M&M

《 20 》 Obećanje iz prošlosti.

~Derek POV~
Ležim na krevetu u hotelskoj sobi, gledam u plafon i razmišljam o Evi.
I tako razmišljajući o njoj... na pamet mi padnu još dve osobe. Zoi i... neko veoma sličan Evi. Toliko da me tera da pomislim da su ista osoba, ali nisu.
Nemogu da budu.
Ime druge devojke ne znam, nikad nisma saznao, a verujem i da neću.
Sreo sam je tada, jednom, i nikad više.
Pokušao ama da je nađem, zaista jesam, ali nisam je pronašao.
Mislim, na početku, tj. kada sam upoznao Zoi pomislio sam da je to ona, bila je plava kao i Zoi, ali pitao sam je, i saznao da Zoi nije ta koju tražim, i mislio sam da onda može da je zameni ali nije mogla.
Sigurno se pitate o kome pričam, pa mislim da je vreme da čujete i taj deo mog života.
Bilo je to pre oko 4 godine, leto, na havajima.
Tada sma bio početnika mafijaš, radio sam godinu dana i tada sam dobio moj prvi veliki posao. Trebao sam da ubijem milionera, David Ron, tako se zvao.
I tako sam otišao na havaje.

*flashback*
Izlazim iz aviona koji me je dovedo do havaja.
Znate ovo je lepo mesto za odmor, međutim ja nisam ovde na odmoru.
Ovde sam poslom, mafijaškim polsom.
Treba da ubijem milionera, Davida Rona, radi sa drogom međutim njegovi poslodavci nisu baš zadovoljni njime.
Ukratko treba da mu prospem mozak.
Otišao sam u hotel, najbliži kući Davida Rona, iznajmio sobu i ostavio stvari.
Sada idem na plažu, svakako su mi rekli da se zabavim.
Ja: "Još kad bih ovde bio na odmoru, bilo bi sjajno. Ali nisam."
Xx: "Hajdete, devojke!" Začuo se glas neke devojke, i bio je prelep. A znao sam da je i devojka, ali nažalost nju nisam video.
Tako sam uživao ceo dan na plaži, i pokušao da nađem devojku, no nisam uspeo, pa sam, kad je došlo veče, krenuo prema hotelu.
I mislio sam, s'obzirom na to da se do mog hotela može doći peške, da će ovo biti lepa šetnja ali nije bila.
Primetili ste da sa mnom nemože ništa da bude lepo.
Čuo sam vrisak neke devojke. I mislim da je to devojka sa plaže.
Potrčao sam u pravcu gde se začuo vrisak. Ugledao sam devojku i... nećete verovati koga. David Ron sa svojim čoporom.
Uhvatili su devojku.
Dobro je da sam poneo pištolj.
Bilo ih je 4, i David.
Ja: "A ne nećeš.
Davide!"
David: "Ko se usuđuje da me prekida u poslu."
Ja: "Veruj mi, to ko sam ja, ti je najmanji problem sada."
David: "A je li?"
Ja: "Mhm." Izvadio sma pištolj i pogodio trojicu, ali četvrtog nisam mogao. Držao je drvojku i mogao sam i nju da pogodim.
Ja: "Hajde Davide pusti devojku i uštedi i tebi i meni vreme."
David: "Pozovi pojačanje!"
Ja: "O ne, ne kvari zabavu.
Mislim ne kvariš eno mog pojačanja."
Iskoristio sma priliku kada su se okrenuli da pogledaju.
Udario sam pesnicom onog koji je držao devojku, a onda mu je metak prošao kroz glavu.
Devojka se naravno uplašila. Sigurno nije navikla da viđa kako se neko ubija bez da teepneš.
Ja: "O ništa od tvog pojačanja."
David: "Ko si ti dođavola?!"
Ja: "Rekoh da ti je to najmanja briga."
Onda sma se obratio devojci.
Ja: "Dobro si?"
Xx: "Jesam, mnogo ti hvala."
David je krenuo prema svom vozilu. Morao sam brzo da reagujem, pa sma i zaboravio ko gleda.
Ja: "Rekoh da ne kvariš zabavu."
Pogodio sma ga u nogu.
