M&M

《 27 》 Da li je samo igra?

~Eva POV~
Budim se čim osetim jači stisak oko struka.
Otvaram oči i ugledam Dereka.
Shvatim da sam u njegovom zagrljaju, što mi na trenutak bude čudno, ali se onda setim da sam sinoć zapravo ja tražila da spavamo zagrljeni.
Na samu pomisao da sam ja ovo želela se nasmešim i osetim da crvenim.
A da stvar bude još gora Derek se upravo tada probudio i video me takvu.
Derek: "Šta je smešno?"
Rekao je svojim jutarnjim glasom.
Ja: "N...ništa."
Derek: "Ne bih rekao da je ništa."
Ja: "Zaista nije ništa."
Derek: "Kažeš to i smeješ se još više."
Spustila sam pogled.
Derek: "Da se ne smeješ možda što smo ovako spavali?"
Šapnuo mi je na uvo.
Tada sam osetila da gorim. Bukvalno.
Ja: "Ma šta lupaš!"
Derek: "Pa što me ne gledaš u oči i kažeš mi da nije zbog toga."
Ijaooo! Ja ako podignem glavu videće da sam pocrvenela.
Zato sam samo ćutala.
Ali je ispalo još gore.
Derek: "Pogodio sam, zar ne?"
Opet mi je šapnuo na uvo.
Ja: "Nisi!" Pokušala sma da ga odgurnem i ustanem, međutim nije me pustio iz zagrljaja.
Derek: "A-a. Ne možeš da ideš."
Ja: "Molim?"
Derek: "Ako želiš da ustaneš prvo treba da me poljubiš u obraz. Onda si slobodna."
Ovo me nije nateralo da se zacrvenim, samo mi je bilo čudno.
Derek nije ovakav.
Ja: "Molim?"
Derek: "Džordan i ostali. Idalje nas posmatraju." Rekao je tiho, no dovoljno glasno da čujemo.
Na to sam potpuno zaboravila.

Nisam dalje dužila. Poljubila sma ga u obraz, nasmešio se i pustio me.
Ustala sam i otišla u kupatilo.
Ja: "Uhh. Ako sam ovo preživela sve ću."
Obavila sam higijenu i izašla.
Ja: "Derek treba..."
Izašla sam baš kada je presvlačio majicu.
Mislim bio je bez nje.
Istog trena sma se omrneula.
Ja: "Izvini, izvini, izvini.
Nisam htela."
Počeo je da se smeje.
Jao kako me nervira.
Derek: "Možeš da se okreneš obukao sma majicu."
Polako sma se okrenula.
Ja: "Izvini još jednom."
Derek: "Uredu je. Nema problema.
A šta treba?"
Ja: "Molim?"
Derek: "Pa rekla si da nešto treba da uradimo."
Ja: "Da uradimo?
A da. Treba sada da me odvezeš kući.
Mislim prvo do prodavnice pa onda kući."
Derek: "Uredu.
Doći ćeš na posao?"
Ja: "Da, naravno."
Derek: "Dobro, hajde prvo da doručkujemo."
Ja: "U da. Umalo da zaboravim."
Derek: "Ne mogu da verujem, ti da zaboraviš da jedeš."
Ja: "Ha-ha-ha, jako smešno." Sišli smo do kuhinje. Gde su se Sara, Liam i Emilia već nalazili.
Ja: "Dobro jutro svima."
Derek: "Dobro jutro."
Emilia: "Dobro jutro vas dvoje. Jeste li se lepo naspavali."
Na to sam malo pocrvenela, setivši se... kako smo lepo spavali.
Derek: "Da,... jako smo lepo spavali."
Zaista? On to kaže. Malo mi je čudno.
Sara: "O sigurni smo da jeste.
Izgledate mnogo raspoloženo."
Sarine reči su me naterale da se još više zacrvenim.
Emilia: "Uredu, hajde sada sedite da jedete."
Seli smo i doručkovali.
Nakon doručka smo Sara i ja uzele da pospremimo sto.

