M&M

《 75 》Bez krvi na rukama.

~Oliver POV~
Ja: "Pa? Da čujem."
Frank: "Ne štitim nikoga, kunem ti se.
Ne znam ko ga je ubio. A ako je tvoj otac znao meni nije rekao."
Ja: "Daću ti 5 sekundi da mi kazeš ko je to uradio, ili ćeš ostati bez žene i ćerke."
Frank: "Mogu da ti dokažem!"
Ja: "Kako to?"
Frank: "Tvoj otac, nakon što je saznao da mu preti smrt, napisao je pismo tebi i tvojoj majci.
Objasnio je o čemu se radi. Nisam imao prilike da vam ga dam ranije jer ste otišli."
Ja: "I?"
Frank: "Pismo je u mojoj sobi. Dozvoli mi da ti ga donesem."
Ja: "Kao da ću da te pustim samog."
Frank: "Podji samnom."
Ja: "Misliš li da sam od juče?!
Da podjem sa tobom i da ostavim njih dve same da pozovu pomoc.
Hajde idemo svi."
Frank: "...Idemo."
Ja: "Hajde polako."
Stigli smo do sobe.
Ja: "Uzmi pismo sada."
Kao što sam i očekivao izvadio je pištolj iz fioke.
Ali brzo sam odreagovao i uhvatio Elenu jednom rukom tako da stoji ispred mene, i prislonio sam pištolj na slepoočnicu.
Ja: "Zar me smatraš tolikom budalom?"
Stela: "Elena..."
Elena: "Mama... pomozi mi."
Moram nešto da priznam, sebi pre svega, bole me nejne suze.
Ali ova osećanja prema njoj traju mesec dana, dok je želja za osvetom u meni rasla toliko godina, mesec dana provedenog sa njom neće promeniti moje mišljenje.
Ja: "Spusti pištolj ili ću da je ubijem."
Ne sluša?
Stela: "Frank?"
Frank: "Nećeš to uraditi."
Ja: "....Izgleda da baš želiš da je ubijem? Pošto se igraš sa mojim strpljenjem."
Stela: "Ne! Frank spusti pištolj!"
Ja: "Kako želite."
Uzeo sam Elenu za sobom i izašao iz sobe zaključavajući je za sobom.
Stela: "Elena! Nemoj da je povrediš, molim te!
Preklinjem te!"
Frank: "Šta sam to uradio?"
Stela: "Budalo! Ubiće je!"
Ja: "Samo zapamti da si sam kriv za ovo.
Smatraj da si ubio sopstvenu ćerku."
Stela: "Ne! Preklinjem te Olivere ne!"
Frank: "Nemoj da joj naudiš uradiću sve što želiš!"
Ja: "Imao si dovoljno prilika."
Na kraju čulo se nekoliko ispaljenih metaka i krik majke.

~Derek POV~
Ja: "Uh, uh, uh."
Eva: "Uh, uh, uh..."
Ja: "Koliko ćeš još da me imitiraš. Radiš to ceo dan."
Eva: "... Radiš to ceo dan."
Ja: "Kad te dohvatim."
Eva: "Nee! Ne nemoj! Nemoj da me golicaš."
Ja: "Obećaj da ćeš prestati."
Eva: "Hoću, samo prestani!"
Ja: "Zakuni se."
Eva: "...Zakunem se."
Ja: "Sama si trazila."
Eva: "Nee, šalim se! Neću više!"
Ja: "Ajde uredu. Ali počneš li opet, gotova si."
Eva: "Uredu neću više."
Neko je pokucao.
Ja: "Izvoli Tara."
Tara: "Izvinite što vas prekidam, samo da te pitam Eva znaš li gde je Elena?"
Eva: "Pa ne. Nije mi se javila od jutros.
Rekla je da ide da se nađe sa nekim."
Tara: "I meni je to rekla. I takođe mi se od tada nije javila, i brinem se. Ne liči na nju da se nejavlja."
Eva: "Znam ali opet znaš da Elena ima svoje popodnevne dremke."
Tara: "I to mi je palo na pamet, međutim mene brine to što nije rekla s'kim se nalazi."
Eva: "Misliš da joj je taj neko nešto uradio."
Tara: "..Samo nagadjam."
Eva: "...Ma ne. Neverujem.
Elena ne izlazi sa svakim.
Zapravo Elena ne izlazi sa nikim sem sa nama."
Tara: "...Sem..."
Eva: "Sem šta?"
Tara: "Sećaš li se o onom dečku o kome je pričala?"
Eva: "Da. Kako se ono zvaše?
Oli...Oliver?"
Oliver...
Tara: "Da. Možda je izašla sa njim?"
Eva: "Ali ona je pričala sve lepo o njemu.
Sigurno nije bilo ništa.
Možda se samo zanela u izlasku."
Dođovola.
Elena Moore. Pa naravno kako mi nije sinulo.
Tara: "Verovatno si u pravu."
Eva: "Možemo da je posetimo nakon posla."
Tara: "Može. Vidimo se."
Eva: "Važi."
Dođavola, moram da ga nađem prenego nešto uradi.
Eva: "Idem ja da nastavim sa poslom."
Ja: "Važi, ja idem moram da se nađem sa Džordanom."
Eva: "Opet to."

