M&M

《 9 》Spremna na sve.

Ušli smo, i nakon što smo se sa svima izpozdravljali, smo seli za sto.
Ja sam bila preko puta njega, Elena i njen otac (Frank) u sede do njega.
Olivia(Tarina majka): "Gospodine Derel baš nam je drago što ste nam se pridružili.
Mi smo svakako već dugo želeli da vas pozovemo na večeru.
Nego, od kud vi ovde?"
Derek: "Pa znate malo sma izašao, a onda sam na ulici ugledao Evinu majku, mada ja tada nisam znao da joj je to majka, kako se muči sa kesama iz marketa pa sam joj pomogao sa tim.
Otišli smo do njih, i onda su mi rekli da trebaju d abudu lvde kod vas na večeru, i onda sam se ponudio da ih dovezem ovde."
Olivia: "Lepo.
Nadam se da vam se jelo sviđa?"
To je bilo pitanje za sve nas.
Jelo jeste bilo ukusno, pa su svi i tako odgovorili.
A ja... baš je moralo da se desi meni.
Ja i Derek: "Veoma je ukusno."
Neznam da li sam više htela da njega ili sebe više zadavim.
Uzdahnula sam, oanko d aizbacim sav stres.
Ja: "Biće ovo dugo veče."
Nakon večere, koja je trajala oko sat, a činila se kao večnost, smo otišli u dnevnu gde je započet razgovor.
I tu sam sela do njega.
Stela(Elenina majka): "Derek? Može li tako."
Derek: "Naravno."
Stela: "Pročitala sam da ste vi još uvek sami. Zbog čega?"
Frank: "To je dobro pitanje. Mislim, toliko si uspešan, i mlad si."
Derek: "Pa... mogu reći da jednostavno čekam onu pravu."
Stela: "A da li ti je neko možda zapao za oko?"
Da li mi se učinilo ili je pogledala u nas tri dok je ovo govorila.
Mislim da se i Tari i Eleni to isto učinilo!
Uhh, ubiću se.
Deeek: "Za sada ne."
Stela: "Ali biće?"
Derek: "Pa verujem da hoće."
Onda sam se zbog toga malo iznervirala pa sam izašla napolje.
Mama: "Gde ćeš Eva?"
Ja: "Idem da udahnem malo vazduha."
Izašla sam na terasu.
Ja: "Ah, svež vazduh." Derek mi ne izlazi iz glave. Toliko je čudna osoba.
Prvo mi kaže da ga se klonim, a sad se ne odvaja od mene. Zašto?
Rekao je da za to ima razloga, i zvučao je ozbiljno pa ne sumnjam da nije tako, ali me zanima taj razlog.
Derek: "O čemu razmišljaš?"
Ni od kuda se stvorio pored mene.
Ja: "Aa!!"
Derek: "Zašto se uvek tako uplašiš? Da li se mene plašiš ili se samo plašiš?"
Ja: "Uff, mrzim kad to radite. I ne, ne plašim se... vas."
Derek: "Zašto se onda iz tvog glasa može čuti ne iskrenost?"
Pogledala sma ga u oči i razmišljala kako može tako lako da me pročita.
Derek: "Šta je bilo?"
Jq: "Nije mi jasno."
Derek: "Šta to?"
Ja: "Prvo me pozoveš kod tebe i tamo me upozoravaš da se klonim onoga sto sam videla u ulici, da se klonim tebe, a sad... ti se ne odvajaš od mene cele ove večeri. O čemu se radi?"
Derek: "Ni o čemu."
Ja: "O zaista? Pa zašto si onda sklonio pogled, i nisi mi to rekao gledajući me u oči?"
Derek: "Vidim da mi više ne presiraš."
Ja: "Ne menjaj temu. Smao mi odgovori."
Derek: "Nemogu.
Zato što... nema odgovora."
Ja: "Dobro. Neka ti bude, ali znaj da ja ne odustajem tako lako. Saznaću šta kriješ, pre ili kasnije."
Vratila sam se unutra.
~Derek pov~
Otišla je.
Ja: "Veruj mi Eva, bolje za tebe da neznaš. Bolje je da neznaš, i zato krijem to od tebe.
