When dreams come true

25. SESTRE

Mya P.O.V

Pustim ruku Plavokosog i potrčim za Carlom. Izgubila sam ju. Ali vjerojatno je u WC - u, nema gdje drugdje biti. Otrčim do WC - a, ali nje nema nigdje. Već krenem izaći kad čujem glasan jecaj. Približim se zadnjoj wc kabini i pokucam dva-tri puta.
"Carla, Mya je." - čujem samo još jači jecaj. To me zaboli duboko u grudima. Ne volim kad je tužna, pogotovo kad ne znam zašto je takva. Nije to zalužila, nikada, ali baš nikada. Carla je najbolja osoba koja postoji na ovom svijetu. Draga je, dobra i ljubazna, a kao šećer na kraju, preljepa je. Nije zaslužila da plače ni zbog čega ili ni zbog koga pa tako ni zbog Dylana O'Briena.
Lagano poguram vrata i uđem kod nje. Spustim se i zagrlim ju čvrsto mojom jednom čitavom rukom. Osjetim kako joj ramena poskakuju u ritmu jecaja. Udaljim se i položim ruku na njezino rame.
"Hej, ljubavi, zbog čega?" - ona odmahne glavom i prekrije lice objema rukama.
"Što je napravio? Ubit ću ga, kunem se." - krenem izaći iz wc kabine, ali me uhvati za podlakticu i privuče sebi. Ponovno odmahne glavom.
"Nije on. Zajebala sam. Ja." - jedva promuca kroz jecaje. Čučnem ispred nje i primim ju za koljeno.
"Carla što je bilo? Razgovaraj sa mnom, molim te." - ona udahne duboko i isprekidano zbog jecanja.
"Glumila sam nedodirljivu." - ispuhnem i spustim pogled na svoju ruku na njezinu koljenu.
"A zašto?" - pogledam u njezine crvene oči ispod kojih je bio crni sloj razmazane maskare.
"Jebi ga. Zajebala sam." - kimnem glavom.
"Ne brini. Smiri se, jebeš dečka."- ona odmahne glavom i opet zacvili.
"On nije bilo tko Mya. On je ljubav mog života." - kimnem glavom ponovno.
"Zašto se onda ne ponašaš tako? Imala si sve servirano na pladnju, Carla jebemu!" - prorežim.
"Ne znam, Mya. Nesigurna sam. I srah me..." - ne dopustim da dovrši već ju prekinem.
"Glupa si Carla. Zatupljena. Zašto misliš da će te svaki povrijediti? Zašto misliš da je svaki muškarac isti kao i Zack? Na svijetu je sedam i pol milijardi ljudi, nisu svi jebeni Zack ok?" - ona još jače zacvili.
"Nisi od pomoći." - projeca.
"O itekako jesam! I mene Nate povrijedio. Jako me provrijedio i napravio je hladnokrvnu kučku od mene. Ali Thomas se potrudio oko mene, šarmirao me. I jebi ga ako završim povrijeđena, to je život. Ali da nisam prihvatila rizik ne bih sad imala dečka." - ona me pogleda.
"Ti i Thomas ste zajedno?" - kimnem glavom. 
"Od kad?" - pogleda me i upita.
"Od prije desetak minuta." - na rubovima usana joj vidim smješak. Bolan, ali iskren smješak.
"Drago mi je zbog tebe, Mya." - i ja se nasmijem pa joj naslonim svoju glavu na koljena.
"Pređi preko tog imbicila Zacka Carla. Riskiraj. Hrpa cura bi ubilo da im se Dylan servira na pladnju. Urazumi se napokon." - lagano je udarim u nogu.
"Sada je kasno." - odmahnem glavom.
"Nije kasno. Zar misliš da osjećaji samo tako odlete? Kao puf, nema ih?" - ona odmahne glavom.
"Nije kasno, samo će biti teško. Vraški teško." - nastavim, a ona kimne glavom i rukom obriše suze.