~Derek POV~
Sara i Eva pospremaju sto. Mama je sa njima u kuhinji, a ja sam sa Liamom otišao u dnevnu.
Liam: "I?"
Ja: "Šta i?"
Počeo je sa razgovorom kada smo seli na kauč.
Liam: "Pa brate moj, kako ste spavali?"
Ja: "Šta bre? O čemu pričaš.
Nismo.. to što misliš."
Liam: "Znam da niste. Zato te pitam kako ste spavali?
Malo pre kad vas je Emilia pitala kako ste spavali... odgovorio si sa osmehom. Iskrenim osmehom."
Ja: "Šta lupaš bre?"
Liam: "Daj Derek. Znamo te.
Ti se ne smeješ tako."
Ja: "Kako?"
Liam: "Nesmeješ se tako iskreno i daješ tako iskren odgovor."
Duboko sma uzdahnuo.
Liam: "Pogodio sam a?"
Ja: "...Zamisli... sinoć sam spavao sa Evom u zagrljaju. I mogu ti reći da odavno nisam tako lepo spavao."
Počeo je da se smeje.
Liam: "Daj ne zezaj se."
Ozbiljno sma ga posgledao.
Liam: "Ne šališ se?"
Ja: "Naravno da se ne šalim."
Malo je reći da je ostao zatečen.
Liam: "Molim? Kako? Ne mogu da verujem? Ti?
A da nisi sanjao?"
Ja: "Liame brate moj prekini.
Nisam sanjao tako je bilo."
Liam: "Možda ja sanjam.
Možda sanjam ovaj razgovor?"
Ja: "Oćeš da te udarim pesnicom pa da vidiš da ne sanjaš."
Liame: "Dpbro. Ali ne možeš da me kriviš."
Zaista ne mogu. Svi znaju da mrzim da se rukujem kamoli da grlim nekoga.
Još da spavam zagreljen s'nekim.
Ja: "Znam ali... nekako kada me Eva zagrli... ne znam, ne smeta mi."
Liam: "Opaa."
Ja: "Šta?"
Liam: "Vidi drug, znam da ti je devojka, i da je voliš, ali... za tebe je spavanje zagrljen sa devojkom veliki pomak.
Mnogooo veliki."
Ja: "Znam."
Sara: "Hej vas dvoje, dođite ovamo."
Vratili smo se do kuhinje.
Ja: "Šta je bilo?"
Sara: "Sutra mama počinje sa terapijama, to znaš.
A ja takođe sutra trebam da idem na kontrolu.
Pa možeš li ti da je odbaciš?"
Ja: "Ne brini, ja ću to da sredim."
Sara: "I želim da Sandra opet radi kod nas."
Mama: "A Sandra. Meni će biti baš lepo sa njom."
Eva: "Izvinite, a ko je Sandra."
Sara: "A da, ti je ne znaš Eva.
Sandra je žena koja je kod nas radila.
Međutim imala je zdravstvenih problema pa je prekinula sa radom. Ali juče sam je zvala i kaže da je sada dobro, i da može da radi."
Ja: "Dobro, može Sandra.
Ti se dogovori s'njom kada može da počne sa radom."
Sara: "Uredu."
Ja: "Ako je to sve Eva i ja idemo.
Imamo neke obaveze pa idemo u firmu."
Sara: "Dobro, nego kada si njih angažovao?" Rekla je pokazujući na momke u dvorištu.
Ja: "Sinoć."
Sara: "Sinoć zaista?"
Ja: "Zaista.
Hajde Eva, idemo."
Eva: "Da.
Doviđenja."
Ja: "Vidimo se kasnije."
Mama: "Zdravo."

Ušli smo u auto, i onda sam primetio da je Eva još...u pidžami.
Ja: "U tome ćeš da ideš?"
Pogledala se i shvatila o čemu pričam.
Eva: "O izvini. Zaboravila sam da se presvučem.
Idem brzo..."
Ja: "Ne, ne. Uredu je.
Rekao sam samo jer sam mislio da bi volela da se presvučeš. Ma... zaboravi.
Uglavnom, uredu je.
Nego rekla si da moraš prvo do prodavnice zar ne?"
Eva: "Da." Dok sam vozio ka marketu priča o "pidžami" me je podsetila na poljubac za dobro jutro.
Da vam priznam nešto. To da nas Džoddan i ostali idlaje posmatraju mi je bio samo izgovor. Samo sam želeo d ame poljubi.
Zašto? Ne znam.

