When dreams come true

35. ZA NAS

Thomas P.O.V

Na pitanje volim li Myu samo je jedan odgovor, najviše i neopisivo. No, hoću li joj zato dopustiti da mi brani neke stvari u mom životu? Neću, naravno. Zato sam na svoju ruku ipak okrenuo broj moje crvenokose prijateljice. Naglasak na prijateljice! Prema Tari ne osjećam ništa više, naš odnos je čisto prijateljski. A s obzirom da radimo na istom filmu, ne vidim razlog zašto ne bih obnovio prijateljstvo s njom. I da, iako je Mya dovoljan razlog za to, ja zaista mislim da ona samo pretjeruje. Ljubomora u vezi je normlana i da pače poželjna u malim i normalnim količinama, ali ona malo previše dramatizira.
"Izvoli." - otvorim vrata Tari kao što to obično radim.
"Oh, i dalje si džentlemen. Neke stvari se nisu promijenile." - slatko se namije i uđe u kafić.
"Što kažeš na onaj stol dolje?" - pokaže rukom na stol na kraju kafića blizu pozornice. Ovo nije bio klasičan kafić, to je bio kafić po danu, a nešto kao noćni klub po noći. Gotovo svake večeri u njemu je bila živa muzika i zaista je bio nešto posebno.
Sjednemo za stol i naručimo. Nakon dugog nečkanja naručio sam alkoholno piće iako nisam bio za to. Tara je inzistirala. Ona je naručila koktel, a ja neki viski i kolu.
"Pa dakle, što ima kod tebe?" - prvi presjećem tišinu, dok ona slegne ramenima.
"Joj dragi mo,j ništa. Pokušavam se uklopiti u ovaj brzi grad koji nikad ne spava, ali ne ide mi. Ne ide mi nikako." - pruži ruke na stol. Nasmijem se i kimnem glavom.
"Pa, voljan sam ti pomoći u tome, ako si ti naravno za." - kimne glavom veselo.
"O molim te! Očajna sam!" - oboje se nasmijemo.
"A ti? Karijera je na vrhuncu, prekrasna djevojka... Sve ti je krenulo." - neugodno ispuhnem.
"Mya ti je djevojka, je li tako?" - na sekundu stanem i progutam knedlu. Ne znam što mi se dešava. Ne osjećam ništa prema Tari, ali kad s njom trebam pričati o Myi kao da me nešto koći.
"Da. Nešto tako." - ipak uspijem nešto reći. Nezadovoljan sam odgovorom, ali barem je djelomično istinit.
"Nešto tako?" - namršti se zbunjeno.
"Što to znači? Zajedno ste ili ne?" - preko stola pruži ruku i stavi je na moju. Bez razmišljanja maknem svoju i spustim je na koljeno. Odmahnem glavom.
"Ma zajedno smo, da. Samo ne dugo." - ona kimne glavom i povuče svoju ruku k sebi.
"Voliš li je?" - još više zašutim na ovo pitanje. Pogledam je dok me ona odlučno gleda u oči. Želim joj reći da volim Myu kao nikog nikada, da mi znači kao nešto što je najvrijednije na svijetu. Želim joj reći da bih za Myu napravio bilo što. Ubio bih za nju, ali ono bitnije, živio bih za nju. Ali ne mogu, ne izlazi iz mene.
"No?" - požuruje me, ali ja i dalje ne mogu. Ne mogu izustiti ni riječ.
"U redu. Pitanje je glupo. Da je voliš ne bi sjedio ovdje samnom iako ti je jasno naglasila da ne radiš to." - razlogačim oči, a ona se nasloni na naslon stolca. Hladokrvno uzme gutljej svog koktela. Uistinu sam začuđen njezinom tvdnjom. Zar je ona poludila? Izgleda da je Mya bila u pravu, ona mene ne gleda kao prijatelja. Voli me kao što ja volim Myu i upravo sam se ukopao vrlo duboko.
