M&M

《 68 》 Ispunjeno obećanje.

~Eva POV~
Prošlo je dosta vremena od kako je Derek izašao.
Nisam otišla za njim, znam da to ne želi. I znam da ga je povredilo ono što sm rekla.
Ne znam ni zašto sam to rekla.
Time sam upropastila ovo veče za oboje.
Liam: "Hajde."
Ja: "Gde?"
Liam: "Da plešemo."
Ja: "Ne, nisam ja za to."
Liam: "Ma hajde."
Ja: "Zar nebi trebalo da ne privlačimo pažnju."
Liam: "Danijel te je primetio, i verujem da je svima izbrbljao šta se desilo.
Tako da jedan ples neće da naškodi."
Ja: "Uredu. Hajde onda da plešemo."
Postavila sam ruke oko njegovog vrata, a on njegove na moj struk.
Malo mi je bilo i ne prijatno, ipak je ovo Sarin verenik.
Ali neprijatnost mi je umanjivalo to što znam da Liam nebi ništa učinio a ne bih ni ja.

Plesali smo dosta dugo, a zatim me je zaokrenuo i za sekund sam se našla u Mejsonovim rukama.
Ja: "Zašto sada plešem sa tobom."
Mejson: "Zašto da ne?
Ja bolje plešem od Liama."
Ja: "To ćemo još da vidimo."
Bio je upravu dobro pleše, sada da li je bolji od Liama to ne znam.
Ali naš ples nije trajao mnogo dugo.
Tako me je i on zokrenuo i našla sam se u nečijim drugim rukama.
I poželela sma da nisam.
Danijel: "Konačno nasamo možemo da popričamo, i da mi konačno kažete svoje ime."
To je onaj arogantan momak od pre.
Ja: "Mislim da sam vam već odgovorila na to pitanje."
Danijel: "Zaista? Ja se toga ne sećam.
Možete li mi opet odgovoriti."
Užasan je, poznajem ga svega par sati i užasno je gadan.
Kako smo plesali prelazila sam pogeldom po sobi tražeći Džordana ili Mejson ili bilo koga od njih  i videla sma ih. Bili su začuđeni koliko i ja, zbog toga sa kim plešem.
Liam: "Ovo nije bio deo plana. Kako se Danijel našao u ovome?"
Džordan: "Ne znam ali mormao što pre da je odvučemo od njega."
Mejson: "Gde je Oliver. Neka pleše sa njom, a ja ću da nazovem Dereka, a ti Liame ga odvuci od nje. Džordane ti nastupaš posle Olia."
Džordan: "Shvataš li da meni prepričavaš plan koji sam ja smislio."
Mejson: "Kasnije ćemo o tome. Sada na posao."
U mom pogledu su videli da tražim pomoć od njih.
Tražila sam i Dereka, ali njega nije bilo.
Danijel: "Ja idalje očekujem odgovor."
Ja: "Pa i ja očekujem da me pustiš."
Danijel: "Zbog čega? Ne želiš da plešeš samnom?"
Ja: "Kao prvo, da ne želim da plešem sa vama. I kao drugo, od kada smo prestali sa persiranjem?"
Danijel: "Baš si zabavna devojka."
Ja: "Nažalost ne mogu to isto reći i za tebe."
Danijel: "O zabacan sam ja, samo kada me malo bolje upoznaš."
Ja: "Epa drago mi je što za to neće biti prilike."
Vidim da mu s emoji odgovori uopšte ne sviđaju. I počeo je da se nervira.
Danijel: "To ćemo još da vidimo... Eva."
O ne, k...kako je saznao moje ime.
Ovo nije dobro, moram što pre da ga se otarasim.

