NEGRO

6.

Subota je brzo protekla i slobodno mogu reći da sam se super provela danas. ''Aja Sofija'' je božanstvena, ali sam se ipak znatno duže zadržala u ''Kapali čaršiji''. Čega sve tamo ima, oduševila sam se. Svakakve suvenire sam kupila i nimalo ne žalim para.

I naravno, ponovo sam zabeležila telefonskom kamerom šta god sam stigla. Obožavam uspomene u vidu fotografija.

Što se moje pratnje tiče, danas smo konverzaciju sveli na minimum. Njemu to deluje kao urođena osobina, ali ja nisam po prirodi takva. Nisam ćutljiva, namrštena niti mračna osoba, ali danas sam prema njemu upravo takva bila. Čisto da vidi kako je ljudima u njegovoj blizini.

A i da bih, pre svega, zaštitila sebe.

Tačno je da mi je zanimljivo zadirkivati ga i očekivati da mi uzvrati istom merom. Ali problem nastaje kada iz takvog ponašanja prosto dobije hrabrost da mi se skroz približi i ja se onda načisto pogubim. A to ne smem dozvoliti sebi.

Tako da je ovako ipak bolje. Držati se na distanci i obraćati mu se samo u slučaju nužde.

Eh, a sada kada sam se okupala, da vidimo šta ću obući za klub u koji krećemo za nekih sat vremena.

Nisam dugo birala, jer već neko vreme imam u planu satensku, petrolej plavu haljinu. Nedavno sam je kupila, ali nisam imala gde da je nosim. Napred je svedena i prati liniju tela do struka. Od struka nadole pada slobodno sve do polovine butina. Leđa su otvorena i imaju samo dve trakice koje drže haljinu da ne spadne.

Kosu sam pustila da slobodno pada. Oči istakla maskarom i ajlajnerom, a na usnama imam svoj omiljeni ruž u boji mesa. Ništa napadno, ništa naročito, a opet se osećam prelepo u svojoj koži.

To je to, spremna sam. Uzimam svoju tašnu i izlazim iz sobe kako bih mračnjaka obavestila da krećemo.

- Idemo? - na smrt me prepadne njegov glas iza mene dok sam zaključavala vrata.

- Aman čoveče! Kada ćeš prestati da se samo tek tako pojavljuješ, poput neke utvare?! - odmah ga napadnem.

- Oprostite. Nije mi to bila namera. - potrudi se da zadrži pogled na mojim očima, ali ipak mu ne uspeva.

Više puta mu je pobegao duž moje haljine. A kad smo već kod pogleda, ni moje oči nisu mogle biti mirne. Prosto sam se zaprepastila kada sam shvatila da je u beloj košulji.

Beloj.

Otkopčao je prvih nekoliko dugmadi, tako da mu se tetovaža koju ima na grudima jasno mogla videti. Rukave je podvio na 3/4 dužinu i sve to lepo uskladio sa klasičnim crnim pantalonama. Srebrni nakit u vidu lanca, par narukvica i ONOG prstena, samo je dodatno otežavao mom umu da se uskladi sa neposlušnim očima.

Na kraju sam se ipak nekako pribrala i odgovorila mu.

- Znam da ti to nije bila namera, ali ubuduće imaj obzira. Počeću da te sanjam ako nastaviš tako da mi iskačeš niotkuda. - odbrusim mu ponosito i krenem ispred njega ka izlazu iz hotela.

- Da me sanjate? - upitao me je skoro zadovoljnim smeškom dok mi je držao vrata limuzine kojom idemo do kluba.

Šta? Jaoj! Pa da. Eni glupačo! Jezik ti je brži od pameti. Mrtva hladna si mu rekla kako ćeš početi da ga sanjaš! Divno! Kao da nije već dovoljno pun sebe.

- Khm nisam to mislila u pozitivnom kontekstu, Negro. - odgovorim mu dignutog nosa kada se oboje smestimo u auto i napokon krenemo.

- Mhm. Dakle, mislili ste da ćete imati košmare zbog mene... A ne vlažne snove kako sam ja prvobitno shvatio?

Taman krenem da klimnem glavom, ali me preduhitri dovršetkom rečenice kom se nisam nadala.

Mooolim?! Vlažne šta? Vlažne snove? Ma je li on poludeo?!

- Khm, Negro. Moram te opomenuti da ponovo prelaziš granice pristojnosti. - pogledam ga oštro.

- Pardon. Neće se ponoviti. - kaže mi hladno te okrene glavu ka prozoru.

- Nisam ja kriv što Vi nosite izazovne haljine. - promumla sebi u bradu.

Ali sam ga sasvim jasno čula!

- Molim?! Meni nešto kažeš? - ćušnem ga u rame kako bi me pogledao.

- Šta? Ko? Ja? - odglumi zbunjenost podižući obrve.

- Da, ti. Šta fali mojim haljinama, izvini molim te?

- Pa recimo par centimetara dužine.

- Molim? Ti to meni ozbiljno kažeš?!

- Najozbiljnije.

- E pa vidiš, ja smatram da su savršene! Tebi ako nešto smeta, jednostavno nemoj da gledaš!

- Ne mogu! - na vikanje mi uzvrati vikanjem i zgranem se totalno, jer nisam to očekivala od njega.

- Kada ste tako obučeni, pakleno je teško odvojiti pogled od Vas. - stiša ton i fiksira me tim ledenim očima.

Boja im je ledena, ali u ovom trenu iz njih je kuljala vatra...

- I nisam ja glavni problem. Problem će nastati ako Vas tako lepu u klubu spopadnu svakakve pijanice i matori perverznjaci. Varate se ako mislite da na takvim mestima znaju za pristojnost i kulturu.

Je li on to upravo rekao da sam lepa?

- Toliko prljavih pogleda biće uprto u Vas, tako čistu i nevinu. Zbog toga smatram da Vam je haljina neprikladna. Ni zbog čega drugog. - ton mu se sada toliko stišao da mu maltene čitam sa usana.

Joj te njegove usne... Opet mi je suviše blizu. Na zadnjem sedištu limuzine...

Iako znam da nismo sami, u ovom trenu osećaj je upravo takav. I opet mi razne slike igraju pred očima, dok u stomaku osećam neke čudne vibracije.

Opet zamišljam kako ga ljubim, dok mi oči gladno upijaju svaki milimetar njegovog savršenog lica. Prošetam brzo pogled do njegovih očiju, ali se na kraju ipak najduže zadržim na njegovim usnama.

Tako bih sve sa tobom mračni stranče...

Opet mi srce ludački bije, a dlanovi se brzinom metka znoje. Usne su mi opet suve i opet ih oblizujem, gledajući njegove...

Bože, čime sam zaslužila ovakvo mučenje? Ima li kraja ovome? I koliko ću još knedli morati da progutam dok ne stignemo do prokletog kluba?

U tom trenu, baš kao da je kosmos čuo moje molbe, vozilo se polako zaustavilo i šofer nas je obavestio da smo stigli na odredište.

Hvala nebesima!

---