When dreams come true

7. PROVOKACIJA

Mya P.O.V

Nakon petnaestak minute vožnje, skrenem na parkiralište kod studija iz kojeg smo krenuli. Zaustavljam auto na prvom slobodnom parkirnom mjestu. Odvežemo pojas i krenemo izaći, ali ja vidim da je Plavokosom pojas zapeo.
"Ja ću. Ovaj zna zezati." - kažem pa pritisnem gumb dosta snažno, a pošto je na istom mjestu Plavokosi držao ruku, ruke nam se okrznu. Pogledamo jedno u drugo. Njegove oči bile su tamno smeđe. Ništa posebno, ali opet svatko bi se izgubio u njima. Imao je savršene duge trepavice koje su savršeno isticale te oči boje čokolade. Kada shvatim da je ovo već postalo čudno, izađem iz auta, a potom zatvorim vrata. Isto ponovi i Plavokosi. Izađem i naslonim se na svoja vrata pa prekrižim noge dok se Carla osloni na lijevu nogu te idalje tipka po mobitelu. Dylan i Plavokosi zaobiđu auto, a potom nam se pridruže.
"Kad smo sutra?" - upitam pogledavajući čas u Dylana, čas u Plavokosog pa čas u Carlu.
"Zar ne radiš ti sutra?" - Thomas mi odgovri novin pitanjem. Pogledam u njega začuđeno. Nisam se nadala da će on išta reći. Obično je vrlo šutljiv.
"Radim." - kimnem glavom.
"Ali prvi klijent dolazi tek u dva. Tako da imam vremena." - nadovežem se na prethodnu rečenicu.
"I ja sam od dva, ako nekog zanima." - Carla drsko dobaci ne spuštajući pogled s mobitela. Ne razumijem što radi, ali znam da ona nije takva. Čini mi se da je ovo Dylanovo maslo.
"Dobro. Može onda u osam?" - Dylan se oglasi. Kimnem glavom. Protresem i Carlu.
"U osam kaže čovjek? Je l' u redu?" - pogledam u nju, a ona kimne glavom spuštajuci mobitel. Pogleda u Dylana koji joj se sladunjavo nasmješi. Ona ne pokazuje ni jednu emociju na licu. Zašto je tako hladna? I to prema osobi za koju joj srce kuca? Dok joj on služi svoje na pladnju? Da, ovo je puno previše za moj mozak.
Pogledam u Plavokosog koji prođe rukom kroz kosu. Nisam mogla skinuti oči s njega, a ovo što je napravio s kosom nije mi išlo u korist. Kad ulovi moj pogled, brzo ga skrenem u pod.
"Znači sutra u osam?" - Dylan još jedanput upita, a nas troje potvrdno kimnemo glavom. Otvorim vrata auta dok Carla zaobiđe auto i otvori suvozačka.
"Bok Dylan, bok Plavokosi." - mahnem im zatim sjednem u auto.
"Zovem se Thomas." - Plavokosi se krene opravdavati, a ja odmahnem glavom.
"Plavokosi mi je draže."  - kažem, namignem mu pa zatvorim vrata. Ubacim u prvu brzinu. Auto se pokrene dok iza nas ostanu Dylan i moj dragi prijatelj Plavokosi. Čim izađem na glavnu cestu, bacim jedan pogled na Carlu koja sjedi prekriženih ruku hipnotizirano gledajući u cestu.
"Što je bilo Carls?" - tako je zovem iz ljubavi. Volimo si davati raznorazne nadimke. Jednostavno smo previše povezane. Više ju uopće ne doživljavam kao najbolju prijateljicu, ona mi je jednostavno sestra koju nikad nisam imala.
"Ništa." - odgovori mi zamišljeno ne mičući pogled sa ceste. Ovo je jedan od trenutaka kada bi joj voljela zaroniti u glavu i vidjeti o čemu razmišlja. Ali neće biti potrebe. Reći će mi, prije ili kasnije.
"Carla reci mi šta te mući. Molim te. Vidim da nešto ne valja." - ponovno brižno upitam dok zaustavljam auto pred podužom i mojom najdražom kolonom.