Stigli smo do marketa najbliži Evinoj kući.
Ja: "Hajde."
Ušli smo.
Uzeli smo korpu i krenuo sma za Evom.
Ja: "I šta ti treba?"
Eva: "Trebaju mi svi slatkiši koji s emogu ovde naći."
Ja: "Šta? Šališ se."
Eva: "Ne."
Ja: "Jesi li ti dobila?"
Eva: "Da jesam!"
Ja: "Dobro, izvini."
Znate imam sestru, i živi sa njom oduvek, i idalje ne znam kako preživeti sa devojkom koja je dobila.
Ali bar znam da treba sve da bude po njenom.
Eva: "Da li će ovo d ami bude dosta?"
Ja: "M...molim?" Da li će joj puna korpa biti dovoljna? Zaista?
Ja: "A da ti ne bude puno?"
Eva: "Šta reče?"
Ja: "Ništa🙂." Šta ću plašim se. Moram da se izvučem.
Eva: "I još samo nešto."
Ja: "Ima još?"
Eva: "Aha. Najvažnije."
Ja: "Nešto ti je važnije od hrane?"
Eva: "Naravno. A da si devojka znao bi šta je to."
Ja: "Da, šta god."
Kada je uzela sve što joj treba otišli smo na kasu, platili i onda smo otišli do nje.
Ja: "Odmah ćeš na posao ili?" Upitao sam dodavajući joj kese.
Eva: "Da. Samo da se sredim, i dolazim."
Ja: "Ako želiš čekaću te."
Eva: "Ne ti slobodno idi."
Ja: "Dobro kako želiš. Vidimo se."
Eva: "Zdravo."
Ona je ušla u kuću a ja sma u auto i zaputio sam se prema firmi.

~Eva POV~
Ja: "Kući sam!"
Mama: "Stigla si?"
Tobi: "Eva!"
Ja: "Hej mali."
Mama: "Derek nije s'tobom."
Ja: "Dovezao me je, i otišao u firmu.
I ja će samo da se spremim."
Mama: "Uredu.
Jesi li gladna?"
Ja: "Ne nisam. Jeli smo kod njega."
Mama: "Uredu.
A što si sve to kupila?"
Ja: "Znaš kada ovoliko kupujem mama."
Mama: "A to. Dobro."
J: "Tobi. Vidi šta sma ti kupila."
Tobi: Sladoled!"
Ja: "Tvoj omiljeni od čokolade."
Tobi: "Hvalaa!"
Odskakutao je u dnevnu da gleda crtani.
Ja: "Tebi mama od vanile. I jagoda za mene."
Mama: "Hvala."
Ja: "Nema na čemu." Rekla sma i stvavila svoj sladoled u zamrzivač.
Mama: "Nego šta to nosiš?"
Ja: "A?
A Derekova trenerka i maica. U ovome sam spavala."
Mama: "Uredu."
Ja: "Što se smeješ mama?"
Mama: "Ništa, onako.
Samo mi je drago što si sa Derekom.
On je divan. Sigurna sam da ćeš sa njim biti zaista srećna."
Ja: "D...da.
Idem sada da se spremim." Brzo sam otrčala u sobu.
Ja: "Mama... ne mogu da te gledam u oči i lažem.
Neću da završim sa Derekom. Ovo je samo igra. Igra i ništa više."
Počela sam sa spremanjem pre nego što... me emocije obuzmu.

Presvukla sam se. I sišla.
Uzela sam bež kaput, javila se mami i izašla.
Uzela sam prvi taksi i keenula sma ka firmi.

Ja: "Hvala vam. Doviđenja."
Xx: "Doviđenja gospođice."
Ušla sam u firmu, i prvo sam otišla do Tare i Elene.
Ja: "Hej vas dve."
Tara: "Eva. Znači odmor je gotov?"
Ja: "Pa nije baš bio odmor, ali da. Sada se vraćam na posao."
Elena: "Sjajno."
Ja: " Da.
Sada idem. Srećno sa radom."
Elena: "Takođe."
Tara: "Vidimo se."
Krenula sam prema kancelariji.
Međutim zaustavila sam se na vratim.
Bila su malo otvorena, i videla sma Dereka sa nekom plavokosom devojkom.
Bili su... nekako prisni.
Ja: "Derek..."
Osetila sam se čudno kada sam ih videla zajedno. Ali nisma znala šta sma tačno osetila.