M&M

《 39 》 Raskid.

Ne, nisma zaljubljena u Dereka. To je nemoguće.
Ja: Hvala na prevozu, zdravo!"
Istog trena sam izašla iz auta i ušla u kuću.
Ja: "Nisam. "
Mama: "Eva stigla si?"
Ja: "Da."
Mama: "Nešto se desilo? Ne izgledaš mi najbolje."
Ja: "Mama... moram nešto da tu kažem."
Sele smo u dnevnu.
Mama: "Eva, brineš me."
Ja: "Mama..." Teško mi je da ovo kažem.
"Derek... i ja... raskinuli smo."
Izgovorivši ovo... istog trena me je nešto jako steglo u grudima.
Mama: "Molim? A...ali zašto? Eva... p...pa... zbog čega?"
Mama, kada bi samo znala pravi razlog.
Ja: "...Nije išlo mama.
Shvatili smo da ne ide.
Odlučili smo da ćemo ostati prijatelji."
Onda sam iza sebe začula tužan glasić.
Tobi: "Eva... ostavila si Dereka?"
Ja: "Tobi..."
Tobi: "Ali ja želim da vi budete zajedno.
On je jako dobar."
O Tobi... zaista ne znam šta da ti kažem.
Ja: "Tobi... znaš to se dešava. Ljudi budu zajedno a onda... kasnije odluče da više ne budu."
Tobi: "Ali ja želim da ti i Derek budete zajedno. On je jako dobar seko!"
Rekao je i otrčao uz stepenice.
Ja: "Mama..."
Mama: "Ne brini proći će ga."
Nešto ne mislim da hoće.
Ja: "Da. Mislim... verovatno."
Mama: "Eva?"
Ja: "Da?"
Mama: "Ja sam ti majka, i... vidim kada nešto nije uredu. I sada nije.
Eva... videla sam kako ga gledaš i kako on tebe gleda... tako iskreno, tako zaljubljeno.
Ne znam zašto ste odlučili da raskinete, ali uredu sam sa tim.
I imaš moju podršku."
Ja: "Hvala mama. Mnogo."
Zaljubljeno? Ne... nije ni on mene tako gledao ni ja njega. Zar ne?
Zašto svi to govore?! Nije tako bilo!
N... nije. N... nisam.
Ja: "Idem da spavam mama. Umorna sam."
Mama: "Naravno dušo, razumem. Idi."
Klimnula sam glavom i otišla sam u sobu.
Ne znam zašto ali... mnogo mi se plače.
I zato nisam zadržavala suze.
Legla sam na krevet i prepustila se suzama.
I ako ne znam zašto ih prolivam.
Ja: "Prestani.
Ne želim da pačem.
Prestani Eva." Zabila sma glavu u jastuk i nastavila da plačem.
Tako sam i zaspala.

~Sledeće jutro~

Mama: "Eva, probudi se. Kasniš."
Ja: "Mm... gde..."
Mama: "Posao Eva, na posao kasniš."
Ja: "Šta... koji po..." Tada sam se setila mog posla i odmah sam ustala.
A smremila sam se još brže.
Ja: "Zdravo!"
Mama: "A da jedeš?"
Mrtva sam gladna.
Ja: "Ma... svakako mnogo kasnim."
Sela sam i jela. Najbrže što sam mogla.
Ja: "Čekaj. Mama gde je Tobi?"
Mama: "Još spava."
Ja: "Uredu. Vidimo se."
Uzela sam taxi, i nakon 10-ak minuta sam se našla ispred firme.
Ja: "Doviđenja." Zatvorila sam vrata taxija, te krenula ka ulazu u firmu.
Čim sam zakoračila unutra setila sam se Džordana i svega što mi je rekao.
Misli su mi bile zaokupirane time, tako da nisam obraćala pažnju na druge koji su mi se obraćali.
Elena: "Zemlja zove Evu!! Je l' se čujemo?!"
Tara: "Elena, smiri se. Je si li normalna?"
Elena: "Pa ne od kada se družim s'vama.
A ti slušaj me!"
Nakon zadnjeg što je rekla sma je čula.
Prodrala mi s ena uvo, gospođica, naravno d aću da je čujem.
Ja: "A?"
Elena: "Eva zašto..."
Počela je opet da viče, no ništa od toga ipak.
Tara: "Dobro ne deri se Elena.
A ti Eva... reci nam šta ti je?
Ne izgledaš dobro."
Pa svakako treba i njima da kažem. Pre ili kasnije.
A najbolje pre.
Ja: "Ovako...." Započela sam a one su nestrpljivo isčekivale nastavak. Ali..
Ja: "Idem po kafu."
Elena i Tara: "Eva!!"
Baš su jako viknule.
Ja: "...Bože budala." Inače bih se smejala njihovoj reakciji, ali nešto mi njje do smeha.
Elena: "Ti to nama?"
Ja: "Vidiš nekog drugog u blizini?"
Elena: "Pa zapravo..." Rekla je te pogledala iza mene.
Okrenula sam se i videla Dereka.
Iskreno... izraz lica mu njje bio nešto bolji nego moj.
Gledao je u mene, ili nekako kroz mene, kao i ja u njega.
Ja: "Z...dravo." Samo je to izašlo iz mojih usta.
A on... gori od mene.
On ništa nije rekao, samo mi je uputio mali smešak, te otišao.
To me natera da se zapitam da li je nešto ljut na mene?
Elena: "A šta ovo bi?"
Ja: "Na šta misliš?"
Elena: "Ne pravi se luda."
Ja: "...Uh... raskinuli smo."
Elena i Tara: "ŠTA??!!"
Tara: "Da nisi bolesna? Imaš temperaturu?"
Ja: "Slušajte imam posla moram da idem.
I ne nisam bolesna.
A sada zdravo." Nisam čekala da me dalje ispituju.
Otvorila sam vrata kancelarije, krenula unutra... ali nešto me je sprečilo.
Ja: "Derek..."
Derek: "Da?"
Nisam znala da je iza mene.
Okrenula sam se.