"Mya rekla sam da ništa nije bilo! Ništa me ne muči. Pusti me, molim te!" - povisi ton i pogleda u mene.
"Dobro okej, sorry što živim!" - podignem ruke u vis. Iskreno znam što ce sada biti. 3,2,1...
"Oprosti okej? Oprosti nisam htjela biti drska. Samo..." - kaže i pogleda me milo.
"Dobro, u redu je. Samo ne volim kad si sva tako... blje!" - složim čudnu facu i mahnem rukama.
"On je kriv za sve!" - iznervirano kaže, namršti se i ponovno prekriži ruke pa makne pogled. Znala sam. Dylan je problem.
"Slušam." - odlučno kažem, a ona se okrene prema meni.
"Znaš kad si napravila ono poslije tunela?" - kimnem glavom potvrdno gledajući u cestu i pomičući se kao i kolona.
"E pa tad smo se zagrlili. Znam da me nije htio pustiti, a nisam ni ja njega bome." - ponovno stanemo u koloni, a ja zbunjeno pogledam u nju.
"Pa u čemu je problem? Što je u tome loše?" - zbunjeno upitam, a ona ljuto raširi ruke.
"Kako misliš u čemu je problem? Pa u tome! U tome sto nisam to smjela napraviti!" - bijesno kaže, ja ju ponovno zbunjeno pogledam.
"Zašto?" - kratko upitam.
"Što zašto? Pa zato! Ti si glupa!" - odbrusi mi i okrene glavu prema prozoru.
"Meni ti ne ideš u glavu. Ponašaš se kao dijete. Sramota!" - vratim joj istom mjerom pa onda i ja okrenem glavu prema prozoru te se naslonim na njega.
"On ne smije znati da ga volim Mya!" - uspravim se i pogledam je. I naravno, kreće tipična Carla drama.
"Zašto ne?" - sad se već i malo pravim glupa, ali jedan dio mi zbilja nije jasan. Ona se pak ponovo naduri.
"Zato što nebi razumio! On je glumac, bojim se da me ne iskoristi." - odmahnem glavom na njezine riječi.
"Neće. On je predobar za to." - pokušam popraviti stvari, a ona me udari u ruku.
"Ne! Ne poznaješ ga! Plus glumac je! Sve nas moze prevariti." - slegnem ramenima na njezine riječi.
"Mene neće. Uostalom, Carla on je čovjek. Što ako je glumac? Ne može se zaljubiti u nekoga?" -  kažem gledajući ispred sebe, a ona ljuto ispuhne.
"Što ako me iskoristi Mya!? Ja ga volim!" - opet kreće dramatizirati, a ja ju uhvatim za ramena i protresem.
"Smiri se čovjece. Pa nećete se odmah ženiti. Upoznajete se. Tko zna svidaš li mu se uopće? Uopstalom, kako nekoga možet voliti nekoga nakon dva dana poznavanja?" - pokušam joj racionalno objasniti neke stvari. Ona me ljuto pogleda.
"Nisi vidjela kako me gleda? Kako mi se smješka? Hello otvori oči!" - i ja ispuhnem i pomaknem nas još malo naprijed. Ova kolona je duža nego vječnost. I još me ova tu žena ubija u pojam. Ne volim njezine paranoične ispade. Jednostavno, zna se nazivčirati zbog takvih gluposti, a uopće nema potrebe za tim. Gotovo uvijek je pod stresom i to loše utječe na nju. A ja koja sam uvijek u dubokom chill moodu, sve stignem, sve uspijem i još se dobro osjećam. Da se barem malo ugleda na mene, svima bi bilo lakše. Prvenstveno njoj.
"Smiri se. Molim te. Sve će biti uredu. Upoznat ćeš ga i vidjeti kakav je. A ja dam ruku u vatru da je predobar da te iskoristi." - ošine me pogledom.
"Pazi ti tu svoju ruku." - odbrusi mi i okrene glavu. Ja ponovno stisnem gas i pomaknem auto. Ispuhnem i ponovno udahnem duboko. Otvorim prozor jer osjećam da mi ne dostaje zraka.
