M&M

《 60 》Tarina priča.

~Derek POV~
Odavno se ovako nisam radovao nečemu.
Sarak: "Derek? Je si li to ti?"
Sarin glas dopirao je iz dnevne sobe.
Ja: "Ko bi drugi mogao da bude."
Sara: "Da li si mogao sam da dođeš?"
Ja: "Naravno, uzeo sam taxi."
Sara: "Derek, mogao si da mene pozoveš. Em si ranije izašao iz bolnice, em se ne pridržavaš onoga što ti je doktor rekao."
Ja: "Saro, danas ne bio tako lep dam, nemlj da mi ga upropastiš. Uredu?"
Sara: "O zaista, a zašto je bio tako lep."
Ja: "Kada bi samo znala."
Sara: "Možda i znam."
Ja: "Zaista.
Hajde baš da čujem."
Sara: "Da možda Eva nije učinila ovaj dan lepim."
Ja: "Zašto to misliš?"
Sara: "Pa kao prvo, smeješ se Derek."
Da, nisam primetio.
"Kao drugo... danas u bolnici, prvo što si pitao jeste bilo to da li je Eva bila tu.
Niko, ništa drugo te nije zanimalo."
Jeste tako, ne mogu čak više ni sebe da lažem o osećanjima koje gajim prema njoj.
Volim je. Volim Evu. I voleću je.
Samo se nadam da i ona misli isto. Da i ona mene voli.
Sara: "Ali mi nešto nije jasno."
Ja: "Šta?"
Sara: "Sigurna sam da je voliš, znam da i ti to nzaš, a opet... ona ne zna.
Zašto? Zašto stojiš ovde Derek, a ne pred njom i govoriš joj sve što osećaš?"
Ja: "...Hoću. Reći ću joj, samo... čekam posebnu priliku."
Sara: "Nadam se da će taj trenutak doći brzo.
Nikad se ne zna šta su donosi."
Ja: "Da li mi ovo govoriš samo da bih požurio, ili?"
Sara: "Govorim ti jer ne želim da je izgubiš Derek. Vidim koliko je voliš, vidim koliko želiš da bude tvoja, bato."
Zar sam postao tako lak za čitanje?
"Ne želum da je izgubiš. Osobu koja, znam da te upotpunjuje.
Jer mislim da bi tada bio unuišten, iznutra."
Ja: "Ne. Neću da je izgubim.
Nikada."
Sara: "Nadam se."
Eva će biti moja, hoće. Obećavam.

~Tara POV~
Xx: "...koga mi to imamo ovde?"
Ja: "Šta ti radiš ovde?"
Uspaničila sma se, ne želim da me iko vidi uplakanu.
Xx: "Devojka koja bez problema nekog polije kafom, sada plače sama na klupici u parku."
A pogotovo ne, neko kao što je Mejson.
"Nije valjda da nemaš ništa da kažeš?"
Ja: "Imam.
...Gubi se odavde."
Mejson: "Od jednom smo opet opasni."
Bacila bih ti klavir na glavu da mogu.
Ja: "Sigurna sam da si me čuo."
Mejson: "Smešno je to što glumiš opasnu devojku dok brišeš te suzesa lica, a još njih zadržavaš."
Počeo je da mi se smeje.
Mislim da je najbolej da samo odem, kako mu ne bih razbila glavu.
"Stanii.
Tara, gde žuriš."
Posmatrao me je svo vreme?
Ja: "Sklanjaj se."
Mejson: "Inače, idalje čekam izvinjenje za auto, a usput možeš da se izviniš i za kafu koju si prosula na mene!"
Ja: "Čovek se izvinjava kada uradi nešto pogrešno, i sve to bi bilo pogrešno i izvinila bih se da se ti ne ponašaš kao potpuni kreten."
Mesjon: "Ja? Kreten?"
Opet je počeo sa smejanjem.
"Pazi šta, i kome pričaš."
Ja: "Da pazim šta pričam, je li?
Treba da pazim da kretenu ne kažem da je kreten. Ne bih baš rekla."
Mejson: "Ne igraj se sa nekim ko ima slabe živce devojko."
Ja: "A ne.
Bolje je da nemaš posla sa nekim ko ima strpljenje. Jer sam u ovom trenutku ja taj neko.
I mogu da se s'tobom prepirem do sutra, i na kraju pobedim.
Dok ćeš ti samo da ludiš, sve više i više, svakom mojoj sledećom rečenicom."
Opet taj iritantan smeh.
Mejson: "Hrabre reči za nekog ko je do malo pre sedeo na klupi i plakao.
Kao dete koje je izgubilo lutku."
Gade... pričaš kao da znaš zašto sam plakala.
Ja: "Budala."
Mejson: "Kako, kako? Nisam čuo?"
Vreme je da ti skinem taj kez sa lica.
Vreme je ta te stavim na mesto zbog svog ponašanja.
Ja: "Ti si budala. Jedan običan kreten, bez trunke osećanja prema drugima."
Uspevam.
"Uživaš dok sam ovako uplakana, zar ne?
Sviđa ti se kada je neko povređen."
Mejson: "Pazi šta pričaš, devojko."
Pogled mu se promenio, postao je prazan,povređen...
Ja: "Da li se ovako smeješ svakome ko ima problema, o kojima ti nemaš pojma?
Sigurna sam da, da.
...Jer si ti jedan običan gad, koji samo uživa u tuđoj boli o kojoj nema pojma.
Ti si gad, bez duše i srca. Bez osećanja."
Mejson: "Rekao sam..."
Opet mu se pogled promenio.
Sada se u njima vidi bes.
...da paziš šta pričaš."
Uhvatio me je za nadlakticu i stegao.
Ja: "Šta misliš da radiš?! Pusti me!"
Mejson: "Meni pričaš da se smejem drugome jer ne znam ništa o njihovim problemima... a ti govoriš kako sam bez duše i srca a ne znaš kroz šta sam prošao."
Zašto je ovo tačno? Zašto ovo mora da bude tačno.
Ja: "...Hoćeš da kažeš da sam pogrešila u vezi tebe?"

~Mejson POV~
Nije se uplašila. Pitam se zašto?
Mnogo njih bi sada vrištalo, ili pokušalo da ode, ne i ona.
Tara: "Hoćeš da kažeš da zapravo imaš srca?"
Ja: "Mnogo.
Mnogo si pogrešila."
Stezao sam joj nadlakticu još više.
"Niko... nesme... da me naziva ...gadom."
Tara: "Epa ja mogu, Mejsone. I hoću.
Zato što mislim da sam upravu.
Sediš ovde od kada sam počela da plačem, i znam da ti je bilo lepo što si me gledao tako slabu, slomljenu."
Izvukla je ruku iz moje.
"Možda i ne znam šta si preživeo, ali se ja tebi bar ne smejem."
Otišla je.
Ja: "Pa... bilo bi ti bolje da si se smejala."