja: "Derek, i ako smo "zajedno", to neznači da moramo svakog trenutka da budemo jedno uz drugo.
Biće uredu ne brini."
Derek: "Predpostajam da si upravu."
Ja: "I imam jedno pitanje?"
Derek: "Pitaj?"
Ja: "Šta se uopšte oblači za večeru sa porodicom tvog dečka?"
Derek: "A to." Nasmejao se.
Dugo nisam videla taj osmeh.
Lep je.
I počela sam da buljim, sa istim na licu.
Derek: "Alo, Eva!"
Ja: "Ha?"
Derek: "Vrati se na zemlju."
Ja: "Izvini, zamislila sam se."
Derek: "Uredu je.
A što se tvog pitanja tiče, pa... nemam pojma."
Ja: "E... molim? Pa šta ja da radim sa tim tvojim 'nemam pojma'?
Da tako stanem pred njih u trenerci i duksu i kažem "izvinite, niama imala pojma šta da obučem". Da tako uradim?"
Derek: "Eva, ja sma muško, ja oblačim šta želim, i nemam pojma o modi.
A ako ti ikad budu trebali saveti o tome kako da popraviš kompjuter zovi me."
Ja: "Baš ti hvala."
Derek: "I još nešto."
Okrenula sma se ka njemu, i prišao mi je.
Derek: "Izvoli."
Pružio mi je telefon."
Ja: "Telefon?"
Derek: "Tvoj si izgubila, pa evo ti nov."
Ja: "A ne, kupiću nov sama.
Svakako ti hvala."
Derek: "Uredu je Eva. Uzmi ga.
To je najmanje što mogu.
Smatraj to poklonom od svog dečka."
Ja: "... Uredu, hvala... dečko.
Ali zaista nije bilo potrebno."
Derek: "Nema na čemu."
Ja: "Vidimo se." Poljubila sam ga u obraz i izašla.
A onda sam stala i zapitala se "a zašto sam to uradila?"
Ja: "Ne, meni je mozak definitivno na odmoru. Definitivno."
Izašla sam iz firme, za sobom ostavljajući poglede mnogih iz firme.
Ja: "Zašto mislim da ću sutra loše da završim ako sama dođem ovde?"
Derek: "Pričaš sama sa sobom ili?
Ja: "...Zašto si izašao?"
Malo sam se unervozila, mislila sam da je u vezi onog poljubca od malo pre.
Derek: "Setio sam se da smo obećali tobiju sladoled."
Ja: "Sladoled?
A da."
Derek: "Ipak ideš samnom."
Ja: "Hm... baš šteta što te se nisam otarasila."
Derek: "Šteta a?"
Ja: "Mhm..."
Derek: "Hajde idemo." Pokupili smo Tobija i otišli na taj sladoled.
Derek: "I kakav je sladoled Tobi?"
Tobi: "Sjajan!"
Derek: "Sjajan a?"
Tobi: "Da."
Ja: "Hajde sada mormao kući.
Mama te čeka."
Tobi: Uredu."
Ostavili smo Tobija kući.
A zatim se vratili na posao.
Ja: "Derek?"
Derek: "Reci?"
Ja: "Hvala."
Derek: "Hvala? Za šta?"
Ja: "Za... sve.
Znaš od kad je tata... Tobi... nikad nije osetio kakav je osećaj imati oca.
Tu smo bile samo mama i ja i... on, bio je srećan sa nama, zaista.
Ali ovih dana, od kad smo ti i ja... zajedno, on je mnogo, mnogo srećniji.
Zahvaljujući tebi on ima priliku da oseti... kako je to kad imaš oca.
Zato hvala."
Derek: "Nema potrebe za tim.
Nema na čemu." Zagrlili smo se.
Iskreno, ovog puta.
Derek: "Hajde idemo."
Ja: "Idemo."
Nadma se da je zaista shvatio koliko sma mu zahvalna.
Iako je sve ovo igra koja će se kad tad završiti, sada mi je drago što je započela.
Ali idalje neznam kako ću moći da je završim.
Ja: "Mislim treba d aidmeo da kupim nešto što ću večeras da obučem."
Derek: "Misliš kao šoping?"
Ja: "Ako želiš možeš i tako da kažeš."
Derek: "Pa što se mor amora se."
Ja: "Ako ti se ne ide mogu sama, nije problem."
Derek: "Ma ne, uredu je.
Svakako ovo neće dugo da traje.
Mislim ova igra. Neće biti uvek naporno."
Ja: "D...da. Neće."
Neznam zašto ali osećala ama se povređeno, sa onim 'naporno'.
Da li sma ja naporna.