"A ti?" - kaže te ja okrenem glavu i pogledam je zbunjeno. Naravno, okrenula je temu kad joj više ne paše ova. Tipična Carla.
"Što ja?" - slegne ramenima.
"Pa ne znam ja. Ti reci meni." - napravi čudan pokret očima. Ako me misli ovako provocirati, ići će pješice na kući.
"Ne razumijem." - iskreno kažem, a ona se samo provokativno nasmije.
"Sviđa ti se Thomas." - ispali k'o iz topa i nasmije se. Dakle tu smo. Provokacije kreću. Odmahnem glavom.
"Jesi normalna ti?" - upitno je pogledam j.
"Priznaj." - kratko kaže i ne odustaje.
"Što da priznam?" - i dalje se pravim glupa. Ali sada već vidim da me neće pustit na miru.
"Sviđa ti se." - odmahnem glavom.
"Misli ti što hoćeš. On je za mene kao i svaki drugi suradnik ili klijent." - odbusim joj pa napokon izađem iz kolone i prođem kroz tunel normalnom brzinom.
"Zašto nisi obarala rekord?" - upita me, a ja samo slegnem ramenima. Iskreno, nije mi niti palo napamet.
"Dosta za danas." - kratko dobacim.
"Ne skreći s teme." - drsko kaže. Pogledam je brzo pa vratim pogled na cestu.
"Ti si skrenula sa teme!" - obeanim se, a ona kimne glavom.
"Istina. Oprosti." - ispali. Prekriži ruke i kreće se duriti. Opet. Ispuhnem.
"Draga moja, žao mi je, ali stvarno ti nemam što za reći. Možeš se duriti i do sutra što se mene tiče." - lijepo joj objasnim, a ona mi pokloni jedan od svojih prodornih pogleda.
"Lažeš Mya. Vidjela sam kako se gledate. Mene nećeš smuljati." - ponosno kaže, a ja se samo nasmijem.
"Rekoh, misli što hoćeš. Ja znam da ništa ne osjećam prema njemu. Zaboga jedva da mu ime znam." - ona se nasmije i cinično kimne glavom.
"Još." - okrenem glavu prema njoj i pogledam je. Zatim vratim pogled na cestu. Sad me već jako živcira.
"Još niti ću ikad. Hvala što se brineš za moje ljubavno stanje, ali kao što sam rekla ne tražim dečka." - i dalje pokušavam biti što smirenija, ali da budem iskrena pucam. Ona pak samo odmahne glavom.
"Mya to je laž. Ne možeš tražiti dečka. On jednostavno ušeta u tvoj život kad se najmanje nadaš." - ponosno kaže. Oh, pa ona se sada i pravi pametna. Kimnem glavom i složim sarkastično lice.
"Da ma misli što hoćeš." - zaustavim auto pred kućom i ugasim ga. Odvežem se pa izađem iz auta te nakon što i Carla to napravi zaključam ga.
"Samo da ti kažem, nemoj se ti brinuti za moj ljubavni život. Ne opterečuj se mojim problemima. Jer koliko vidim imaš već dosta svojih." - odbrusim joj za kraj i ni ne pričekam njezinu reakciju. Brzo odmarširam do kuće. Otključam i otvorim vrata kuće ulazeći u hodnik. Tu se izujem i bacim na kauč gdje mi se ubrzo pridružuje i Mimas.
"Dečko moj lijepi." - tepam mu pa ga pomazim.
"Samo da znaš, znam da ćeš večeras zaspati razmišljajući o Thomasu." - kaže prolazeći pored kauča. Namršteno je pogledam.
"On je za mene Plavokosi." - iznervirano podviknem, a ona odmahne rukama.
"Kako god. Plus čula sam da ima dobre pločice. Javi mi je l' istina!" - dobaci, a zatim odskakuće u kuhinju uz hihot.
"Jebi se!" - istim tonom joj dobacim, a zatim se vratim maženju s mojom jedinom ljubavi ; Mimasom.