M&M

《 73 》Naplata.

~Oliver POV~
Vraćam se u bunker.
Džordan: "Vidi, vidi, vidi.
Oli nam se vratio."
Liam: "Opet si bio na fudbalu?"
Ja: "Da, pa?"
Liam: "Tamo si laka meta za sve naše neprijatelje."
Ja: "Umem da se staram o sebi."
Džordan: "Znamo mi to Oli.
Ali nisi dovoljno jak da pobediš više njih odjednom."
Ja: "Ne treba mi još jedna lekcija, uredu?"
Džordan: "Dobro dobro.
Samo te upozoravamo."
Ja: "Da, pa nisam dete.
Mogu da se borim, a ako mi bude trebalo pomoć pozvaću vas."
Liam: "Uredu Oli."
Džordan: "Nešto si krenuo češće na fudbal.
Išao si 2 puta sedmično a sada svaki dan.
Siguran sam da ti nije toliko zanimljivo šutiranje lopte u gol.
Pa šta jeste?"
Liam: "Opa. Da nam se Oli nije zaljubio."
Kako mi samo kidaju živce.
Ja: "Da kako da ne."
Džordan: "Ne Liame, ne moguće.
Ili ipak...
Šta ti kažeš Oli. Da li je Liam u pravu?"
Ja: "Prestanite sa tim!
Već gubim strpljenje!"
Liam: "Uredu. Reci mu Džordane."
Džordan: "Znamo za Elenu, Oli.
I za tvoju malu igru sa njom."
Dođavola.
Ja: "...To je moja stvar.
Nemoj da se mešaš.
Niko od vas.
Jasno?"
Liam: "Nije uredu što se igraš sa devojkom.
Očigledno je da joj se sviđaš.
A jedino što ti osećaš prema njoj je mržnja."
Ja: "Ne, ne prema njoj.
Samo prema njenom ocu."
Frank Moore.
Najuspešniji čovek u zemlji, što se tiče prodogradnje.
Njegova reputacija je dugogodišnja, kao i njegov staž.
Ali pre svega toga ime Frank Moore nije ništa značilo ljudima, samo nekolicini kao kod svakog prosečnog čoveka. Tada, ime koje je bilo na mesto njegovog je Sajlas Dawson.
Ime moga oca.

Pre 16 godina, moj otac je zaposlio novog asistenta, Franka Moore-a. Bio je prvi u redu da priskoči u pomoć kada je to potrebno. Odraditi posao kvalitetno, u što manjem vremenu. U tome je Frank bio najbolji.
Bio lojalan firmi, i pre svega mome ocu.
Sve do jednog trrnutka.

3 godine nakon njegovog zaposlenja moj otac je doživeo "nesreću".
Otišao je na probnu vožnju novim brodom.
5 od 6 putnika se vratilo živo, i bez ogrebotine.
Jedinini koji to nije preživeo bio je moj otac.
"Istraga" je dokazala da se moj otac otkliznuo sa palube i pao u more, te da ga niko od ostalih putnika nije primetio i umro je daveći se.

Naravno da se ništa od toga nije tako desilo.
Moj otac radi sa brodovima, koji naravno plove morima, i takav neko zna da pliva. Nije mogao da se udavi bez da to neko nije uradio.
Ja znam da je moj otac tada ubijen, i znam da je to uradio Frank.
Zato što su ostali putnici bili zaposleni mnogo duže nego frank, te da su hteli nešto tako da urade uradili bi odavno.
A Frank je bio nov u odnosu na njih.
Bio je pohlepan, mnogi su to govorili.
Postao je takav zbog siromaštva tada. Njegova porodica nije imala novca, i postao je očajan za njim.
Kroz godine je postajao prisniji s amojim ocem do trenutka kada je on najviše u njega imao poverenje, i najzad ukzaal mu se prilika da ga smakne i dobije firmu.

