M&M

《 66 》Lekcija

~Derek POV~
Ja: "Da, to je adresa.
Do večeras neka bude dostavljeno, jasno?"
Xx: "Uredu gospodine."
Ja: "Uredu."
Odmah nakon mog završenog poziva, telefon je opet zazvonio.
Možete da predpostavite ko je to.
Ja: "Dolazim, dolazim."
Džprdan: "Rekao si 10 minuta!
Prošlo je pola sata!"
Ja: "Ma hajde Džordane, 20 minuta gore dole šta fali. Što se nerviraš, opašće ti i ono malo kose što imaš na glavi."
I prekinuo sam.
I tako me boli glava, ne treba mi još i Džordan da viče na mene.
Ja: "Gde su mi ključevi?"
Sara: "Ovo tražiš?"
Ja: "O hvala."
Sara: "Nema na čemu.
...Au."
Ja: "Šta je bilo?!"
Sara: "Smiri se bato, to je samo on."
Sara je već pri kaju trudnoće. Uskoro treba da se porodi.
Sara: "Daj mi ruku."
Postavila mi je ruku na njen stomak.
I osetio cam udarac.
Ja: "Waw. Jako udara."
Sara: "To je na strica."
Ovo je divan osećaj.
Ja: "Naravno da jeste.
Na koga drugog."
Sara: "Pa možda malo i na tatu."
Ja: "Liam? Ma neee, on je mlitav."
Liam: "Ko je mlitav?"
Ja: "....Sara, sara."
Sara: "Hahahaha, a sada si se uplašio.
Onda moj dečak nije povukao na tebe, on se ne plaši."
Ja: "Pa ne plašim se ni ja. Ali dobro glumim.
A sada vidimo se, imam posla."
I izašao sam.
Liam mlitav, kako da ne.
A ja se jesam uplašio.
Liam je duže u ovom poslu od mene.
Ima više iskustva, i bolje veštine.
Uglavnom zaputio sam se ka Evinoj kući.
Treba da nešto raspravimo.
A Džordan može da sačeka, kao i moj odlazak u bolnicu koji će me čekati sa njim.

....Stigao sam.
Ja: "Nije kući?"
Lila: "Nije. Izašla je pre... možda sat.
Otišla je do Elene.
Rekla je da imaju o nečmu da pričaju."
Ja: "Uredu, hvala vam."
Uputio sam se prema autu, kada...
Lila: "Derek? Mogu li nešto da te pitam?"
Ja: "Izvolite?"
Lila: "Rekli su mi da ste ti i Eva bili zajedno."
Svi znamo kuda ovo vodi.
Ja: "Da, i?"
Lila: "Rečeno mi je da ste bili jako bliski, da se vaša ljubav videla.
Čemu onda raskid?"
Ja: "Ja... ne znam.
Jednostavno to više nije bilo to."
Lila: "Zaista. Onda zašto je sada tražiš?
Ako to nije bilo to ne bi trebao da sada budeš ovde."
Ja: "...Ne znam ni to."
Lila: "Znaš."
Ja: "Ja valjda... samo..."
Lila: "Samo šta?"
Ja: "...To jeste bilo to. Sa njom sam osetio ono što nakon toliko vremena nisam.
Ja sam Evu pustio jer sam je voleo, jer je idalje volim.
Pustio sam je jer ona zaslužuje bolje od mene.
Zaslužuje miran život, a ne... ovakav život.
Vi znate o čemu pričam."
Lila: "Znam o čemu pričaš.
Ali jedno ne razumem.
Govoriš da si je pustio jer ne želiš takav život za nju, a ipak... evo te ovde.
Došao si da je tražiš. Zašto?"
Ja: "...Pa izgleda da iako je ja pustim, srce neće."
Lila: "Ako je tako ona nećeš ni da je pustiš.
Ako je tvoje srce želi onda je čvrsto zagrli i ne puštaj."
Ja: "Ali..."
Lila: "Nema ali Derek.
Voliš je, onda se bori za nju.
Bez obzira na život kakav vodiš."
Ja: "Ali šta ako joj se nešto dogodi.
Možda je ipak bolje da ode od mene."
Lila: "Ako je čuvaš ništa joj se neće dogoditi."
Ja: "Šta ako nisam dovoljno snažan da je čuvam.
A ako joj se nešto desi... ja neću sebi oprostiti.
Plašim se da je ne izgubim.
Zato želim da ode.
Znam i da ona ne želi ovako da živi, i..."
Lila: "Da li si nju pitao da li želi ovaj život sa tobom. Da li ti je ona rekla da ne želi da proživljava sve opasnosti u ovom životu sa tobom?
Nisi zar ne."
Ja: "Nisam, ali znam.
Ko bi želeo ovaj život?"
Lila: "Ti si ga želeo, a ako te ona voli koliko ti nju i ona će želeti to.
Ne zato što voli taj život. Već zato što voli tebe.
I ako je ti voliš, pitaćeš je šta želi.
A ako njen odgovor bude ne, tada je pusti.
Samo nemoj da je udaljavaš od sebe, samo zato što misliš da ona razmišlja kao ti.
Ako to uradiš Derek... uništićeš oboje.
Uništićeš svoj život i njen.
Provodićete dane u žaljenju jer niste mogli jedno drugo da pitate prosta pitanja.
Proživela sam to. I žalila sam koliko i on.
Izgubili smo toliko godina koje smo mogli zajedno da provedemo, a nismo zbog jednog razgovora koji se nije desio.
Nemoj da ponoviš tu grešku. Nikako."
Slušajući sve ovo obuzele su me snažne emocije.
Nakon dugo vrmena pustio sam suzu.

~Eva POV~
Kako su suze skliznule niz lice, tako sam i ja skliznula na pod, čuvši sve ovo.
Nisam imala vremena da shvatim sve ovo što sam čula, jer je Derek pošao prema svom autu te sam morala da se sakrijem kako me nebi video.
Posle ovoga nisam spremna da mu pogledam u oči.

Nakon njegovog odlaska pošla sam prema svojoj kući, misleći  da je i tetka otišla. Međutim...
Lila: "Čula si sve."
Po njenom govoru shvatila sam da to nije bilo pitanje, već da je ona znala da sam slušala.
Ja: "Jesam."
Lila: "I? Šta misliš o svemu što si čula."
Ja: "Ja... ne mislim ništa."
Lila: "Ne izgleda tako."
Ja: "Tetka...šta da radim?"
Govorila sam kroz suze i jecaj.
Lila: "Šta misliš da treba da radiš?"
Ja: "...Mislim da treba da odem. Da treba da nastavim sa normalnim životom."
Lila: "Uredu. A sad mi reci šta želiš da uradiš?"
Bila sam zapanjena ovim pitanjem, mislila sam da će njena sledeća rečenica biti kako treba da učinim onako kako sam rekla.
Ja: "Želim... njega. Želim život sa Derekom ma kakv bio."
Lila: "Zašto me onda pitaš šta treba da radiš, kad ti to već vrlo dobro znaš."
Govorila je ulazeći u kuću.
Lila: "Hajde, da se umiješ."
Pošla sam za njom.