When dreams come true

13. PSIHOLOŠKI TRIK

Mya P.O.V

Uđemo u restoran, nas dvije prve pa zatim i njih trojica, Plavokosi, Dylan pa zadnji Filipe koji svima pridrži vrata. Ubrzo do nas dolazi i simpatičan konobar koji nas uputi za naš stol. Naručimo jela te započinjemo neki random razgovor čekajuci da nam konobar donese narudžbu. Filipe nas i dalje hvali na sva zvona, Carla se smješka, Dylan puca od ponosa dok Plavokosi bulji u mene. A ja? Ja upijam sve što se događa oko mene. Čitam svakoga, učim kakve su osobe. No, gospodin Plavokosi me svojim pogledom, koji čak i ako ne vidim osjećam na sebi, jako ometa. Zbilja ne znam što je tako zanimljivo vidio na meni.
Uputim svoj pogled prema njemu te gledam u njega toliko dugo dok on ne makne svoj. Obožavam to raditi ljudima, vrlo je iritantno i općenito kada netko prvi makne pogled postaje mu vrlo neugodno. To je vjerojatno neki psihološki trik, ali i ako nije, to je moj trik kojim izbacujem ljude iz takta. Dalje nastavljam šetati pogledom po svima.
"Znate baš sam razgovarao s dečkima jučer, malo smo vas tračali. U dobrom smislu." - Filipe se odmah ogradi.
"Imate te neke vrlo specifične sitnice koje unosite u lika kroz vašu ličnost. Iskreno, iznenadio sam se danas Mya.." - trzne me iz mog analiziranja pa se okrenem prema njemu. Kimnem glavom u znak da ga slušam pa on nastavi.
"Iznenadilo me kako dobro iznosiš te neke emocije. Puno si živahnija od Carle, ali skrivaš emocije. Ona je osjećajnija od tebe." - dovrši misao pa pokaže na Carlu. Mhm, dakle nisam samo ja analizirala njih cijelo vrijeme, postoji još jedan ovdje koji nas sve čita.
"Što si po horoskopu? Nadam se da je u redu što sam prošla na ti." - ispalim kao iz topa. Filipe kimne glavom, ali se zbunjeno namršti na moje pitanje.
"Djevica. Zašto?" - kimnem glavom uz smješak, a zgrozim se iznutra. Manipulator, perfekcionist, velike ambicije. Ima smisla.
"Onako, pitam. Bezveze." - odmahnem glavom i izvučem se iz objašnjavanja vračujući nas na temu od prije.
"Dobro, dakle dobro pokazujem emocije? Bila sam malo skeptična, ali očito je bilo dobro." - nije on jedini manipulator ovdje. Znam da sam to dobro odglumila, ali nekada moraš odigrati na slabiju kartu umjesto na jaču. Moraš se spustiti ako želiš da te ishvale. Malo odvratno, ali tako je.
"Da, da stvarno. Dok evo, Carla ti pak uz osjećajnost imaš taj poker face. Dobro glumiš bezosjećajnost. Jako zanimljivo. Tko bi rekao da nemate nikakvo iskustvo, pa Bože." - Carla se nasmije i zahvali se na pohvali. Ja kimnem glavom i osmjehnem se.
"Meni je ipak mi draži Carlin smješak." - Dylan joj se nasmije, a ona svoj smješak makne i ozbiljno ga pogleda. Stvarno, ali stvarno mi nije jasna njihova "volimo se - ne volimo" situacija.
"Ispričajte nas. Idemo do wc - a. Ženske stvari." - povučem ju za kosu te ju tako odvučem do stražnjeg izlaza pa izađemo van restorana. E sada će mi bome pojasniti situaciju.
"Što radiš luđakinjo? Shvatit će da muljamo." - upita me istrgnuvši kosu iz moje ruke.
"Isto pitanje za tebe." - uzvratim protupitanjem, a ona složi čudnu facu.