Ja: "Rekli su mi da si... pa bolji od ovoga. Pa dobro, kako god, da završim sa ovim."
David: "Stani! Platiću ti! Koliko god hoćeš, samo me pusti!" Približio sam mu se. I rekoa tiše.
Ja: "Veruj mi ne možeš da mi ponudiš ništa više od ljudi koji te žele mrtvog.
Ne možeš da veruješ koliko njih želi tebe, krvavog, na svom stolu."
David: "Ne..."
Ja: "Ala si dosadan." I bum. Po sred čela.
Opet njen vrisak.
Otišao sma do nje.
Ja: "Jesi li dobro?"
Xx: "Da... jesam." Vratila je pogled na četiri leša.
Ja: "Žao mi je... što si ovo morala da vidiš, ali... morao sam to da uradim."
Xx: "Svakako ti hvala."
Ja: "Jesi li sama ovde?"
Xx: "Ja sam... nisam, ali ostala sam duže na plaži, a ostali su otišli. A kada sam krenula oni su me uhvatili." Suze su joj išle, jedna po jedna.
Nekako...ne znam, zabolelo me je što je plakala.
Ja: "Hajde, idemo. Poći ću sa tobom."
Ćutala je.
Ja: "Ne brini, neću da te povredim. Ja... bavim se samo lošim ljudima.
A znam da ti nisi." Pružio sam joj ruku, i pomogao joj da ustane.
Xx: "Verujem ti. Samo..."
Ja: "Uplašila si se. Znam. Uredu je. A sada hajde, idemo."
Rekla je da je hotel u kojem odseda blizu. Tako da smo ipak otišli u šetnju.
Tako hodajući smo se zapričali, čisto da se malo opusti i skrene misli.
I ako znam da će ovo da joj ostane urezano u sećanju.
Iz našeg razgovora sam zaključio da je ljubazna, ali može biti drska, i opasna.
Xx: "A! Šta je to bilo?" Začuli su se neki psi. A to ju je nateralo da mi se približi, zagrli me.
Prebacio sam ruku preko njenih ramena. Na desnom ramenu sam osetio mladež.
Xx: "Izvini."
Ja: "Uredu je." A što ne ostade tu.
Xx: "Stigli smo."
Ja: "Ovde?"
Xx: "Da." Zazvonio joj je telefon.
Xx: "To je moja mama. Moram da idem.
Joś jednom ti hvala, mnogo. Laku noć."
Ja: "Da li..." krenula je prema vratima ali se zaustavila.
Xx: "Da?"
Ja: "Da li ćeš i sutra da budeš na plaži?" Nasmešila se.
Xx: "Žao mi je, ali ja sutra idem."
Ja: "Hoću li... hoću li nekad opet da te vidim?"
Xx: "Sigurna sam da hoćeš."
Opet je dotrčala do mene.
Xx: "Uzmi ovo." Skinula je zlatnu ogrlicu, sa polu mesecom i suncem, sa vrata.
Xx: "Nađi me. Nađi me sa ovim.
Obećaj mi da hoćeš."
Ja: "Obećavam." Poljubila me je u obraz... i otrčala.
Ja: "Obećavam... naći ću te."
*end of flashback*

Primetili ste da sam toliko bio zaslepljen njom da je čak nisam pitao ni za ime. A nije ni ona mene...
I od tada, do sada, svaki put kad imam priliku, kad sam sam noću i danju, što je češto, gledam nebo, gledam mesec i sunce, i njen lančić. Zamišljam da je pored mene.
A jednom će biti, hoće. Naći ću je, obećao sam i to obećanje ću da ispunim.

~Eva POV~
Ležim na krevetu i razmišljam o Dereku, i još nekom ko mi prolazi kroz glavu.
Čak me natera da pomislim da su ista osoba... ali nisu, ne mogu da budu.
Ili... šta ako jesu. Obojica se bave samo lošim ljudima. Obojca... nekako se slično ponašaju.
Ne, nisu, da jesu znao bi da sam to ja, i vratio bi mi lančić.
A opet da li me se on uopšte seća, da li...da li me uopšte traži.
Prošlo je dosta dugo... 4 godine, i nije me našao do sad. Sigurno da me je zaboravio, a obećao je da će da me pronađe. Obećao je...
Sa takvim mislima sam utonula u san.