M&M

《 8 》Razlog za sve.

Budim se, naspavana.
Znate zašto? Zato što je vikend! Subota.
I prelep je dan, sunčan.
Ja: "Šta bi smo mogli danas da radimo.
Možda na sladoled, na ručak u neki restoran.
Ma videćemo, a sad da se lepo, polako spremim i siđem na doručak."
I tako sma sišla na doručak.
Ja: "Dobro jutro!"
Mama: "Dobro jutro? Nešto smo raspoloženi?"
Ja: "Mama, kao da me nepoznaješ.
Jedino što mene čini ovoliko srećnom je..."
Tobi: "Vikeend!" Uskočio mi je u zagrljaj.
Ja: "Vidiš čak je i ovaj mališan to zapamtio.
Oćemo da jedemo? Šta kažeš mališa?"
Tobi: "Daa! Hoćemo hranu!"
Ja: "Hajde, sedni za sto.
I šta imamo za doručak?"
Mama: "Čudi me da nisi osetila miris?"
Ja: "Pa amlo mi je nos začepljen, al nebitno. Šta ima?"
Mama: "Vaše omiljeno jelo, na trećem mestu."
Ja i Tobi smo se pogledali, i prodrali se.
"Kflicee!"
Mama: "Da,da."
Ja: "Ma ne postoji bolja mama od tebee!"
Mama: "Hajde sedni."
Zauzela sma svoje mesto do Tobija, i počeli smo da proždiremo sve kiflice. Dobro, preterujem, ali zaista smo dosta pojeli.
Ja: "I šta sledeće da radimo?"
Onda mi je zazvonio telefon.
Ja: "Hmm? Šta joj je sad?"
Poziv*
Ja: "Reci Tara."
Tara: "Večeras ste kod nas na večeri, da znaš. I Eleni sam javila, ona i njeni dolaze."
Ja: "Važi, i mi smo za.
Baš sam razmišljala šta da radimo, kad ono ti zoveš."
Tara: "Sjajno. Znači dolazite?"
Ja: "Apsolutno."
Tara: "U 8."
Ja: "Važi se."
Kraj poziva*
Mama: "Šta je bilo?"
Ja: "Večeras smo na večeri kod Tare."
Mama: "Uredu."
Tobi: "Jeeejjj!" Tobi je srećan jer tara ima malu sestru Leu, njegovih godina. Pa vi sada razmišljajte zašto je Tobi srećan.
Ja: "A ti se raduješ? Khm,khm... pitamo se zašto?"
Tobi: "Pa eto... onako." Mama i ja smo se na to nasmejale.
Ja: "Daj ja ću da operem sudove mama."
Mama: "E baš ti hvala Eva. Dosta sam se umorila."
Ja: "Pa idi odspavaj, gore u sobu."
Mama: "Pa neznam."
Ja: "Šta neznaš? Idi i legni i spavaj."
Mama: "Pa izgleda da će tako da bude."
Tobi: "Mama hoću i ja da spavam."
Mama: "Hajde Tobi.
Idemo mi Eva."
Ja: "Važi." Ja sam oprala sudove i onda sam sela na kauč i gledala neki film.
Ja: "Što je lepo kad samo ležiš." Onda se čulo zvono na vratima.
"Uff... izgleda da sam to prerajo rekla."
Ustala sam  i otvorila ta ista vrata.
Ja: "Da?"
Poštar, sa računima. Bajno.
Poštar: "Izvolite."
Ja: "E pa baš vam hvala."
Poštar: "Šta da radim."
Ja: "Da, izvinite.
Doviđenja."
Poštar: "Doviđenja."
Zatvorila sam vrata.
Ja: "A baš mi je lepo počeo dan. Ko te naterao da baš danas doneseš račune."
Mama: "Šta je bilo Eva?"
Bacila sam pogled na stepenice, sa kojih je mama silazila.
Ja: "A? Ma poštar doneo račune?"
Mama: "A to je znači?"
Ja: "Mhm. Nego što ne spavaš?"
Mama: "Nisam mogla da zaspim, izgleda da mi je samo trebalo malo odmora.
A i treba da odem u kupovinu. I daj uspust ću da platim te račune."
Ja: "Hoćeš da pođem sa tobom?"
Mama: "Ma ne. Sama ću."
Ja: "Uredu." Uzela je jaknu i svoju torbu.
Mama: "Daj mi tvoj novčanik. Moj je gore u sobi."
Ja: "Evo. Tu ti je i kartica. Njome plati."
Mama: "Važi. Hajde vidimo se."
Ja: "Vidimo se.
Idemo da se vratimo uživanju."
I tako sam uživala do jedno 5 popodne.
Ja: "Gde je mama do sad?
Da je pozovem...