Iako govori da mu je ovo uredu, počinjem da mislim da sve manje i manje želi ovo.
Sa tim mislilma sam ušla u prodavnicu sa njim.
Derek: "Šta želiš da kupiš?"
Ja: "Neznam sad ću da vidim."
Derek: "Nisi ništa isplanirala?"
Ja: "Naravno da ne, ali nebrini imam savetnike koji će mi pomoći."
Derek: "A koga to?"
Ja: "Halo, Tara, Elena?"
Elena i Tara: "Reci."
Derek: "To su ti savetnici."
Ja: "Mhm.
Ovaj šta se oblači za porodičnu večeru?
Mislim treba da idemo na večeru kod Dereka, i ja neznam šta da obučem."
Elena: "A odkud to da ja imam predstavu o tome šta se oblači kad ideš da upoznaš porodicu svog momka."
Ja: "Baš ti hvala.
Dobro Elena samo reci neznam i..."
Elena: "Nisma rekla d aneznam, već sam te pitala odkud ti ideja."
Ja: "Dobro, hoćeš već jednom d ami kažeš?"
Tara: "Zaista Elena, sigurno joj se žuri.
Derek je verovatno čeka."
Elena: "Pa nek je čeka."
Tara i ja: "Ispljuni već jednom." Malo sam povisila ton što je Dereka nateralo da me pogleda.
Ja: "Izvini."
Elena: "Dobroo, al ste dosadne brate mili. Idi negde kod haljina."
Ja: "Hajdemo, kod haljina."
Elena: "A vi ste zajedno?"
Ja: "Pa naravno."
Elena: "Pa naravno."
Peevrnula sam očima.
Ja: "Evo nas, kod haljina. Šta sad?"
Elena: "Izaberi onu koja ti se sviđa."
Ja: "Daj Elena, molim te pomozi mi."
Elena: "Pa Eva kako da ti pomognem.
Pitaj prvo Dereka kako njegova majka voli da je neko obučen."
Ja: "Uredu, čekaj."
Derek: "Šta je bilo?"
Ja: "Reci mi kako tvoja majka voli da se neko oblači?"
Derek: "Kad bih znao."
Ja: "Sjajno.
Nezna Elena."
Elena: "Sjajno."
Ja: "Ajde čujemo se smisliću ja već nešto."
Elena: "Hajde važi. Ćao."
Ja: "Ćao."
Derek: "A da pozovem Saru, i da je pitam?"
Ja: "Sjajna ideja. Brzo je zovi."
Derel: "Evo, čekaj.
Ej.
Sara: "Reci."
Derek: "Znaš u vezi večere, i Eva nezna šta da obuče.
Pa da te pitam šta mama voli da vidi na nekome."
Sara: "Pa nek obuče neku haljinu, neka bude više zatvorena ne skroz ali većinom. Neka bude neka topla boja, nikako crna."
Derek: "Jel dovoljno informacija?"
Ja: "Da jeste. Idemo."
Derek: "Čujemo se Sara."
Otišli smo kod haljina.
Derek: "Hajde biraj."
Ja: "Evo biram, čekaj."
Provela sma jedno pola sata birajući haljinu. Mislim ja bih ostala tu čitav dan međutim Derek se smorio.
Derek: "Jesi li završila već jednom."
Ja: "Evo jesam, gotova sam. Samo d aje probam."



Ovo je haljina koju sma izabrala.

Probala sma je u kabini i izašla.
Ja: "Dobr aje idemo."
Derrk: "Konačno."
Ja: "Ma daj ovde smo jedva dva sata."
Derek: "Za mene cela večnost."
Prevrnula sma očima a onda smo otišli na kasu.
Ja: "Izvolite."
Xx: "Žao mi je gospođice primamo samo karticu."
Ja: "Koju ja nisam ponela, divota."
Derek: "Evo ja ću da platim.
Izvolite."
Ja: "Hvala."
Xx: "Izvolite.
Prijatno i doviđenja."
Ja: "Doviđenja.
A da te pitam kad ćemo na večeru zapravo? Sara nam nije rekla."
Derek: "Poslala mi je poruku da dođemo u 8."
Ja: "Uredu."
Bilo je negde oko 18 i 47.
Odvezao me je kući.
Ja: "Ako želiš možeš da pričekaš još 1 vremena unutra."
Derek: "Ne, idme imam svakako taman vremena da odradim neki mali posao.
Pa ću da se vratim po tebe."
Ja: "Važi, onda se vidimo."
Derek: "Zdravo."
Otišao je, a ja sam se javila mami i Tobiju i otišla da se sredim
Prvo sam uzela da uvijem kosu, pa onda šminka, i na kraju haljina.
Tako sma se spremila.