"Ne Tara. Varaš se. Volim Myu. Volim Myu kao nikoga do sad." - cinično se nasmije i ispuhne.
"Čisto sumnjam da s njom imaš onakvo nešto što si imao samnom. To je prava ljubav. Prva i jedina. Neponovljiva." - odmahnem glavom.
"Da, da si mi bila prva ljubav to je istina. Ali morat ću te razočarati, Mya je moja prava ljubav. Mya je djevojka s kojom želim provesti ostatak svog života." - naslonim se objema rukama na stol.
"Da, da. Kako ti kažeš. Vjerujem ti." - namigne mi te još dodatno potvrdi svoj sarkazam.
"A vidim da ti mene zato nisi još preboljela." - vratim joj istom mjerom. Jako ju uzmeniri moja rečenica te se brzo povuče.
"A jel? Od kuda ti ta ideja?" - slegnem ramenima i sad se ja naslonim na naslon stolca.
"Prvo obučena si vrlo jeftino, oskudno rekao bih, a i sama znaš da ja na to nikad nisam patio. Iz tebe vrišti željna pažnje." - nijemo me gleda i guta teško.
"Također, znam kakva si kad si ljubomorna. A ljubomorna si na Myu, jako si ljubomorna. Vidi,  ti i ja se dugo poznajemo. Hajde da obnovimo odnos, ali isključivo prijateljeski. Prestani me provocirati, valjda se sjećaš kakav sam kad poludim." - i dalje nijemo prati svaki moj pokret. Jedva kimne glavom.
"I odmah ću ti reći. Ako se dogodi da ću u bilo kojem trenutku morati birati između tebe i Mye, bez da trepnem ću izabrati nju. Neka ti to bude jasno." - ponovno jedva kime glavom.
"Ispričaj me." - ustane i nestane gurajući se u masu. Ispuhnem i izvadim mobitel iz džepa. Ne mogu vjerovati! Ta djevojka me uvijek znala iznenaditi, ali ovo? Ovo je nova vrsta iznenađenja. Ona je luda! Luda totalno. Mrzim to reći, mrzim priznati, ali Mya je bila u pravu. Uvijek je u pravu.
Nakon višetominutnog izbivanja, Tara se vrati za stol s novom rundom pića.
"Trapavica mi je bila upala u oko. Trebalo mi je neko vrijeme da ju izvadim bez štapića za uši." - kimnem glavom smoreno. Više bih volio da je pobjegla nego što se vratila.
"Ali za iskupljenje, nova runda. Hajde da nazdravimo! Za nas... Za naše prijateljstvo!" - kimnem glavom ponovo i uhvatim čašu s tamnom tekućinom u ruku. Kucnemo čašama pa eksiram svoj viski dok ona otpije poprilično koktela. Spustim čašu i naslonim se na naslon stolca.
"Mislim da sam se mimoišla s bendom kod šanka. Sad će zasvirati, svaki čas." - par minuta kasnije, bend je zaista počeo sa svirkom.
"Zašto si tako tih? Hajde, hajmo plesati!" - vrckasto ustane sa stolca i povuče me za ruku. Sramota me priznati, ali popio sam dva viskija i  mislim da sam se napio. Noge su mi bile vrlo teške i nisu me slušale, a glava mi je samo klonula u neki međusvijet. Nisam se osjećao dobro. Jedva sam se gegao na plesnom podiju. Oči su mi se zatvarale. Ovo nije bilo od pića. Bio sam svijestan svega, a kad je alkohol u pitanju onda se ne sjećam ničega. Netko mi je nešto ubacio u piće.
"Tara mislim... Piće... Droga. Ne... mogu." - pokušam joj šapnuti na uho, ali ne uspijem. Punom težinom se objesnim na nju i oči mi se zatvore. Pokušam ih otvoriti svom snagom koju sam skupljao i zadnje što sam vidio je Tarin podli osmijeh. Ona mi je ubacila drogu u piće.