"Ali ako ti je stvarno stalo do njega, napravit ćeš što god bude potrebno da ga pridobiješ natrag." - duboko udahne i tužno me pogleda.
"Jebemu Carla nemoj s tim pogledima. Slamaš sve u meni." - makne pogled s mog.
"Što da radim Mya?" - baci mi se u zagrljaj i zajeca na ramenu.
"Ne znam Carla. Nemam jebenog pojma." - ona samo još više zacvili.
"Ali znaš što?" - odmakne se od mene, a ja pogledam u njezina ramena koja su skakutala gore-dolje od plakanja. Odmahne glavom.
"Mi smo sestre. Proći ćemo kroz ovo. Isto kao i što smo prošle Natea, isto kao što smo prošle Zacka." - pokloni mi jedan suzni pogled. Kimne glavom. Ali nakon toga me uhvati za ruku. To nije dobro. Trebao je biti zagrljaj, ne paničan hvat za ruku.
"Stres." - odmahnem glavom.
"Carla smiri se nemoj. Nećeš." - uhvatim je za rame i protresem lagano.
"Smiri se. Diši." - ali ne uspijem u svom naumu smirivanja. U idućoj sekundi Carla je grlila wc školjku. Carla ima velike napadaje anksioznosti i javljaju se najčšće u stresnim trenutcima. Imala je isti ovakav napad i pred audiciju, samo što sam zaobišla priču o povraćanju. No ipak, u ovom trenutku nije bila baš zaobilazna. Ja se jedva suzdržim od povraćanja i pomognem Carli držajući joj kosu. Sve na ovom svijetu sam mogla probaviti, ali povraćanje nikako. To je bila jedna jedina stvar koja me izbezumila, zgadila, rastužila i ne znam što sve ne u jednoj sekundi. Ali, ostala sam jaka. Pomognem joj ustati pa je odvedem do umivaonika. Carla najprije ispere usta pa se potom umije hladnom vodom. Uhvatim ju za ruku pa krenemo prema izlazu.
"Hajde! Ajmo jebeno kući. Ovaj dan je užasno započeo." - ona kimne glavom i udahne duboko. Izađemo iz wc-a pa krenemo prema vratima.
"Plavokosi!" - proderem se, a on dotrči do nas.
"Carla, jesi dobro? Što je bilo?" - odmahnem glavom u znak lošeg tajminga.
"Odvest ću je doma. Molim te reci Filipeu da ćemo sutra biti tu u devet. I ispričaj mu se. Carli je jako loše." - on kimne glavom i podraga ju po obrazu.
"Čekaj, kako ti nju misliš odvesti kući? Ruka ti je u gipsu."- odmahnem glavom.
"Nije tvoje da brineš." - on me zabrinuto pogleda.
"Ma kako nije moje da brinem? Kako ti uopće padaju ovakve ideje na pamet? Ubit ćeš i sebe i nju." - ja se nasmijem i odmahnem glavom. Priđem mu bliže u stavim dlan na njegov obraz. Stanem na prste i spustim kratak poljubac na njegove savršene usne.
"Vjeruješ mi?" - odmahne glavom.
"Nazvat ću te kasnije. Volim te." - gurnem rukom vrata pa izađemo.
"Mya ja ću voziti." - odmahnem glavom.
"Vjeruj mi." - ustanem ustrajna u podupiranju svoje ideje.
"Nema šanse! Nećeš mi uništiti BMW." - nacerim joj se i posrnem za njezinim džepom te uzmem ključ. Otključam auto pritiskajući gumb pa brzo sjednem za volan. Stavim ključ u bravu i okrenem ga. Motor se oglasi, a ja se nasmijem. Vežem pojas pa se okrenem prema blijedoj Carli. Ona samo zabrinuto ispuhne.
"Voziš automatik, u čemu je problem?" - ona ne reagira na ovo.
"Hajde! Pomakni mjenjač na vožnju."- tako i napravi pa se isparkiram i priključim, ne tako gustom, jutarnjem prometu Grada Anđela.