I tada videla sam Liama kako nam se približava. Hvala Bogu spašena sam.
Rukom mi je pokazao da se zaokrenem, da uradim kao što je on.
I uradila sam a on je pokupio Danijela.
A onda sam zaplesala sa...
Ja: "Ko si ti?"
Oli: "Ja sam onaj ko te spašava od Danijela."
Ja: "Prepoznajem te, ali ti ne znam ime."
Oli: "Prijatelji me zovu Oli."
Ja: "Naravno, Oliver.
Viđala sam te pre."
Oli: "To je sjajno, ali kasnije ćemo se upoznavati.
Sada moraš da budeš sa nekim."
Ja: "Šta? Gde? Sa kim?"
Oli: "Videćeš."
I tako stigla sam do Džordana.
Ja: "Um...zdravo."
Džordan: "Šta je bilo? Ne misliš da čovek u mojim godinama ume da pleše?"
Ja: "Šta, ne. Samo..."
Džordan: "Šalim se.
A sada pođi zamnom."
Pratila sam ga do drugog sprata, i tek tako tu je nestao.
Ja: "Džordane? Džordane?!...
Šta sada da radim?"
Razgledala sam oko sebe, i zapazila da ispred mene na kraju hodnika stoji muška figura.
Uspaničila sam se jer nije bilo dovoljno svetla da bih videla ko je to bio, a mogao bi da bude bilo ko.
"Pođi zamnom."
Prepoznajem taj glas.
Ja: "Derek. To si ti?"
Konačno se pojavio. I sigurna sam da je idalje ljut zbog našeg razgovora.
Derek: "Pođi zamnom."
Ušao je u sobu na kraju hodnika, te sam pošla za njim.
Ušla sam u sobu, koja je dosta velika.
Imala je i terasu, a unutra bračni krevet, ormar, i veliko ogledalo u ćošku.
A sve je bilo nekako romantično.
Latice po podu i krevetu, kao i upaljene sveće.
Ja: "Šta je sve ovo?"
Govorila sam stojeći ispred ogledala.
Derek: "Za tebe."
Derekov odraz se pojavio u ogledalu.
Ja: "Zbog čega."
Derek: "Eva... malo pre si rekla da ti nisi moja."
Ja: "Derek, nisam..."
Derek: "I upravu si. Nisi moja. I zbog toga nemam prava da budem ljubomoran.
Ali... da li bi želela da mi daš to za pravo."
Ja: "Molim?"

~Derek POV~
Sada sam na sve ili ništa.
Pitaću je i neka bude šta bude.
Ali nešto u meni prosto zna da je to ona.
Eva: "Derek šta ti ovo znači."
Ja: "Želeo bih da ti ispričam jednu priču."
Eva: "Kakvu priču?"
Ja: "Priču koja se desila pre dosta godina, ali je i dan danas pamtim."
Eva: "Ali zašto od jednom spominješ tu priču?"
Ja: "Shvatićeš na kraju."
Eva: "...Uredu. Onda slušam."
Ja: "Pre par godina, kada sam bio tek na početku sa mafijom bio sam na svom prvom velikom zadatku, na havajima."
Eva: "Havaji?"
Ja: "Da. Trebao sam da ubijem nekog ko nije platio za usluge koje je dobio.
I jedno veče, vraćajući se sa plaže sreo sam se sa tim čovekom i njegovih par ljudi... kako otimaju devojku."

~Eva POV~
Ovolika slučajnost nije moguća.
I ako to nije slučajnost onda... je to on.
Ja: "Šta se dalje desilo?"
Derek: "Spasio sam je.
I nakon toga sam je otpratio do kuće.
Na odlasku sam je pitao da li mogu opet da je vidim, međutim njoj je to bio zadnji dan na odmoru. I pomislio sam da nam je ovo bila prva i poslednja noć, i znaš šta... bio sam upravu.
Od tada je nisam video."
Ja: "Zaista? Nisi... pokušao da je nađeš?"
Derek: "...Na odlasku rekla mi je da hoće da je pronađem, i poklonila mi je ogrlicu.
Rekla je  da je njome pronađem, da joj je vratim kada se ponovo budemo sreli. Obećao sma joj da ću je naći.
I da tražio sam je, svaki dan od tada. I dugo mi je trebalo da zapravo shvatim da je odavno ispred mojih očiju.
Ali sam ja bio toliko zaslepljen njome od tada da je nisam prepoznao sada."
Da li je konačno gotovo, toliko čekanje, razmišljanje, i sve ostalo? Da li ćemo konačno moći biti... mi.
"Sada znam da si to ti Eva. Ti si ona kojoj sam obećao.
I konačno mogu da ispunim svoje obećanje, i da ti vratim... ovo."
Izvadio je ogrlicu iz džepa, moju ogrlicu.
Derek: "Izvoli."
Rekao je te mi ju je stavio oko vrata.

~Derek POV~
Video sam da je bila iznenađena ali sada kod nje ne vidim nikakvu reakciju.
Ja: "Žao mi je Eva. Žao mi je što mi je ovoliko dugo trebalo.
Samo znaj da nikada nisam prestao da te tražim."
Odjedom nalazila se u mom zagrljaju.
Eva: "Konačno... konačno si me pronašao.
Mislila sam da si odustao još odavno, da si me zaboravio i nastavio dalje."
Ja: "Ne nikada nisam prestao Eva.
Nije prošao dan a da te nisam tražio. Nije prošao minut a da nisam mislio na tebe.
...Molim te pogledaj me."
Podigla je glavu i pogledi su nam se susreli.
Ja: "Da li sada..."
Eva: "Šta?"
Ja: "Da li sada ovo ovde može da bude moje?"
Eva: "...Možda."
Ja: "Možda može?"
Eva: "...Možda da."