Jer sam ja tada bio jako mali, i otac je morao nekome ostaviti firmu.
U svom testamentu je naveo da firmu ostavlja svome asistentu, gore spomenutoj osobi, i da samo delić novca ostavlja svome sinu i ženi.
Moju majku su prevarili, ali ja sam znao da testament lažan.
Otac nas nikad nebi ostavio sa sitežom u rukama, pored svega što smo posedovali. Ubeđen sam da je Frank prepravio testament, tako da ide njemu u korist.

Tada se moj svet okrenuo na glavačke.
Novac koji nam je bio ostavljen nije nam dugo potrajao. Moja majka nije imala posao, te se nakon par meseci razbolela i umrla.
Tako sam ja sa 12 godina ostao siroče, bačen na ulicu na milost i nemilost životu.
Dok je Frank Moore nastavio da živi u raskoši.

Verovatno bih do sada i ja bio sa svojim ocem i majkom da me Džordan nije našao, kada mi je bilo 16.
I od tada zakleo sam se da ću osvetiti oca, i naplatiti za smrt moje majke. Da ću se osvetiti Franku Moore-u za pakao koji je načinio od moga života.
I nakon toliko godina čekanja, kada sam sakupio dovoljno veština imam priliku za yo, i sigurno je neću protraćiti.

Liam: "I šta planiraš? Da ga ubiješ."
Ja: "Kako ću da ga mučim to je moja stvar.
Stvar koju tek treba da smislim.
A možda i mogu nju da iskoristim da mu nanesem bol.
Hvala na ideji.
A sada skidajte mi se sa grbače."
Liam: "Uredu ali još nešto."
Ja: "Šta?!"
Džordan: "Svestan si da su Elena i Eva najbolje drugarice.
I ako nju povrediš, i Eva će biti povređena..."
Liam: "A tebi će Derek polomiti vrat zbog toga."
Ja: "Da li sam trebao da se uplašim?"
Liam: "Ja bih da sam na tvom mestu."
Ja: "Da šta god.
Samo se ne mešajte."
Džordan: "Hej, shvatili smo sve to.
Ali ne ideš nigde. Imam posao za tebe."
Ja: "Slušam."

~Eva POV~
Evo nas na večeri.
Ali...nekako, nije sve uredu.
Atmosfera je napeta. Derek je napet.
Sigurna sam da se nešto desilo, a da ne želi da mi kaže.
Ja: "Dosta mi je. Reci mi šta nije uredu?"
Derek: "O čemu to pričaš Eva, sve je uredu.
Zar ne uživaš u večeri?"
Ja: "Ja bih, da si tu da mi praviš društvo.
Ti samo sediš samnom za stolom a nisi tu, samo lutaš na sve strane u mislima i ne obraćaš pažnju na mene."
Derek: "Molim te da se smiriš."
Ja: "Hoću, kada mi kažeš šta se događa.
Ima veze sa Danijelom, zar ne?"

~Derek POV~
Nisam ni mislio da ću moći da sakrijem ovo od nje, bar ne za dugo.
Ja: "Da."
Eva: "Pa? Šta se događa reci mi. Želim da znam."
Ja: "Reći ću ti. Ali na nekom drugom mestu.
Idemo."
Eva: "...Dobro."
Platio sam, te smo ustali i zaputili se prema vikendici.
Na istom mestu gde sam priznao sve o mom životu.

Otključao sam vrata.
Ja: "Izvoli, uđi."
Eva: "Hvala."
Ja: "Želiš li..."
Eva: "Ne želim ništa. Samo mj jspričaj šta nije uredu."
Ja: "Dobro."
Seli smo na kauč.
Ja: "Bila si u pravu, ima veze sa Danijelom."
Eva: "Znala sam.
Šta se događa?"
Ja: "Problem je u tome što ne znam."
Eva: "Šta? Kako to misliš?"
Ja: "Ne znam šta se događa sa njim, nemožemo nigde da ga nađemo.
Danijel Arsenjev je prosto nestao."
Eva: "Niko nemože tek tako da nestane."
Ja: "Znam Eva, svi to znamo.
Ali nemožemo da ga pronađemo.
I to me jako brine. Jedino u šta sam siguran je to da nije odustao od svog plana, i da samo smišlja još gore stvari."