Već sam joj rekla da mrzim govornu poštu."
Problem je taj što ne mogu da izađem i da je potražim jer će Tobi ostati sam.
Ja: "I šta sad da radim?
Mislim mogu da zaključam, al me je strah opet." Na kraju sam ostala.
Otišla sam da se istuširam, onda sam opet ležala na kauču. Mislim...šta drugo da radim?
Ja: "Dosadno."
U među vremenu se i Tobi probudio.
Ja: "Samo toliko?"
Tobi: "Pa nemogu više, naspavao sam se."
Ja: "Uredu.
Hajde, dođi. Hoćeš da gledaš crtani?"
Tobi: "Da!"
Ja: "Dobro, evo ti. Ja idem gore da peglam kosu a ti gledaj. Važi?"
Tobi: "Dobro. Ali hoću čips."
Otišla sam do kuhinje po njegov čips.
Ja: "Evo ti čips."
Onda sam otišla da se peglam, kako sam rekla i Tobiju.
Taman kad sam završila, i sklonila peglu, Tobi viče iz dnevne.
Ja: "Šta je Tobi?!"
Tobi: "Neko zvoni Eva!"
Ja: "Dolazim!"
Sišla sam i otvorila vrata.
Znala sam da je to mama. Jer mi je malo pre i napisala poruku da stiže.
Ja: "Mama konačno." Ond sama primetila još jedno, vrlo poznato lice, koje stoji do mame.
Ja: "Gospodine Derek? Šta vi radite ovde?"
Tobi: "Mama!" Tobi je hteo da odma otrči u zagrljaj mami, ali se zaustavio kad je Dereka pored nje.
Tobi: "Ko je on? Eva da li ti je on dečko?"
Sakrio ze iza mojih nogu.
Ja: "Tobi." Malo sam se postidela.
Ja: "Ne Tobi, on je moj šef, nije mi dečko.
Izvinite."
Derek: "Nema problema Eva.
Svakako smo već ovo prešli."
Ja: "Hah, da."
Mama: "Gospodin Derek? A pa i mislila sam da sam vas već negde videla. Vi ste šef firme gde Eva radi."
Derek: "Da gospođo." Uz to se nasmejao, a ja sam stojala tako na vratima gledajući ih zbunjeno.
Ja: "Em. Dajte mi to." Htela sam da uzmem kese iz njegovih ruku.
Ali mama...
Mama: "Molim te uđi."
Derek: "Hvala, ali ne bih da vam smetam."
Mama: "Ma molim te, uđi. Bar da ti se zahvalim jednom kafom ako ništa drugo." U sebi sam se molila da ne pristane, ali jeste. Mada i ne krivim ga, da je odbio mama bi ga svakako uvukla u kuću. Ona neshvata ne kao odgovor.
Derek: "Uredu."
Mama: "Uđi, slobodno."
Derek: "Gde da ostavim ovo."
Ja: "J..."
Mama: "Tamo, na stolu u kuhinji." Otišao je da ostavi kese, a amam mi se približila i rekla mi, tiho.
Mama: "Pa lepši je uživo, šta misliš mila?"
Ja: "Mama, daj. Znam šta misliš."
Mama: "Pa šta ima veze.
I šta mu je značilo da ste ovo već prešli?"
Vratio se.
Mama: "Ispriča ćeš mi kasnije."
Mama: "Izvoli sedni."
Derek: "Hvala."
Ja: "Idem ja da napravim kafu."
Otišla sam u kuhinju.
Ja: "Šta sad da radim. Mislim šta on radi.
Prvo mi kaže da ga se klonim a sad je u mojoj kući u dnevnoj sobi i čeka kafu, mislim..."
Derek: "Jel ti to pričaš sama sa sobom?"
Ja: "Aaa!! Šta to radiš!... Te."
Počeo je da mi se smeje, u facu.
Podiglasam obrvu i pogledala ga, onako kao d asam htela da ga ubijem.
Mislim ne kao, ja sam htela da ga ubijem.
Derek:  "Šta ti je?"
Ja: "Šta, šta mi me? Na smrt si me preplašio! Ste."
Idalje se smejao, a onda su i Tobi i mama počeli da se smeju.
Derek: "Izgleda da se zabavljaju."
Ja: "Šta god." Okrenula sam se, baš na vreme.
Ja: "Uh, za dlaku."
Derek: "Šta ti je? Nisi ovakva na poslu."
Ja: "Nisam, zato što..." Opet sma se okrenula ka njemu. Ali mi je bio toliko bli,u, zamalo ga nisam.... ne, ne, Eva ni ne razmišljaj o tome.
Derek: "Zato što?"
Ja: "Z...zato š što...."
Mama: "Jel gotova kafa Eva?"
Ja: "D...da mama, evo dolazim."