"Što što radim?" -upita zbunjeno. Ošinem ju pogledom i oslonim se na jednu nogu.
"Što izvodiš s Dylanom?" - odmhne glavom i slegne ramenima.
"Carla ne laži mi." - odbrusim.
"Ne lažem. A sada, možemo se molim te vratiti u restoran, posumnjat će." - pokaže rukom prema vratima u znak da uđemo, a ja odlučno odmahnem glavom.
"Koji vraga izigravaš s njim? Sviđa ti se ili ti se ne sviđa? Samo odgovori i idemo natrag unutra." - spusti pogled. Uhvatim ju za rame pa me onda pogleda.
"Ne izigravam ništa Mya. Ne znam ništa Mya. Samo me pusti." - udarim je lagano u isto rame na kojem sam držala ruku.
"Ne glumi da ti se ne sviđa. Izgubit ćeš ga. Neće doživotno sliniti za tobom." - kažem joj što mislim pa se okrenem i vratim u restoran. Ona dođe mrvicu nakon mene.
"Dobro ste?" - Filipe zabrinuto opita, a mi kimnemo glavom.
"Šminka, ulošci..." - izvučem nas iz laži novom laži smješkajući se.
"Samo se zaustavi dok si još na ulošcima." - Dylan razlogaći oči na što se svi nasmijemo.
Konobar nam donese jela pa mu zahvalimo, a i Filipe odmah plati kako je obećao.
Svi poželimo svima dobar tek te krenemo jesti. Umirem od gladi.
[...]
"Pa kakav je plan za sutra?" - spustim vilicu s kojom sam se igrala po tanjuru više nego što sam jela to što je još ostalo. Preračunala sam se. Moje oči su zapravo bile gladnije nego ja, tako da je na mom tanjuru ostalo podosta tijesta.
"Najbitnije smo snimili. Sada možemo polako snimati sredinu filma. Polako ćemo." - Filipe me pogleda i objasni te svi kimnemo glavom.
"Moram vam reći.." - Plavokosi se napokon oglasi te svi pogledamo u njega.
"Stvarno mi je drago što smo postali..." - pogledam u njegove oči pa u usne te se nasmijem zavodnički što rezultira time da zaboravi što je htio reći.
"Ekipa. Drago mi je što smo se upoznali." - pročisti grlo i opet prvi makne pogled s mog. Filipe kimne glavom pa se nadoveže.
"Vi ste toliko normalne i skromne cure. Zaista mi je drago da sam na vas naišao. Od svih onih ljudi." - Carla i ja se nasmijemo.
"Mislim, zaista jesmo luda ekipa. Svi ćemo se tu složiti." - kažem i stavim laktove na stol pa prekrižim ruke.
"Mislim da ćemo pokoriti Hollywood i to bez da trepnemo." - Carla nastavi te svi odlučno kimnemo glavom.
"Volim vas ljudi." - Dylan prozbori te jednom rukom zagrli Filipea, a drugom Carlu. Carla se odmah odmakne, a on se namršti.
"Nije da želim prekinuti zabavu, ali petnaest do jedan je. Radite li vas dvije danas?"- Plavokosi brižno upita.
"Mogle bi krenuti. Ja sam zapravo od jedam danas."  - Carla skoći, a ja kimnem glavom. I mi ostali ustanemo te se polako dogegamo do vrata restorana. Izađemo iz istog pa se nađemo u Filipeovom autu. Carla se uspije progurati i sjedne naprijed, a ja sam prisiljena sjediti u sredini, između Plavokosog i Dylana. Kad se napokon svi potrpamo u auto njih dvoje se zavežu, a ja osjetim da mi zvoni mobitel. Pošto smo bili jako stisnuti okrenem se nekako prema Dylanu te pokušam iz stražnjeg džepa izvaditi mobitel. To naravno pođe po krivu jer je moj mobitel zapeo za rub džepa. Kad napokon uspijem izvući mobitel iz džepa, moj lakat završi u u bradi Plavokosog. Opalila sam ga kao ništa. On jaukne dosta glasno, a ja bacim mobitel na svoje krilo, uspravim se pa ga uhvatim za suprotni obraz i privučem sebi te pomazim po istom umirajući od smijeha.