~Eva POV~
Ja: "...Kad već mo...raš?"
Samo je izašao. Toliko je hitno, da nemože ni da kaže zdravo?
Ja: "Šta god."

~Derek POV~
Kako ranije nisam shvatio koje Elena. Kako mi je to promaklo.
Trebao sam da shvatim, sve mi je bilo pred očima.
Ako je nema od jutros do sada je mogao sve da ih ubije. A dovoljno je da samo ubije Elenu da Tara i meni najbitnije Eva poželi da ubije njega i zamrzi mene zbog toga. A siguran sam da cilja nju ili njegovu ženu.
Nadam se samo da Eva neće shvatiti o kom se Oliveru radi.
Ako do sada nije ništa uradio , i ako stignem na vreme neće morati ni da sazna šta se desilo.
Ali poznavajući Olivera, rekao bih da je do sada ubio sve njih.
Ja: "Javi se dođavola!"
Oliver: "Da?"
Ja: "Šta si uradio?!"
Oliver: "O znači već si saznao.
Vesti putuju tako brzo."
Ja: "Olivere koga si sve ubio!"
Oliver: "Nikog sestre mi."
Ja: "Ne igraj mi se sa strpljenjem!"
Oliver: "Najozbiljnije."
Ja: "...Gde si?"
Oliver: "Ovde."
Prekinuo sam.
Ja: "Naći ću te."
Otišao sam u bunker.

