M&M

《 65 》Samoća.

~Eva POV~
Juče je bio dug dan, sutra će buti još duži.
Ali prvo da završimo ovo danas.
Ja: "Mama izlazim. Idemo kod Tare."
Mama: "Uredu. Ali možeš li molim te da pokupiš Tobija iz škole pa tek onda da ideš kod Tare?"
Ja: "Naravno. Idem, vidimo se."
Mama: "Hvala dušo, vidimo se."
Ja: "Zdravo."
Taxijem sam do škole.
Ja: "Tobi! Ovamo!"
Tobi: "Eva!"
Uskočio mi je u zagrljaj.
Ja: "Hajde, danas te ja vodim kući."
Tobi: "Idemo."
Nakon što sam ga vratila kući, pešice sam krenula do Tare.
Prolazila sam ulicom kada sam sa druge strane trotoara opazila vrlo poznato lice.
Ja: "Mejson?"
O ne, video me je.
Ali zašto smao onako zuri u mene?

Nakon par minuta sam odlučila da mu pridjem.
Ja: "Zdravo."
Mejson: "Zdravo."
Ja: "Šta ti radiš ovde? Ovo mi ne izgleda kao mesto za nekog kao što si ti."
Mejson: "Pa šta. Da li mi je zabranjeno da sedim ovde."
Ja: "Ne, naravno da ne nisam tako mislila samo..."
Mejson: "Ma zaboravi. Nije ni bitno."
Čudno se ponaša.
Ja: "Da li je sve uredu? Izgledaš kao da te nešto muči."
Mejson: "Kao da je tebe briga."
Ja: "Pa možda me i ne bi bilo briga. Ali ti si Derekov prijatelj, zato zapravo i brinem."
Mejson: "A znači tako. Brineš šta će Derek da misli.
On ti je dečko, shvatam i zašto ti je važno."
Ja: "Šta?! Ne, Derek mi nije dečko!"
Bio je jako smiren dok sam ja paničila. Ovo 'dečko' me je izbacilo iz takta.
Mejson: "Ako tako kažeš."
Ja: "Pa da li ćeš da mi kažeš šta te muči?"
Mejson: "...Pa nemam šta da izgubim."
Sela sam pored njega na klupi.
Meson: "Reci mi šta se događa sa tvojom drugaricom."
Da li on to priča o Tari??
Ja: "Misliš..."
Mejson: "Da, mislim na Taru.
Šta joj se događa?"
Ja: "Na šta tačno misliš?"
Mejson: "Pa pre neki dan sam je zatekao ovde. I...plakala je.
I ja sma joj se rugao, nekako se sada osećam glupo zbog toga.
Reci mi šta joj se događa?"
Ja: "Ovaj... Mejsone, ja nisam osoba koja bi trebala da govori o tome.
Ne bi bilo uredu, zbog Tare.
Ako se već osećaš glupo, i možda želiš da se izviniš zbog toga što si joj se rugao, treba da razgovaraš sa njom. I ako želi, reći će ti o čemu je reč."
Mejson: "Da, i mislio sam da ćeš da kažeš ovako nešto."
Ja: "Žao mi je, ali zaista ne bi trebalo da ti pričam o tome."
Mejson: "Da, šta god.
Nego gde si krenula?"
Ja: "Pa do Tare."
Mejson: "Sjajno, idemo."
Idemo?
Ja: "Šta?! Ne! Ja idem, ti ostaješ ovde."
Ne mogu d averujem, samo je prošao pored mene i ignorisao me.
Ja: "Ne, ne, ne. Mrzim kada me neko ignoriše.
I Tarina kuća je u suprotnom pravcu glupane."
Mejson: "Pazi kako mi se obraćaš devojko."
Ja: "Devojko? Zar si mi zaboravio ime?"
Mejson: "Ne, samo ne stavljam tvoje prljavo ime u svoja usta."
Ja: "Molim?!!!"
To je to, sada sam besna. I to mu se neće svideti.
Mejson: "Da, dobro si me čula."
Počela sam da vrištim zbog besa koji sam osećala.
Kako sme tako da se ponaša?
Ja: "Ti si jedan veliki idiot i bezobraznik!"
Mejson: "Još jednom me nazovi tako i zažalićeš, veruj mi."
Ja: "Ti si onaj koji će zažaliti."
Mejson: "Zaista? Kako ćeš to učiniti. Žalićeš se Dereku?"
....Ja? Da se žalim muškarcu, da me zaštiti?!
Derek: "Neće morati. Jer... sam video sve."
Bila sam iznenađena kada sam čula dobro poznati glas.
Ali sam bila sam više uvređena Mejsonovim rečima.
Derek: "Kako se usuđuješ da..."
Ja: "Dosta."
Derek: "Molim? Šta je bilo Eva?"
Ja: "Prestani."
Derek: "Šta, ali..."
Pogled sam vratila na Mejsona. Moj ljutiti pogled.
Ja: "Kako se usuđuješ da kažeš da sam neka plačljivica koja bi otrčala do Dereka da se žali. Da traži pomoć da te ućutka.
Ja nisam takva čuješ li, ako bi  mi  ikad i  zatrebala pomoć od muškarca ne bih je tražila osim ako nisma u opasnosti po život. Razumeš li?!
Nikada neću tražiti od nekog da mi pomogne sa nečim ovakvim! Naučena sam da se sama štitim!
Čak i da se nešto takvo dogodi gd emi treba pomoć nikada ne bih laskala muškarcu i tražila mu pomoć, da misli da je toliko jači i bolji  od mene.
Zapamti moje reči Mejsone, i znaj da ja neću zaboraviti tvoje."
Krenula sam do Tare, zanemarujući njih dvojicu.