"Oprosti. Oprosti molim te." - nasmijem se i poljubim ga u taj obraz. On kimne glavom i dalje vukući preko lica bolnu grimasu.
"Idući put gađaj Dylana. Njega agresivnost pali, a ja sam primio na znanje da si opasna." - u retrovizoru vidim da se Carla promeškolji na ovo što je Plavokosi rekao o Dylanu.
"Nije bilo namjerno. Ali, evo obećajem neću te više tući." - kimne glavom na moje riječi, a zatim mi se nasmije. Znam da sam već pričala o njegovom savršenom osmjehu, ali kad mi je ovako blizu, njegov osmijeh je psihološki trik. Sada sam ja ta kojoj je neugodno i koja prva maknem pogled želeći propasti u zemlju od sramote. Nadam se da mi nitko u ovom momentu ne čita misli jer jedino o čemu mislim je on. Njegove usne na mojima. Ja u njegovom zagrljaju. Ja na njemu. On u... DOSTA MYA. Ne sviđa ti se, samo si glupa zaljubljiva vaga. Mir.
Izdahnem teško pa uzmem i pogledam mobitel na kojem piše propušten poziv od nepoznatog broja. Okrenem ga natrag te ubrzo čujem nepoznat glas s druge strane.
"Odvjetnica Lewis?" - čujem ženski glas s one strane.
"Ta sam. Poštovanje." - kažem veselo.
"Žao mi je. Moram otkazati današnji sastanak. Sin mi je završio u bolnici. Jurim tamo, ne znam što se dešava." - kaže nervozno i tužno.
"Ne brinite se ništa. Samo pazite sina. A mi ćemo se dogovoriti za drugi termin. Nazovite me bilo koji dan ovaj tjedan iza dva pa ću Vas ubaciti što prije mogu." - kažem ljubazno.
"Hvala Vam puno. Hoću, nazvat ću Vas svakako."
"Samo neka se on opravi. Držite se. Doviđenja."
"Doviđenja." - poklopi slušalicu pa ja ugasim mobitel.
"Službeno sam slobodna danas." - kažem veselo.
"Super. Onda ćeš me voziti na posao?" - kimnem glavom što ona vidi u rezrovizoru.
"Ako imaš tu želju, u redu ljubi." - još joj dodatno potvrdim.
"Nego, vas dvoje..." - pogledam u jednog pa u drugog.
"Žuri li vam se nekamo?" - odmahnu glavom.  "Trebate li biti negdje danas?" - ponovno odmahnu glavom.
"Super. Želite li možda da nas troje ispečemo pizzu? Carlu će dočekati divna večera i možemo imati neku filmsku večer." - dečki veselo kimnu glavama.
"Mi smo za." - Dyaln kaže. Pogledaju se i dodatno potvrde. I Carla kimne glavom.
"Zvući dobro." - i ona se oglasi.
"Do kad si danas?" - upitam ju.
"Mislim da cu moći pobjeći u pola sedam. - kimnem glavom.
"Dobro. Mi ćemo do tada ispeći pizzu i probati ne spaliti kuću. Mislim da to možemo." - nasmijemo se.
Filipe parkira auto pa se pozdravimo s njim i preselimo u moj auto. Opalim po gasu kako bi Carla stigla na vrijeme na posao. U jedan i dvije minute smo bili pred bolnicom. Kaže mi da će ju kući vratiti kolega koji živi u našem susjdstvu, pozdravi nas, a zatim zalupi vratima.
"Sad ste moji i božiji." - ubacim u brzinu te se brzo priključimo rijetkom prometu L.A.