~Derek POV~
Pogledala me je.
Tužno, zbunjeno a opet... pogled joj je bio prazan.
I smao se onesvestila.
Srećom pa sam je uhvatio.
Ja: "Eva? Eva? Hajde budi se.
Dođavola. Šta joj j esad?"
Nisam idalje čekao. Otišao sam sa njom u bolnicu.

~Kloi POV~
Ahh... raskid.
Bolna stvar, zar ne?
Mislim...za nekog. Dok je za nekog drugog, za mene, to jako lepo čuti.
Pošto se ne radi o mom raskidu.
Derek se konačno otarasio one glupače. Načula sam da su raskinuli.
I sada mi je skroz otvoren put ka tome da bude moj. A to će da bude uskoro.
Xx: "Vidim lepo si raspoložena Kloi.
Zbog čega smemo li da znamo?"
Da zaista nisam raspoložena sada bih je oterala ne znma gde, ali pošto jesam biću ljubazna.
Ja: "Ah... zašto ne bih bila?
Život mi je savršen."
Xx: "Aha, važi."
Nadam se da ćeš da se sapleteš i padneš na glavu, glupačo.

Idem sada po kafu da pro....
Derek: "Da dobro je, ali je vodim u bolnicu.
Slušaj Elena pazi da sve ide kako treba. Počeli smo sa gradnjom ne sme d abude grešaka."
Elena: "Da, razumem. Ali molim te.... molim vas javite mi kako je."
Derek: "Hoću, ali bez persiranja."
Elena: "Uredu."
Zašto je iznosi u naručju??!!!
Ugghhh, ne mogu da verujem!!
Nadam se da neće izaći iz te bolnice.

~Derek POV~
Brzo smo stigli do bolnice, te sam je prepustio doktorima.
Ja: "Da. Odjednom se onesvestila.
Nije se ništa desilo."
Doktor: "Uredu gospodine Hejl.
Ne brinite, biće uredu.
Sigurno da je to zbog stresa, prevelike brige."
Stres, briga? Šta bi nju moglo da brine?
Ja: "Uredu."
Doktor: "Ne brinite vaša će devojka brzo opet stati na noge."
Ja: "Ne ona..."
M. Sestra: "Doktore potrebni ste u sobi 204."
Doktor: "Dolazim.
Doviđenja."
Ja: "Doviđenja."
Hteo sam da čekam da izađe, ali Džordan me zove.
Ja: "Da?"
Džordan: "Moraš odmah da dođeš.
Imamo problem."
Prekinuo je.
Problem? Nesećam se kada mi je Džordan zadnji put rekao da imamo problem.
Znači da je nešto loše u pitanju.
Zato moram da idem.

Napisao sam joj poruku na telfonu, i otišao.
Ja: "I kakav to problem imamo?"
Džordan: "...Idemo u Rusiju."
Ja: "Šta?"