~Oliver POV~
Vratio sam se kući.
Po prvi put u život ne znajući šta želim, i bez da sam prolio krv.
Elena: "Zašto?"
Slušao sam je dok sam čistio pištolj.
Elena: "Zašto bi me poštedeo. Mislila sam da želiš osvetu?"
Ja: "Dobro si mislila."
Elena: "Onda šta ovo treba da znači."
Ja: "...Znaš čak i u ovom poslu postoje pravila.
Jedno od njih je da se nevini ne ubijaju.
Ja sam to pravilo zanemario, iz razloga jer znam da tvom ocu nebi značilo ništa da njega ubijem.
Zato sma i želeo da ubijem tebe."
Elena: "I zašto nisi."
Ja: "Nisam želeo da kršim pravila."
Elena: "Nije te to sprečilo."
Ja: "Možda."
Elena: "Oli... odgovori mi, molim te."
Ja: "Ne zovi me tako."
Elena: "Rekao si mi da tako smem."
Ja: "Epa sada ti ovo govorim.
Ne zovi me tako."
Ljuta je... podseća me na mene.
Ja: "Slušaj me Elena..."
Položio sam pištolj na sto, ustao sa kreveta i spustio se na pod do nje gde je sedela.
Koliko god besa da ima u sebi, on ne može da sakrije strah.
Ja: "Ne plaši se. Neću ti nauditi."
Elena: "H-hvala."
Ja: "Ali... tvog oca ću ubiti."
Elena: "Ne. Molim te."
Ja: "Poštedeću ti majku i tebe, ali Franka ne."
Elena: "Oli..."
Ja: "Mislim da sam rekao nešto?!"
Elena: "...Molim te nemoj.
Uradiću šta želiš nemoj da mi povrediš oca."
Ja: "Ne možeš ništa da uradiš."
Elena: "Molim te, ti nisi ovakav znam da nisi."
Ja: "Ti ne znaš kakav sam ja!"
Elena: "...Možda ne znam sve, ali znam dovoljno da mogu da kažem da ovo nisi ti. Da osveta ne ide uz tebe."
Ja: "Pitam se da li bi isto govorila kada bi me videla na misijama, kada ubijam sve koje treba i ne treba, za par hiljada dolara. Prodajem se za novac, krijumčarim drogu, pušim, pijem, ubijam...
I da li bi za nekog takvog rekla da osveta ne ide uz njega?"
Nije očekivala ovaj odgovor.
Strah joj se povećao.
Ja: "Tako sam i mislio."
Ustao sam sa poda, kada mi je zazvonio telefon.
Opet Derek, dosadnijeg čoveka nisam video.
Elena: "...Nisi takav. Život te je učinio takvim."
Zagrlila me je s'leđa.
"Samo ti treba pomoć. Ja ću da ti pomognem, dozvoli mi.
Molim te Oli."
Ja: "Skidaj ruke."
Elena: "Molim te."
Ovaj osećaj, mrzim ga. Odvratan je.
Nežan, ne želim ga. On samo donosi slabost.
Da ga ranije nisam imao svega ovoga sada ne bi ni bilo.
Ja: "Rekao sam... da se skloniš!"
Rekao sam te se okrenuo i bacio je opet na pod.
Ja: "Nemoj nikada više to da uradiš. Nikad!"
Pukla je, počela je da plače.
Elena: "Ne želim da verujem... da si ovakav.
Nisi bio proteklog meseca."
Ja: "To samo govori koliko sam dobar glumac."
Elena: "Ne... tada si se osećao srećnim, sa mnom.
Pusti me da ti ponognem."
Ja: "...Osećaću se srećnim čim ti ubijem oca. Jedino tada.
I bolje ti je da ućutiš da ne završiš isto kao on."
Elena: "...Znači ništa ti nije značilo?"
Ja: "uhh... ništa."
Skrenuo sma pogled na trenutak, te je uzel pištolj i prislonila ga na čelo.
Ja: "Šta misliš da radiš?"
Elena: "Ako ti nije značilo, neće ni to da se ubijem."
Ja: "Samo napred. Ali nema metaka."
Elena: "Bilo ih je na stolu..."
Kako je bila toliko brza.
Ja: "Ne glupiraj se. To nije igračka znaš?"
Elena: "Ako ti nije značilo onda ćeš da me pustiš."
Ja: "Spusti ga."
Elena: "Ne."
Ja: "Prestani!"
Elena: "Za koji sekund nećeš me čuti."
Ja: "Lena ne!"
Sklonio sam pištolj tik pre nego je ispalila metak."
Elena: "Znala sam."
Šta ovo radim. Zar me je zaista briga?
Devojke koju poznajem mesec dana?
Elena: "Nazvao si me Leno..."
Ja: "...Vrati se na mesto."
Uzeo sam joj pišolj, i vratio je na mesto.
Šta mi se dešava? Šta mi je dođavola uradila?

~Derek POV~
Ja: "Gde je!"
Džordan: "Pripremi te se. Gotovi smo."
Ja: "Gde?!"
Džordan: "Neznam."
Mejson: "Ne gledaj u mene."
Ja: "Gde je Liam?!"
Džordan: "Kući sa Sarom."
Ja: "...Ako mi neko iste sekunde ne kaže gde je Oliver, ima da vas pobijem, sve do jendog."
Džordan: "Uzmi."
Ja: "Ša je to."
Džordan: "Papir sa adresom.
I požuri, nije prekasno."
Nisam se dalje zadržavao, uputio sam se na adresu koju sam dobio.
Kući je.
Zvao sam ga usput ali se nije javljao.
Nakon vožnje od 20-tak minuta ušao sam u zgradu, i otišao do vrata njegovog stana.
Razvalio sam ih i ušao.
Ja: "Ubiću te ako si im uradio nešto!
Ima da se nagutaš baruta!"
Oliver: "Nemoj da koristiš tako oštre reči.
Uplašićeš mi gošću."
Kada sam ugledao Elenu u ćošku sobe, svu uplakanu i preplašenu, potpuno sam se izgubio.
Šta će sad da misli, znaće da sam umešan, mrzeće me, reći će sve Evi što je najgore.
Prvi put u životu sam pomislio... gotovo je.