A to da si uporna, u to ne sumnjam, ali neću da dozvolim da otkriješ šta krijem, zbog tebe."
~Eva pov~
Ja: "Kako smao uspe da me iznervira."
Pre nego sam ušla u kuću sam se smirila koliko sam mogala, i onda sam ušla.
Elena: "Šta ti je?" Naravno pored Elene i Tare moje nerviranje, koje sam pokušala da sakrijem, nije moglo da ostane ne primećeno.
Ja: "Ništa Elena."
Tara: "Eva, šta ti je?"
Neznma šta da radim, pošto neće da odustanu dok ne dobiju odgovor.
Ja: "Ništa. Šta je vama, ostavite me na miru."
Elena: "Ostavićemo te kad nam kažeš zašto si iznervirana."
Ja: "Ništa, samo sam..."
Ond aje Derek ušao.
Elena: "Da te možda on nije iznervirao?!"
Ja: "Ne, šta lupaš Elena. Samo sam... iznervirala sma se jer... dosadno mi je želim malo da izađem." Plašila sam se da mi ne poveruju, ali hvala Bogu da jesu.
Elena: "Pa što odmah ne kažeš.
Idemo."
Ja: "Kuda?"
Elena: "Da izađemo."
Ja: "Ne lupaj Elena, ne kulturno je."
Prevrnula je očima.
Elena: "Uf, pa šta onda?"
Ja: "Ništa sedećemo ovde."
Olivia: "Jeste li za kafu?"
Frank: "Pa... što da ne."
Mama: "Da, može." Svi su se složili.
Olivia: "A ti Tobi? Šta ti hoćeš?"
Tobi: "Ja hoću mleko."
Olivia: "Važii."
Ja: "Eto nam posla."
Elena: "Bajno."
Tara: "Hahaha pa bolje to nego samo da sedimo.
Mi ćemo da napravimo kafu mama."
Olivia: "Uredu."
Ja: "Pa dobro, većina njih pije slađu kafu."
Elena: "Pa Derek, mama, i Lajla piju bez šećera."
Tara: "I mi ćemo belu lafu."
Ja: "Da, može."
Tara: "I Tobiju mleko."
Ja: "A da."
Napravile smo kafu, i poslužile smo ih.
Međutim... Derekovu sam ja pravila, i malo sam je začinila.
Ja: "Izvoli te."
Derek: "Hvala."
Nas tri smo sele u kuhinji, odmah pored dnevne i nije bilo vrata nego otvor u zidu pa nas je Derek video, mene.
Pitate se šta sam stvaila u kafu?
So. Malo... više.
Probao je, počeo je da kašlje.
Derek: "Khm, khm." Pogledao je u mene.
Ja: "Nadam se da vam se kafa sviđa."
Pitala sam sve njih, ali gledala u Dereka.
Derek: "Odlična je."
Frak: "Da sjajna je."
Ja: "Baš mi je drago."
Nas tri smo se ovamo smejale, sve dok se nisam setila da preko sutra treba da se pojavim na poslu gde mi je Derek šef.
Da, sjajno zar ne.
Ja: "Pa misliću o tome kad dođe vreme."
Elena: "Hahhahaha, pa ti nisi normalna."
Ja: "Pa šta? Malo se šalimo."
Ovo je ništa u odnosu na ono na šta sam spremna da uradim samo kako bih otkrila razlog zbog kog radiš sve ovo.
Pošli smo kući nakon jednos at vremena, sa Derekom.
Dovezao nas je kući.
Mama: "Hvala vam na prevozu, i na pomoći."
Derek: "Nema na čemu."
Mama: "Hajde Tobi."
Ušli su u kuću.
Derek: "Za šta je bila ona kafa."
Ja: "To prvo što sam uradila, na putu da saznam vaš razlog, a biće još mnogo toga."
Derek: "Ne plašiš se da ću da ti dam otkaz?"
Ja: "Ne. I da dobijem naći ću drugi posao. I to me neće sprečiti."
Mama: "Hajde Eva!"
Ja: "Dolazim!
Pa laku noć, gospodine."
Derek: "Laku noć, Eva."