~Derek POV~
Čemu ovo? Šta joj se desilo odjednom?
Ja: "Šta si joj rekao?!"
Mejson: "Ništa. Hteo sam da pođem sa njom i onda me je uvredila..."
Ja: "I počeo si da vičeš na nju zar ne?!"
Mejson: "...Pa šta i da jesam.
Hoćeš li da me udariš zbog toga?"
Ja: "Da znaš i da hoću."
Mejson: "Zbog devojke ćeš se okrneuti protiv mene."
Ja: "Ne, samo ću da ti razbijem nos."
Mejson: "Kada se ovo desilo? Derek Hejl se zaljubio do ušiju."
Ja: "Pa šta? Bar znam da volim  za razliku od tebe."
Mejson: "Misliš da će me to uvrediti?
Znam i ja da volim Derek mada ne pokazujem to često. To je sve."
I otišao je.
Ali nije bitno. Imam važnijeg posla.
Kao to šta se desilo Evi.

~Eva POV~
Elena: "...I mislim da bi tako bilo najbolje.
Šta ti misliš Eva?
Eva?"
Ja: "A? Šta?"
Elena: "Jesi li me uopšte slušala?"
Ja: "Ovaj, nisam. Izvini. O čemu si pričala?"
Elena: "Nema veze. Ionako nije bitno."
Moje misli su idalje zaokupljene onim što je Mejson rekao.
Predstavio me je kao plačljivicu koja bi otrčala svojoj mami u zagrljaj kad bi joj lizalica ispala iz ruke. Ja to nisam!
Ja sam prestala da budem takva još odavno.
Još od kada nas je tata napustio.
Ja sma naučena da brinem o sebi, da znam sama da se snadjem u situaciji bez ičije pomoći.
A on... ugggr ne mogu da ga podnesem.
Mrzim ga, od danas pa nadalje ga mrzim.
Elena: "Eva!"
Ja: "Šta?" Opet je nisam slušala.
Elena: "Vidim da vam ja ovde nisam ni potrebna. Obe razmišljate o nečemu ne slušate."
Ustala je sa kreveta i krenula.
Tara: "Ne, Lena izvini. Molim te ne idi."
Ja: "Stani Elena žao nam je."
Elena: "O ne. Ja idem, a vi... sedite zajedno i ćutite ako želite."
I otišla je.
Uh, zaista nisam ovo želela, kao ni Tara.
Ja: "Žao mi je Tara."
Tara: "Molim?"
Ja: "Ja bih trebala da ti pomognem u ovakvoj situaciji a ja smao sedim i ćutim."
Tara: "Eva, pomažeš mi, i ti i Elena. Da nije bilo vas ne znam šta bih radila. Sa sobom, i mamom.
Jeste teško zbog tate ali... mislim da će sa vama sve biti lakše."
Ja: "Nadam se da hoće.
Ništa od ovaoga niste zaslužile Tara, jako mi je žao što se to desilo."
Tara: "Znam."

~Elena POV~
Ja: "Uhh... zašto se ovako osećam. Nikada nije bilo ovako."
Ja sam uvek bila ona vesela osoba, ali u pkslednje vreme to nije tako.
Osećam se mnogo drugačije, nekako... usamljeno, rekla bih.
Eva ima svojih ljubavnih problema a Tara ima problema kod kuće sa roditeljima. Ja nemam problema, i zbog toga mi je drago ali... one su nekako previše zauzete time i nemaju vremena za druženje.
Ja to shvatam, to su ozbiljne stvari i treba da se reše tih problema ali... nedostaje mi druženje, izlasci i sve ostalo. Ja nisam osoba koja može da sedi kući i ne radi ništa, meni je to dosadno. Ja tako ne mogu, a sada izgleda da moram.
Xx: "Pazi!"
I tako, odjednom, od svih ljudi ovde mene lopta pogodi u glavu.
Ja: "Aaaaaa!!! Ako te dohvatim, ko god da si, kunem se ja ću..."
Xx: "Ti ćeš šta?"
Ja: "Ubiću te!"
Xx: "Hahahahah, uredu možeš.
Lepim devojkama dozvoljavam da samnom rade šta žele."
Uzeo je loptu i otišao.
Ja: "Mogao si samo da kažeš izvini, tupane."
Pokupila sam se i otišla.
Ali nisam mogla a da ne mislim o tom dečku, i onome što je rekao.