Vratio se u dnevnu i ja odmah za njim.
Ja: Izvolite."
Mama: "I htela sam da vas pitam, da li je Eva dobar radnik." Pogledala sam je, inznal je da taj pogled znači da ću da je ubijem.
Derek: "Jeste. Eva je jedan od boljih radnika, obzirom na to da je skoro počela sa radom."
Sve je to govorio gledajući me u oči.
I ja sam njega naravno gledala u oči.
Derek: "Nego, ti si Tobi? Onaj neverovatan dečak?"
Ja: "Da. Moj sjajan mali brat."
Tobi: "Kako to misliš?"
Derek: "Eva mi je rekla da si ti smislio ideju za hotel? Jesi li?"
Tobi: "Hotel?"
Ja: "Znaš Tobi, hotel za koga nije imalo mesta, pa si ti onda nacrtao onaj crtež sa terasama. Sa kojim si mi pomogao. Sećaš se?"
Tobi: "A da, znam."
Derek: "Kako si to smislio, Tobi?"
Tobi: "Neznam, palo mi je napamet."
Nasmejali smo se.
Vreme je prošlo, a onda sam pogledala sat na telefonu.
Bilo je 6 i 50, i dosetila sam se Tare, i večere na kojoj treba da se pojavimo.
Mama: "Ah vidi koliko je sati.
Izvinite, mi trebamo da idemo na večeru. Ima još sat vremena ali moramo da se malo spremimo."
Ja: "Ja ću da pravim društvo gospodinu Dereku, mama. Ti i Tobi idite pa ja ću kasnije da navratim."
Derek: "Mogu da vas odbacim ako želite." Presekla sam se.
Šta kao onda ostane na večeri, neznam šta onda da radim.
Mama: "Ne, ne bismo hteli da vam oduzimamo vreme, sigurna sam da imate važnijeg posla." To mama, samo tako nastavi.
Derek: "Ma ne. Molim vas. Nije nikakav problem."
Ja: "Mama, idite, ti i Tobi, a kasnije ću ja."
Mama: "Važi. Hajde Tobi."
Otišli su.
Onda sam vratila pogled na Dereka.
Derek: "Reci Eva? Čemu taj... osuđujući pogled."
Ja: "Nije mi jasno."
Derek: "A šta to?"
Ja: "Rekli ste da vas se klonim, upozorili ste me. A ipak... večeras ste vi oni koji ne drže distancu. Pitam se zašto?"
Derek: "Odlično zapažanje."
Ja: "Možete li da mi odgovorite?"
Nekoliko trenutaka je samo ćutao.
Derek: "Eva, znaj da ja ništa ne radim bez razloga. Čim sam ovde sa vama, nakon onog dana kad asam te... upozorio, znači da i za to ima razlog."
Ja: "A razlog je?"
Derek: "To već nemoraš da znaš."
Ja: "Aliželim da znam."
Derek: "Ali ja ne želim."
Mama: "Evo nas Eva."
Baš nađeš trenutak mama.
Mada možda je bolje što je upala, nemate pojma kako bih mu odbrusila.
Ja: "Onda idem ja."
Otišla sma u sobu, i brzo se presvukla.
Obukla sam:

I obula sam, pošto ne volim štikle (zamislite da ih nema na slici) bele patike.
Kosu sma pustila.
Ja: "Sjajno, kako sam iznervirana čudo sam se i ovoliko spremila."
Sišla sam dole.
Ja: "Evo me."
Mama: "Sjajno, idemo."
Derek: "Posle vas."
Ja: "Nećete da mi kažeš, razlog zar ne?"
Deeek: "Smatram da za time nema potrebe."
Ja: "Mhm... ali ja smatram da za tim ima velike potrebe, gospodime Hejl."
Oštro sam ga pogledala. Ali to kod njega nepali.
Derek: "Hoćemo li Eva?"
Ja: "Posle vas." Izašli smo, i nakon što sam zaključala vrata smo ušli u auto.
Ja sam sedela ispred pored njega, i ceo put se ništa nije čulo.
Derek: "Evo nas."
Ja: "Hvala vam na prevozu."
Derek: "Nema na čemu."
Tara: "Stigli ste, konačno." Zaustavila se na trenutak kad je ugledala svog šefa.
Taa: "Gospodine?"
Ja: "Gospdin Derek se ponudio da nas doveze."
Tara: "Je li?"
Ja: "Da. Samo to.
Onda doviđenja, gospodine."
Tara: "Hoćete li da uđete? Da ostanete na večeri?" Pogledala sam u Taru, koja je već znala da ću je ubiti.
Derek: "što da ne."
Tako smo svi ušli u kuću. I Derek.
Sigurna sam da će ovo biti jedno napeto veče.